ДруштвоКолумнеРазонода

Бечејски базени, некад и сад …

Сезона “озбиљнијег” купања на базену или на Тиси, овог веома варљивог лета, започела је тек у последњих неколико дана. Базен је за новије генерације наших суграђана све популарнији у односу на реку, на Тису. Чак и млади, деца, тинејџери, траже удобност, додатне садржаје, кафиће и сладолед на базену, сунцобране и лежаљке. Судећи по свему пливање и купање, играње у води нису више довољни. Свака па и она најмања сеоска плажа, углавном окружена природном шумом је неупотребљива јер нема продавца сладоледа или песак или бар резидент DJ у кафићу. Тинејџери изговарају реченицу „да се плаше мутне воде јер се не види дно“.

Судећи по свему „култура“ летњег живота града на реци се променила заувек. Деца су научена да је река прљава, да је опасна, да им и са 15 година треба константан надзор у близини воде. У сваком случају очигледно је да је Тиса изгубила битку са базеном. Иако знају да буду прилично прентарпани у јеку сезоне бечејски базени нуде све оно што корисници траже. Данас има ту и кафића и библиотеке и хране и пиће и сунцобрана и лежаљки, углавном све.

Но није увек било тако … У архиви Бечејских Дана, тачније некадашњих Бечејских новина пронашли смо веома велики број фотографија које нам сведоче о томе какав је летњи провод био на базену неколико деценија уназад. Ако баш и није било резидент DJ-а, који је, додуше, најбоље сведочанство о томе да традиција опстаје јер је она касета  с краја 80-тих и почетка 90-тих са хитовима Тап 011, сада већ вероватно пребачена у мп3, и даље актуелна музичка подлога за купање и данас; дакле, ако и није било музике, сладоледа или хладних пића, онда кадa је и увођење бодице са мекикама био наговештај луксуза, базени су били пуни, организоване су школице пливања и судећи по свему социјални живот града одвијао се на базенима. Једно што је тада овај град имао и више становништва па је тако интезиван социјални живот постојао и поред реке.

Знало се да у неким годинама (ту негде око 12-те) добијеш прву дозволу за самосталан одлазак на Тису, била је то нека врста иницијације за улазак у свет одраслих. Иако га нико није тражио можда ипак да дамо мали савет родитељима, научите децу да поштују природу и да је се не плаше. До тада базен је одлична референтна тачка како их васпитати да заједнички са својим пријатељима и комшијама бораве и науче како да се понашају у води, да науче да је велика привилегија овог града да су генерације одрастале на базенима или на реци и имале оно што велики број других градова нема, могућност избора.