„Mediji u službi kulturne politike zajednice“: Bečejska gimnazijska rok scena: Generation Z, Maršali, NiKola

Ako pratite istoriju rokenrola vrlo često ćete naići na skoro neobjašnjivu situaciju kada se iznenada poklopi sve mesto, vreme i jedan specifični kontekst koji napravi na nekom skoro neočekivanom mestu ono što mi danas nazivamo organski nastalom „muzičkom scenom“.

Najčešće u istoriji rokenrola to su bile i specifične istorijske okolnosti, neki drastični klasni tektonski poremećaji u društvu, socijalne krize koje su oblikovale neki specifičan izraz, neki nov (pod)žanr muzike. Rokenrol (i sve ono što je iz njega proizašlo) je, pokazalo se, posebno tokom druge polovine 20. veka, bio jedini koji je mogao da prati ubrzan tempo promena u društvenim okolnostima u kulturološkom smislu u periodu kada je izgledalo da je istorija dobila neviđeno ubrzanje.

Pre nekoliko godina izgledalo je da je vezu jednog vremena i istorijskog konteksta i muzike klincima najteže objasniti. Oni odrastaju danas u skoro vakuumu koji oko njih čini paralelno postojanje svega istovremeno u virtuelnom svetu. Izgledalo je nezamislivo da je moguće u takvoj realnosti stvoriti nešto novo…

Pronašla sam, sasvim slučajno, serijal tekstova o rokenrol sceni u Bečeju sredinom 90-tih godina u starim ukoričenim primercima naših novinama, u Bečejskim danima,  ali i u Bečejskom mozaiku, serijal intervjua sa bendovima koji su u tim istorijski smutnim vremenima radili, raspadali se, menjali postave ali i stvarali autorsku muziku, reflektujući sve žanrovske muzičke uticaje toga vremena.

Neke od tih tekstova pisali su i moji prijatelji koji su i sami bili deo celog tog miljea. Negde na požutelim stranicama tih starih novina ostalo je nešto iza svega toga… i ne samo na papiru.

Ako zagrebete malo dublje sigurno ćete iskopati i neke fosilne ostatke te scene i nesumnjivi uticaj njihov na to što klinci danas u muzici rade i stvaraju u ovoj sad neobjašnjivoj situaciji gde se ponovo poklopilo sve, i mesto i vreme i „istorijski“ kontekst.

Ovaj tekst, u novogodišnjem broju naših novina, zamišljen je kao još jedan „za arhivu“, ako ostane na tome ali i možda kao početak nekog novog serijala…

Tri mlada benda sa klincima od kojih je samo po koji „odgovoran pred zakonom“, ili može da glasa, iskoristili su „slabost“ na rokenrol jednog od tih istorijskih svedoka scene 90-tih da sebi obezbede ono što je za svaki „garažni“ rok bend najteže naći, prostor za probe i pravljenje buke… aka prostor za stvaranja muzike.

Direktor Gimnazije Miodrag Basarić im je pre dve-tri godine otvorio vrata Gimnazije, odnosno vrata podruma od škole, prepustio im je prostor da ga sami osmisle i da se usele sa instrumentima i krenu da rade i vežbaju.

Sigurno je bar na momenat posumnjao u ispravnost te odluke (na primer kada su zatražili logističku podršku na koji način da ubace kauč u podrum) ali se ispostavilo da demokratija radi posao. Klinci su taj prostor odmah i zauvek prihvatili kao svoj. I postao je njihov.

„Mi u Gimnaziji danas smo veoma ponosni što trenutno u „podrumu“ uspešno muziku stvaraju tri odlična benda u kojem sviraju učenici škole. Sve je to praktično deo obrazovne metodologije, ali i onoga što mi kao profesori pokušavamo da ih naučimo i na neki lakši i zabavniji način. Gimnazija ulaže puno u razvijanje kritičkog mišljenja kod mladih i negovanje pravih vrednosti, koja se osim kroz pismenost i usvojena znanja, neguje i kulturom u ovom slučaju onom muzičkom. Pružiti mladima mogućnost da stvaraju, da sami daju odgovor i alternativu muzičkom šundu i kiču  koji danas dominira ružičastim medijskim prostorom, jeste i mora biti imperativ svih nas koji se bavimo obrazovanjem. Najmanje što smo mogli da učinimo je da im otvorimo vrata škole i obezbedimo prostor, sredstva i podršku i to svima koji hoće da se bave muzikom. Na sreću to je naišlo na dobar odaziv kod gimnazijalaca. Slobodno mogu reći da smo u prethodnih par godina postali jedna od škola gde se svira najbolja muzika u Srbiji, što pokazuju i rezultati na mnogim festivalima i takmičenjima srednjoškolskih bendova. Ja mogu samo da se  nadam se da će se iz gimnazijskog podruma još dugo čuti rok rifovi, zvuci alternative i slobode muzičkog i svakog drugog izražavanja, čak i kada neminovno dođe do smene generacija.“ – rekao je direktor Basarić.

Većina od tih mladih muzičara koji osvajaju nagrade na festivalima kao i uvek nisu se tu našli slučajno. Najveći broj od njih su u podrum sišli sa zavidnim muzičkim znanjem, kako tehničkim kada su instrumenti u pitanju tako i u poznavanju muzičkih žanrova, razumevanju muzike uopšte.

Dobar deo njih iza sebe imaju broj nastupa i iskustvo kao pojedini sredovečni bendovi. Iza cele priče stoje godine rada u dečijim bendovima, stoji klasično muzičko školsko obrazovanje. Tu se svakako može odati priznanje i Đijanti Lovaš koja je sa njenim „Bubamarama“ postavila temelje za sve ovo danas. Danas u Gimnaziji za opstanak „scene“ mogu još uvek da računaju na taj mali „regrutni centar“.

Sigurno prvi bend koji je pre, sada već tri godine, zasvirao u prostoru dole u podrumu bio je Generation Z. Prvi bend koji je snimio prvi „školski hit“, nastupao na velikim binama, menjao sastav, menjao stil i rastao u skladu sa vremenom i „odrastao“ onako organski u tom prostoru. Okosnica tog benda je od početka bio Ognjen Spajić, koji je čak i sa godinu dana pauze tokom koje je bio na razmeni u Americi lako ponovo stao na binu i okupio Generation Z ponovo.

„Generation Z je nastao koju godinu pre otvaranja “podruma”, tako da mi u smislu nastanka benda nemamo direktnih dodirnih tačaka sa nastankom “podruma”. Naravno, imamo sa školom. Meni je izuzetno drago da sam bio prisutan prilikom stvaranja i realizovanja ideje “podruma”. Ono što mi je još draže jeste da će to ostati iza mene nakon što maturiram za neke nove klince da razvijaju lokalnu muzičku scenu. Gimnazija je nama itekako izašla u susret kao bendu tokom ove tri godine koliko bend postoji. Naš drugi singl „Dete 21. veka“, koji je osvojio titulu Hita Godine 2022. Top Liste Bunt po izboru publike, je snimljen u hodnicima naše škole. Ono što je nama “podrum” doprineo jeste proširivanje vršnjačke scene koja je vrlo plodna i bujna za jednu varošicu. Moram takođe istaći i trud profesora i direktora Gimnazije da primeti mlade talente i da im pruže priliku da se pokažu i široj publici. Nama je ukazala prilika za to i ove godine kada smo predstavljali Gimnaziju na republičkom takmičenju Rock Serbika gde smo osvojili snimanje autorske pesme. – rekao je Ogi.

U bandu Generation Z sada pored Ogija sa njim rade, pišu muziku, stvaraju, vežbaju Ana Horvat, David Pap i odnedavno imaju i ženski vokal Jovanu Batinić.

„Maršali“ su bend koji trenutno kada je u pitanju „velika“ scena imaju najveći stepen „vidljivosti“, njihovi singlovi vrte se na svim većim radio stanicama, imaju izuzetno prepoznatljiv stil, možda „najviše“ bečejski. Bend se prilično oslanja na bečejsko pop nasleđe bendova iz 90-tih koji i danas rade. Nešto što se i na globalnoj sceni regiona prepoznaje kao produkt „bečejske scene“. Negde na tragu bendova poput Eva Braun, Popsajkl, Rebel Star i drugih. U „Maršalima“ danas sviraju Strahinja Tanasijin, Katarina Pivnički, Dušan Ivanović, Mateja Stražmešterov i Nemanja Radosavljević.

Ispred ovog benda nama danas za ovaj tekst stoji „malen sa gitarom“ Strahinja Tanasijin, dobar deo pesama najvećim delom imaju njegov autorski pečat, posebno tekstovi pesama ali polako možemo da primetimo i sve prisutniji autorski izraz i drugih članova benda.

„Sama činjenica da možemo da pričamo o nekakvoj bečejskoj sceni što se bendova tiče je apsolutno razlog za sreću. Autorska muzika je u Bečeju pre dve/tri godine bila veoma nezastupljena, i ako i jeste bila prisutna, to je najčešće bilo kod velikih, starih, igrača. Spoj želje u mojoj generaciji, i odziva odgovornih, koji su tu da nam omoguće nešto poput prostora za probe, prouzrokovao je pozitivnu reakciju i svakako skok na tom polju. „Podrum“, kako ga nazivamo, verujem svi koji uživamo njegovo postojanje, je prostor koji je zajedničkim snagama, nas, učenika Gimnazije i direktora ustanove vrlo brzo opremljen i osposobljen za probe bendova. I to je zaista značajna stvar, to pružanje prostora gde će mladi imati priliku da usavršavaju svoj talenat, je stepenik koji se ne sme preskočiti na tom putu ka nekom konačnom ostvarenju.“ – rekao nam je Strahinja o tome koliko im znači cela ta logistika koja im omogućuje da rade i stvaraju.

Najmlađi bend i donekle još uvek nepoznanica za većinu i u samoj školi je bend NiKola, iako je osnovan pre samo nekoliko meseci oni su već pronašli svoj prostor u „Gimnazijskoj sceni“, vredno vežbaju, stvaraju svoje prve pesme, prave prve hitove koji su već sada, posle održane prve svirke na benefitu „Iluzija slobode“ pre nekoliko nedelja njihovim vršnjacima već prepoznatljivi.

Na svirci u Pozorišnom klubu njihovi drugari iz škole znali su već tekstove pesama, uspeli su da izmame i „šutku“ što je u skladu sa njihovim stilom koji je svakako malo jači zvuk, neki pank rok sa primesama post panka.

Dušan Gajinov svira bas gitaru i vokal je u bendu i najmlađi je od svih sa kojima smo danas razgovarali. Na njemu će ostati najvažniji „teret“ da bude link koji će, kada neki od sada već mladih muzičara, za koji mesec maturiraju i odu dalje. U bendu NiKola sviraju pored Gajinova i Filip Basarić, Ognjen Spajić i Doroteja Mraović.

„Naš bend je nastao u julu-avgustu ove godine, s tim što ideja postoji jako dugo, s obzirom na to da smo Filip i ja još prošle godine diskutovali o mogućnosti pravljenja benda i kada su se Doroteja i Ognjen pridružili kockice su se skroz sklopile. Veoma je važno, kada govorimo o stilu muzike koji sviramo da kažem da na svakog od nas utiču različiti žanrovi muzike. Ja bih za sebe konkretno spomenuo Krivu istinu i Marčela kao moje glavne inspiracije što se tiče pisanja tekstova, a tu bih možda od stranih bendova dodao i Have Heart i Rise Against. Sa muzičke strane, rekao bih da nemamo neki poseban uticaj. Trenutno plan nam je da što više sviramo i da pokažemo kako radimo, naše ideje, stavove i kreativnost što većem broju ljudi, publici, jer ovo što radimo je čista ljubavi prema muzici. Ja bih jako voleo da zauvek u nama ostane taj žar i nikad ne ugasi. Kolaboracija u bendu je veoma važna no možda je najlepši deo tog pisanja i stvaranja muzike zajedno je taj kada svi sednemo da napišemo nešto i sve se to na kraju uklopi bez obzira na različita razmišljanja koje imamo. Rad u bendu se sastoji iz dogovora i to forsiramo od prvog dana. Dakle, svako ima pravo da uloži veto u nešto što mu se ne sviđa i svačija ideja se podjednako uvažava. Što se proba tiče, trudimo se da ih imamo svake nedelje i okvirno traju oko dva sata. No za sada sve ovo je jako zabavno i pre svega želimo da imamo podršku naših prijatelja koji dođu na koncert, pošto mislimo da je naša muzika dosta drugačija od onoga što naši vršnjaci slušaju. Ja se nadam da će biti voljni i u budućnosti da dolaze na naše svirke, jer smo do sad održali samo jednu, koja je iz našeg ugla prošla dobro. Prostor u podrumu nam jako puno znači. Zahvaljujući direktoru Gimnazije profesoru Miodragu Basariću imamo sjajne uslove da nesmetano razvijamo svoju kreativnost.“ – kaže Gajinov.

On nam je upravo ovim i odgovorio šta dalje, za sada polako bar da odrade i drugu svirku ali šta sledi za one koji su sad već malo ozbiljnije ušli u muzičke vode.

Ogi (Generation Z) Spajić bio nam je malo misteriozan  – „Ja sam neko ko ne voli da daje obećanja, već više preferiram gotove proizvode. Tako da ću o planovima ovog puta prećutati. Mogu samo da kažem da spremamo svašta, ali kad dođe vreme za to, pričaćemo.

Strahinja je bio nešto malo otvoreniji „Upravo se spremam za polazak, idemo da miksujemo novu pesmu, koja će, ako nam se svemir osmehne izaći, zajedno sa spotom i kompilacijom fotografija negde u januaru. A 14. februara je planirano objavljivanje remasterovane verzije našeg trećeg singla – „Ljubavne promaje“, baš na godišnjicu izlaska, uz spot koji će se, takođe, pojaviti na našem Jutjub kanalu. Takođe sam ponosan što smo i mi prošle godine učestvovali i pobedili na takmičenju Rock Serbika pa je tako naša Gimnazija i ove godine imala svog predstavnika. Iduće godine očekujemo NiKolu na bini KCZR-a da nastave ovaj niz pobeda.“

Kakvi god bili njihovi planovi direktor Gimnazije Miodrag Basarić nam je najavio da se planira uskoro jedan veliki zajednički nastup sva tri benda povodom proslave velike godišnjice bečejske Gimnazije – 100 godina od osnivanja.

Što se tiče Gimnazije ona „planira“ da stoji tu gde jeste već tačno 100 godina. U podrumu će se narednih stotinak godina smenjivati generacije, ko zna šta će se tamo svirati tada, ono što se nadamo da će ostati je ipak duh mladosti, kreativnost i muzika kao manifestacija slobode izražavanja.

T.D.

 

 

 

---

„Maršali“ će nastupiti krajem februara na Beoviziji

Neposredno pred sam kraj godine objavljena je vest u skoro svim domaćim medijima da je za ovogodišnju Beoviziju grupa Buč Kesidi diskvalifikovana za nastup u polufinalu izbora za pesmu Evrovizije jer je njihova pesma ranije objavljena na nekim festivalima što nije bilo prema propozicijama ovog takmičenja. Kao sledeći na listi takmičara (iako u prvom cugu su bili „prvi ispod crte“) „Maršali“ su dobili priliku da nastupaju na ovogodišnjoj Beoviziji sa pesmom „Po policama sećanja“. Gimnazijalci ali i ceo Bečej navijaće svesrdno za njih krajem februara meseca kada bude održano takmičenje za Eusrosong.