Црква Светог Георгија у Бечеју

Храм Светог Георгија у Старом Бечеју саграђен је и освештан у доба када је Стари Бечеј био у саставу аустријске круновине Војводство Србија и Тамишки Банат. Непосредно пре тога, у доба мађарске буне, српско-мађарски сукоб на подручју Потисја поприма одлике разарајућег рата са страховитим последицама. Становништво које се полако враћало из избеглиштва на огњишта, уместо својих кућа и имања затекло је згаришта. Мађарска револуционарна војска је приликом повлачења подметнула пожар у којем је уништено преко 90% кућа и зграда, а са њим и православни храм Рођења светог Јована Претече. Срећом, стара црквена школа је била једна од ретких објеката који су преживели ватрену стихију, те су се православни верници окупљали у њој на богослужењима све док није изграђен нов православни храм, чија градња је започета 1851. године. Локални парламент је 18/31 маја 1851. године за ту сврху доделио плац у центру града, где је по првобитној идеји требала да буде саграђена нова градска кућа. У исто време формиран је и Одбор за грађење нове православне цркве, на чијем челу се налазио Севастијан Завишић, док су остали чланови били месни кнез Васа Поповић и парох Јован Јанковић.
Већ те 1851. године праве се планови за нову цркву, чије су планове израдили Андрија Шмаус и Јован Сомборски. Године 1852. добијена је од стране цара Фрање Јосифа сума од 12 000 форинти за зидање светог храма, док је руски император Николај I за исту сврху 1854. године послао прилог од 5000 форинти. У истом периоду, од прилога верног народа сакупљено је још 26 000 форинти. Својим прилогом истакао се и барон Стеван Јовић са супругом Еуфемијом, великом црквеном и народном добротворком. Они су 1857. године за потребе градње храма купили 50 000 цигала. До 1858. године као помоћ у градњи храма из Беча ће бити послано укупно 19 000 форинти, док је из Москве стигло 16 000 форинти, свештеничке одежде, црквени сасуди и књиге за богослужења. Године 1857. сакупљено је од 24 верника укупно 3 965 форинти, те су позлаћена три крста и подигнута на три торња. Следеће године набављена је крстионица од црвеног мрамора за 55 форинти. После седам година градње, завршена је градња храма светог Георгија и о Малој Госпојини 8/21 септембра освештао га је епископ бачки Платон Атанацковић.
Затим су настављени радови на унутрашњем уређењу храма. Године 1862. наручен је иконостас у дрвеном дуборезу код Јована Кистнера у Новом Саду, за суму од 12 000 форинти. Године 1868. постављена је ограда око црквене порте. Деценију касније (1878) погођен је посао око позлате иконостаса са чувеним златаром Шандором Јараијем из Беча, који је радио и за царски двор Хабзбурга. За позлату је издвојена сума од 11 000 форинти. Новембра исте године бачки епископ Герман Анђелић осветио је нови иконостас, а понуђену награду од двадесет дуката поклонио је Црквеном певачком друштву, које је те године основано.
Када је иконостас био завршен, Црквена општина је расписала конкурс за осликавање икона на истом. Изабран је млади сликар из Орловата, Урош Предић, који ће поверени му посао завршити у периоду од 1889. до 1893. године. Био је то дуг и мукотрпан посао за тада младог сликара на зачетку академске каријере, али га је завршио на свеопште задовољство. Резултат овог подухвата је осликавање 65 икона блиставе лепоте које и данас плене поглед љубитеља уметности. Интересантна одлика Предићевог црквеног сликарства јесте уношење ликова из свакодневног живота. За сликање сцена из старог и новог завета модели су му били грађани Бечеја. Уместо аскетских ликова измучених старозаветних пророка и апостола на иконама запажамо ликове људи са улица, послужитеља из цркве и верника. Битан детаљ иконостаса цркве Светог Георгија је и то што је Предић на слици која приказује цара Уроша Немањића насликао свој аутопортрет. Исто тако, за модел параскеве узима лик своје мајке, којој је био веома привржен. Када је завршио четворогодишњи рад на изради иконостаса сликар је 1893. године приредио изложбу у свечаној сали српске основне школе. Била је то уједно и прва изложба слика у Бечеју.
Црква Светог Георгија у Бечеју издваја се од већине других православних храмова у Војводини, са своја три торња, која симболично представљају Свето Тројство. Такође, заслугом великог Уроша Предића, иконостас многи историчари уметности сматрају за један од најлепших у нашој земљи. Било како било, бечејски храм дефинитивно представља архитектонски драгуљ и туристички потенцијал наше општине.