BUM: Konferencija „Transparentnost Srbija“ u Bečeju

Organizacija Transparentnost Srbije je u saradnji sa Bečejskim udruženjem mladih organizovalo tribinu-konferenciju u Opštini Bečej o temama koje su iz njihove sfere rada i deo njihovog programa. Na ovom skupu govorilo se pre svega o prioritetima za borbu protiv korupcije, kakvo je trenutno stanje u javnom sektoru, u kojoj fazi je izrada nove Strategije za borbu protiv korupcije, koja je uloga lokalne samouprave u vezi sa ovim aktom i drugim temama koje se tiču transparentnosti rada državnih organa.

Prisutnim predstavnicima lokalne samouprave, sudskih organa i medija obratili su se Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnost Srbije“ i Aleksandar Đekić ispred Bečejskog udruženja mladih.

Tokom ove konferencije vodio se veoma otboren razgovor i o lokalnim problemima u procedurama u javnim ustanovama i preduzećima. U praksi postoje primeri i u našoj lokalnoj samouprave da se zakonske procedure i propisi zaobilaze u ustanovama i javnim preduzećima. Da su u pitanju primeri i pojave koruptivne prakse, odnosno primeri netransparentnog postupanja, ignorisanja zakonskih procedura i slično.

Nemanja Nenadić je govorio i o donošenju nove Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije koja je ove godine ponovo urađena za period od 2023. do 2028. godine i nakon koje bi trebalo da se donese i Akcioni plan kako na državnom tako i na lokalnom nivou u gradovima i opštinama.

Sprovođenje Nacionalne strategije doprineće ispunjavanju 14 prelaznih merila za „Poglavlje 23: Pravosuđe i osnovna prava“ pregovora o prijemu Srbije u EU.

Ovim dokumentom su, kao rizične, obuhvaćene oblasti policije, zdravstva, obrazovanja, lokalne samouprave, građevinarstva, finansiranja političkih aktivnosti, poreza i carina, javnih nabavki, privatizacije i javnih preduzeća.

„Transparentnost Srbija je ove godine objavila novu studiju „Sistem društvenog integriteta“ u kojoj smo analizirali stanje u svim oblastima borbe protiv korupcije i dali preporuke i mere koje bi trebalo da poboljšaju stanje. Nakon što smo predstavili ovu studiju na nacionalnom nivou krenuli smo da je predstavljamo i po pojedinim gradovima Srbije i uvek nam je zadovoljstvo da to činimo u Bečeju gde imamo i lokalnu organizaciju koja se bavi sličnim pitanjima, Bečejsko udruženje mladih. Moram da kažem i da je Bečej u nekim našim drugim istraživanjima bio svojevremeno veoma dobar primer kad je reč o antikorupcijskim mehanizmima pre svega u oblasti transparentnog objavljivanja informacija na svojim internet stranicama. Kada govorimo o toj studiji i istraživanjima koje smo sproveli pokazalo se da očigledno imamo veoma veliki jaz između propisa koji su koliko toliko solidni i usaglašeni sa međunarodnom praksom u većini slučajeva i sa druge strane sa primenom zakona koji je u dosta slučajeva veoma daleko od onog što u tim propisima piše. To je najvidljivije u slučaju rada javnih preduzeća i javne uprave. Jedan od čestih slučajeva loše prakse je i zaobilaženja zakonskih procedure pri izboru rukovodioca javnih ustanova, preduzeća i institucija u lokalnim samoupravama ali i na državnom nivou. Imamo i slučajeva da se dobri antikorupcijski propisi u praksi ignorišu i zaobilaze kao što je slučaj, na primer, sa javnim nabavkama. Najzad, kad je reč o gonjenju korupcije najveći problem je što istražni organi a to je pre svega javno tužilaštvo koje bi trebalo da goni počinioce krivičnih dela to čini samo kad dobije krivične prijave od drugih lica umesto da pokaže veći stepen samostalnosti, da pokrene samoinicijativno proces istrage tih slučajeve pre nego što se neko odluči na taj formalni korak da podnese prijavu. Dakle, kada se objavi izveštaj neke nevladine organizacije, neka objava u relevantnim medijima, ili izveštaj državnih organa poput DRI postoji prostor da tužilaštvo reaguje i ispita da li tu ima nečije krivične odgovornosti. Kada je reč o lokalnoj samoupravi trenutno aktuelna stvar je donošenje akcionog plana posle usvajanja Strategije i tu se predviđaju neke mere ali je veliko pitanje da li će one biti dovoljne. Primera radi govori se o merama obezbeđivanja konkurencije kod imenovanja rukovodećih struktura u javnim službama i javnim preduzećima, da se utvrde jasni kriterijumi za izbore na javne funkcije, kako se biraju nadležni organi. Govori se i o povećanju transparentnosti rada službi, uprave i javnih preduzeća, o redovnom objavljivanju informacija od javnog značaja na portalima E-konsultacije, o postupcima konsultacija sa građanima prilikom donošenja nekih važnih dokumenata i akata, donošenja budžeta i dr. To često u praksi zavisi uglavnom od entuzijazma ili lokalne uprave ili entuzijazma nekih udruženja i organizacija koja organizuju takve rasprave. U okviru nacrta tog plana spominje se i rad inspekcijskih službi i eksternih i internih revizora. Za sada mi nismo baš previše zadovoljni kako sve to izgleda ali „Transparentnost Srbije“ će davati i dalje svoje predloge a pozivam i sve građane da prate proces izrade akcionog plana jer očekujemo da se negde početkom oktobra i pojavi taj dokument. Treba pisati Ministarstvu pravde, treba im davati predloge za to kako da se unapredi akcioni plan ne samo za lokalnu samoupravu već i za sve druge oblasti.“ – rekao je Nenadić.