Covid 19: Периодични извештај (30. март – 13. април)

Пред крај овог двонедељног извештаја у Србији је забележен поново пад броја заражених али у Бечеју још увек нису на нули, епидемија јењава па је број заражених у бечејској општини  на једноцифрене бројкама на дневном нивоу. Током овог двонедељног периода било је скоро дупло мањи број заражених него у претходном извештају, 58. Тренутно је Бечеју регистровано 60 активнa случаја што je чак и благо повећање у односу на пре.  Смањио се и број оних који се јављају у ковид амбуланту са сумњом да су заражени па је тако за две недеље 483 тестирано грађана бечејске општине. У овом тренутку је 7706 наших суграђана у Бечеју прележало ковид од почетка пандемије. Смањио се број хоспитализованих и тренутно у болницама и на хоспитализацији је само 3 нова пацијената из наше општине. 

У Србији ће, према проценама државног Штаба корону третирати као ендемску болест највероватније већ следеће године тј. када прођу још две фазе, пролеће-лето, и јесен-зима. Тада се више неће водити евиденција и пребројавање заражених, и неће бити обавезна изолација. За сада карантин више не није на снази у Србији, али је изолација и даље обавезна, без обзира на то што у неким земљама постоје назнаке да ће бити промена када су мере у питању.

Пацијенти се углавном жале на болове у телу и умор. То је уочено посебно код код припадника млађе генерације, чак више него код старијих. Потреба за болничким лечењем је мања, за сада. Поред тога омикрон сој има сличне симптоме као и обичан сезонски грип и прехлада тј. температура, кашаљ и цурење носа.

Продужени ковид и ризици за стварање крвних угрушака

Шест месеци после прележаног ковида, постоји повећан ризик од развоја озбиљних крвних угрушака, показује истраживања лекара. Највећи ризик од угрушака, имају људи који су прележали тежи облик ковида, као и они који су се заразили током првог таласа. Истраживачи истичу да ово показује колико је вакцинација важна. То не значи да се угрушци не могу појавити и после вакцинације, али је ризик далеко мањи. Истраживања су спроведена у Великој Британији и Шведској. Људи који су имали вирус корона су склонији развоју крвних угрушака, посебно ако им је било потребно болничко лечење.  Научници су желели да сазнају када се тај ризик враћа на нормалне нивое и да ли се то мењало из једног таласа пандемије у други. 

 После инфекције ковидом, утврдили су да постоји повећан ризик од:

• крвног угрушка у нози или дубоке венске тромбозе (ДВТ) до три месеца
• крвног угрушка у плућима или плућне емболије до шест месеци
• унутрашњег крварења као што је мождани удар до два месеца

Ризик од крвног угрушка у плућима код људи који су били имали тежу клиничку слику био је 290 пута већи од нормалног, док је седам пута већи од нормалног после лакше клиничке слике. Научници за сада не могу да објасне због чега се крвни угрушци јављају после прележаног ковида, али имају неколико теорија. То може бити директан утицај вируса на слој ћелија који облажу крвне судове, претерани инфламаторни одговор на вирус или тело које ствара крвне угрушке у неодговарајуће време.