Дечији драмски студио: Премијера „Мишоловке“  

Дечији драмски студио Градског позоришта Бечеј одиграо је премијерно представу коју су вредно припремали од почетка ове године. У питању је једна од најизвођенијих представа на позоришним даскама икад, крими мистерија по тексту Агате Кристи „Мишоловка“. Чувена представа која је први пут изведена још давне 1952. године на даскама лондонског Вест Енда послужила је овом ансамблу, некада малих глумаца, да полако закораче у свет одраслих. Први пут на сцени већина од њих у овој представи игра ликове које нису њихови вршњаци, први пут играју представу која је намењена и одраслој публици … и показали су да су сјајни у томе.

„Мишоловка“ је комплексна крими прича пуна обрта, са великом количином текста, захтева прецизност извођења, добро координацију већег броја ликова на сцени, енглески „сведен“ глумачки израз. Све ово клинци из Дечијег драмског студија извели су одлично изашавши са лакоћом из зоне комфора, из онога што им је до сада било познато.

Да време лети види се и по овом ансамблу, од клинаца који су још јуче и на претходним Мајским играма играли стандардне представе за децу, стигли су до тога да им оно што „Мишоловка“ као текст нуди више није нимало страно. За неке старије генерације које су мало више биле упућене на књиге, библиотеку, Агата Кристи је била стандардна литература за тинејџере и заиста је лепо видети да и данас те приче, ако се добро представе младима,  могу да забаве и нове генерације.

„Мишоловка“ је ансамбл представа, текст који захтева уиграност, нема ту много искакања у смислу важности појединих ликова јер сви су за причу веома важни, што значи да сви морају бити подједнако добри. Ово јесте свакако заслуга и редитеља. Представу је режирала Анета Туцаков која је направила одличну процену када и на који начин да свој, сада већа мало старији ансамбл клинаца, уведе у свет правих „одраслих“ представа, у свет озбиљне позоришне игре, у интерпретацију неких текстова који се сматрају позоришним стандардима.

“Прошле године смо путовали на један дечији фестивал, ишли смо у Сисак, деца су целим путем у аутобусу играла неку детективску игру. Видела сам тада да њих занима та тема. Ја сам овај комад прочитала пре неколико година али сам сматрала да су деца мала да радимо ову представу и када смо се вратили са тог фестивала питала сам их да ли су они заинтересовани, да ли би волели, да раде тако нешто. Наравно, одговорили су ми да би волели и онда смо се упустили у ову причу. Било је забавно, но, било је и тешких ситуација али није било никаквих проблема током рада на представи. Ми заиста треба да будемо веома поносни на ову децу, ово што су они вечерас извели је заиста феноменално. Активно смо радили четири месеца и пре него што смо почели да постављамо комад на сцену, чак и пре него што смо прочитали текст, они су добили домаћи задатак да погледају један филм који је рађен по роману Агате Кристи, не „Мишоловку“ јер она није екранизована. Гледајући тај филм они су видели каква је глума у питању, каква је прича у питању и коначно, када смо заједнички након тога прочитали и сам текст, они су били потпуно одушевљени. Једва су чекали сваку пробу, било нам је јако лепо и забавно ово радити. Ја се само надам да ће публика бити суздржана и лојална толико да неће причати када изађе из позоришта ко је убица, открити мистерију. И сама Агата Кристи је то захтевала и од публике и од глумаца, то је тада било решено тако да глумци након представе замоле публику да не одају тајну, да не причају када изађу из позоришта ко је убица будућој публици која још није погледала представу. Наравно, идеја је била да тајна била сачувана, да би што више људи дошло да погледа представу. И ја се надам да ће и ова наша публика показати да може да сачува тајну, да неће одати мистерију ко је убица јер ми бисмо волели да што чешће играмо ову представу. Причала сам са публиком након представе и скоро нико није погодио ко је убица, можда само њих неколико. Мистерију смо успели да одржимо и током самог рада на поставци представи, деца нису ни родитељима причала шта је то што ми радимо, ко игра коју улогу, ко су ликови да не одају сиже основне приче јер заиста смо желели да крај остане мистерија и мислим да смо у томе успели. ” – рекла је Анета Туцаков.

Агата Кристи је својевремено била веома љута на британски лист „The Inependent“, али и још неке новине, које су у позоришној критици театарске поставке „Мишоловке“ написали и ко је убица.

На позоришним даскама у Југославији, односно Србији ова представа је имала неколико поставки а прва је била још 1959. године, само 7 година након премијере. Од тада најдуже је играна у београдском Југословенском драмском позоришту. Оно што је занимљиво, с обзиром да је добар део романа Агате Кристи екранизован, што у филмовима, што на телевизији, неки чак по неколико пута једини филм директно по тексту „Мишоловке“ снимљен је у руској продукцији.

Ова наша верзија представе може да се сматра и својеврсним трендом враћања текста „у живот“ јер је неколико последњих деценија „Мишоловка“ била заборављена, скинута је са репертоара скоро свих позоришта као превише ретро, старомодна. Но, пре три године је покренут прилично неконвенционалан „позоришни“ експеримент у Београду по којем се ова представа са глумцима ЈДП игра у једној од „високо плафонских“ кућа у Београду, у некадашњој кући песника Милана Ракића где је публика директно део саме сценографије и „мистерије“ која се одиграва у простору те куће.

Дакле, док наши клинци не почну да “Мишоловку“ играју  „по кућама“, за почетак ће након премијере конкурисати за селекцију овогодишњих Мајских игара а после иду фестивали, па репризе овде у Бечеју. У сваком случају желимо Дечијем драмском студију бар половину играња од оног што је ову представу довело и у Гинисову књигу рекорда због тога што је један од врхунских позоришних ансамбла одиграо на сцени ову представу чак 29.500 пута.