Бачко Петрово Село као гето

Вероватно најдрастичније пропадање неког насеља, села којем смо имали несрећу да за ових тридесетак година будемо сведоци десило се Бачком Петровом Селу. Некада богато, веома насељено, највеће село у бившој Југославији, Бачко Петрово Село било је за мене велико изненађење када сам након скоро двадесетак година, од када сам последњи пут била код родбине, са екипом која је тада радила УСАИД-ов програм ревитализације неких установа, школа, позоришта тамо забасала.

Како смо најпре ушли у ОШ „Шаму Михаљ“ први утисак је био да никада нисам видела уреднију школу, окречену, сређену … клинци дисциплиновани не јурцају ходницима, мало чудна је додуше била тишина јер ми смо навикли на галаму у бечејским школама. Понудили смо директору школе да напише неки пројекат за наш донаторски програм, да каже шта му треба …. како је рекао има све, зграда је у добром стању, уредна, евентуално би им добро дошао разглас, опрема да направе мали радио и ТВ студио у школи. Било је то почетком овог века … и не, не треба му помоћ при писању пројекта јер директор ће то сам са својим сарадницима, што се на крају и испоставило као тачно, пројекат је боље био написан у сваком случају од оног који бих ја написала. Нисмо им тада набавили ту опрему за телевизију, било је битнијих приоритета. Ако се добро сећам најмање смо пројеката и радили у Бачком Петровом Селу.

Исти утисак добили смо и касније у Месној заједници и Позоришту, вртићу … уредан мали скоро градић, улице чисте, пуно цвећа на тргу, установе окречене и сређене, људи образовани, компетентни и владао је тада и неки паланачки мир и спокој који смо сви осетили.

Двадесет и која година касније Бачко Петрово Село је сада вечита тема црних хроника и то не само ових локални са ситним инцидентима него и у таблоидима, оним престоним. Крађе, изнуде, оружане пљачке, покушају убиства, убиства, рушење споменика на гробљу, националистички инциденти, више од пола села су празна домаћинства, напуштене куће. На знам како је по установама, вероватно још увек их одржавају у пристојном стању али около је Харлем.

Пораст криминала свакако јесте последица тога што је егзодус из села био масован, остали су у селу старији, они који нису могли да оду. Структура становништва се драстично променила, неки делови села, они сиромашнији насељени су становништвом које дошло у претходних десетак година. Но пораст криминала је и последица чињенице да не постоји у селу полицијска станица која је затворена већ више од једне деценије. Полиција из Бечеја има „дежурства“ али чини се да они нису никада тамо када се криминал на улицама дешава. Пристигну када се већ десило.

Мештани села су очајни, уплашени, бесни, траже кривце и увек је то онај „други“, онај који је „дошао“, није одавде… атмосфера у селу је комбинација страха и беса. Маштани не излазе на улицу када падне мрак, капије се закључавају још поподне, мада то често не спречава много провалнике и крађе. Провале у куће, дворишта, гараже су свакодневна појава. На жалост већина од ових провалника су малолетници које полиција може само да приведе и онда поново да их врати на улицу, чак и одрасли често заврше са веома благим казнама.

Овога пута Петровоселци, траже помоћ из Бечеја, већ годинама траже помоћ локалне самоуправе, тражили су, за почетак, да им врате полицијску станицу и стално присутне припаднике полиције  на улице, позорнике који ће одржавати ред, или бар бити присутни и видљиви као претња онима који се баве криминалом. Систем на који начин МУП функционише у Србији, централизовано, значи да мештани Бачког Петровог Села полицајце треба да траже од Београда, а то се преговара већ годинама, све досадашње иницијативе за повратак полиције у селу биле су неуспешне. У међувремену она паланачки спокој и мир замењен је акционим филмом у којем се на улицама села шетају малолетни криминалци за стажом од по неколико година који ће врело ускоро напредовати и до неког покушаја убиства или оружане пљачке, па и до убиства. На неки волшебан начин све ово што се дешава у Бачком Петровом Селу како кажу у полоицији не реглектује се на статистичке податке које они имају. Наиме, према њиховим подацима степен криминала у селу чак је у паду, безбедност мештана је задовољавајућа.

Д.Т.