Covid 19: Periodični izveštaj (30. mart – 13. april)
Pred kraj ovog dvonedeljnog izveštaja u Srbiji je zabeležen ponovo pad broja zaraženih ali u Bečeju još uvek nisu na nuli, epidemija jenjava pa je broj zaraženih u bečejskoj opštini na jednocifrene brojkama na dnevnom nivou. Tokom ovog dvonedeljnog perioda bilo je skoro duplo manji broj zaraženih nego u prethodnom izveštaju, 58. Trenutno je Bečeju registrovano 60 aktivna slučaja što je čak i blago povećanje u odnosu na pre. Smanjio se i broj onih koji se javljaju u kovid ambulantu sa sumnjom da su zaraženi pa je tako za dve nedelje 483 testirano građana bečejske opštine. U ovom trenutku je 7706 naših sugrađana u Bečeju preležalo kovid od početka pandemije. Smanjio se broj hospitalizovanih i trenutno u bolnicama i na hospitalizaciji je samo 3 nova pacijenata iz naše opštine.
U Srbiji će, prema procenama državnog Štaba koronu tretirati kao endemsku bolest najverovatnije već sledeće godine tj. kada prođu još dve faze, proleće-leto, i jesen-zima. Tada se više neće voditi evidencija i prebrojavanje zaraženih, i neće biti obavezna izolacija. Za sada karantin više ne nije na snazi u Srbiji, ali je izolacija i dalje obavezna, bez obzira na to što u nekim zemljama postoje naznake da će biti promena kada su mere u pitanju.
Pacijenti se uglavnom žale na bolove u telu i umor. To je uočeno posebno kod kod pripadnika mlađe generacije, čak više nego kod starijih. Potreba za bolničkim lečenjem je manja, za sada. Pored toga omikron soj ima slične simptome kao i običan sezonski grip i prehlada tj. temperatura, kašalj i curenje nosa.
Produženi kovid i rizici za stvaranje krvnih ugrušaka
Šest meseci posle preležanog kovida, postoji povećan rizik od razvoja ozbiljnih krvnih ugrušaka, pokazuje istraživanja lekara. Najveći rizik od ugrušaka, imaju ljudi koji su preležali teži oblik kovida, kao i oni koji su se zarazili tokom prvog talasa. Istraživači ističu da ovo pokazuje koliko je vakcinacija važna. To ne znači da se ugrušci ne mogu pojaviti i posle vakcinacije, ali je rizik daleko manji. Istraživanja su sprovedena u Velikoj Britaniji i Švedskoj. Ljudi koji su imali virus korona su skloniji razvoju krvnih ugrušaka, posebno ako im je bilo potrebno bolničko lečenje. Naučnici su želeli da saznaju kada se taj rizik vraća na normalne nivoe i da li se to menjalo iz jednog talasa pandemije u drugi.
Posle infekcije kovidom, utvrdili su da postoji povećan rizik od:
- krvnog ugruška u nozi ili duboke venske tromboze (DVT) do tri meseca
- krvnog ugruška u plućima ili plućne embolije do šest meseci
- unutrašnjeg krvarenja kao što je moždani udar do dva meseca
Rizik od krvnog ugruška u plućima kod ljudi koji su bili imali težu kliničku sliku bio je 290 puta veći od normalnog, dok je sedam puta veći od normalnog posle lakše kliničke slike. Naučnici za sada ne mogu da objasne zbog čega se krvni ugrušci javljaju posle preležanog kovida, ali imaju nekoliko teorija. To može biti direktan uticaj virusa na sloj ćelija koji oblažu krvne sudove, preterani inflamatorni odgovor na virus ili telo koje stvara krvne ugruške u neodgovarajuće vreme.
