Девети по реду „Гастрофест“ – преко 150 излагача

Иако на почетку није тако изгледало, овогодишњи девети по реду „Гастрофест“ није баш толико био „ванредан“ као што су организатори на почетку претпоставили. Ове године организатори су прикупили много мање пара на конкурсима за финансије фестивала па су негде средином августа урадили анкету за бечејску публику да ли да овај фестивал ове године можда и откажу. Грађани су рекли да желе да се фестивал ипак одржи. Уз мале концепцијске промене, уз другачију расподелу и начин финансирања успели да направе још једна успешан фестивал. Оно што су „изгубили“ на конкурсима надоместили су локални привредници донацијама али и котизацијама за ресторане и локалне мале произвођаче за тезге која је овога пута била фиксна.

Како су рекли организатори на конференцији за штампу неколико дана раније, Даниел Јовановић из организаторског тима „ГастроФеста“ као и Ласло Бонифарт испред „Друштва интелектуалаца браћа Тан“, они су захвални за ову подршку пре свега локалним привредницима јер њима је најважније да Бечејци желе да се овај фестивал одржи, али и ресторанима са стране који су препознали овај фестивал као једну од важнијих гастрономских манифестација у Војводини, пре свега због концепта који има а која се базира на афирмацији „фузије“ традиционалних гастрономских утицаја који чини војвођанску кухињу јединственом. Требало је да прођу године рада да већина учесника и излагача буду сигурни да на овом фестивалу могу и да зараде али и да учествују у нечему што је важно за гастрономску сцену у целом региону.

Ово је било могуће, пре свега због тога што је екипа „ГастроФеста“ сад већ прилично искусна, што је сам фестивал постао сад већ довољно етаблиран у оквиру фестивалске гастрономске сцене, због тога што су „појачали“ екипу организатора и већ одавно изашли из оквира само бечејске екипе.

Концепција овогодишњег фестивала јесте доживела неке мање промене, негде се уштедело на „гламуру“ и на „забавном програму“ али неприметно. Овога пута није било живе музике, није било превише ни украса, велике бине, али је било више ресторана па и веће понуде хране, много више гастрономских тема, разговора и трибина на тему кулинарства, малих произвођача хране и пића са својим тезгама … На програму су ове године биле гастро радионице (пица, грил, рибља чорба) као и нови панел формат „GastroTalks“ (панел разговори о војвођанској мађарској гастрономији, о ренесанси малих произвођача). Специјални гости фестивала су били и представници Русинског културног центра из Новог Сада, који представља кухињу и обичаје своје заједнице, уз промотивно представљање „Русинског кувара“.

Недостатак „гламура“ па и музичког програма осетио се али не много, посета је била велика, можда чак и већа него претходних година, јако је било тешко пронаћи  место за седење, за ручак, избор хране је био прилично велик, пића такође. Дечији програм под називом „Острво осмеха“ је оно на чему се ипак није штедело, ни овога пута није изостало мноштво дечијег програма јер концепт фестивала је пре свега породичног карактер, одржано су бројне радионице за децу, представе, забавни парк за малишане да истутње енергију, јахање понија. За ону старију „децу“ ту је била и изложба олд тајмера, аутомобила и мотора, у организацији „Олд тајмер кулба – Бечеј – Нови Бечеј“.

Но најважније, храну, за велик број Бечејаца на овогодишњем „ГастроФесту“ припремили су бар 12 ресторана и удружења, укључујући и руски ресторан из Новог Сада. Све остало што се могло пазарити и пробати на тезгама у оквиру фестивала обезбедило је око 150 учесника свих делова Војводине.

Оно што је била новина на овом фестивалу у односу на онај прошле године да је овога пута, због тога што је котизација за штандове била фиксна, омогућено да се директно храна купује на штандовима, донекле је бар привремено због поједностављења напуштен концепт куповине на бонове и на кратице без кеша. Неки од ресторана ипак омогућили су куповину на платне картице. Ово је концепт који, како је рекао Даниел Јовановић, они не желе да напусте јер је у будућности добар за овакве фестивале али за сада је на овом „ванредном“ фестивалу враћен стари принцип куповине. Посетиоци су се жалили да су редови били превелики претходних година, да се по неколико пута чекало за исту куповину. Овога пута фестивал је прикупљао и донације за организацију фестивала, да покрију још неке трошкове организације.

У редовима испред појединих штандова било је чекања али то је било због тога што је у једном делу дана, ту око ручка, било јако тешко сачекати да се храна припреми а сви су већ били гладни. За то су послужиле остале тезге малих произвођача који су понуду допунили колачима, слаткишима, мезе храном и грицкалицама али и производима „за понети“ за после.