Deveti po redu „Gastrofest“ – preko 150 izlagača

Iako na početku nije tako izgledalo, ovogodišnji deveti po redu „Gastrofest“ nije baš toliko bio „vanredan“ kao što su organizatori na početku pretpostavili. Ove godine organizatori su prikupili mnogo manje para na konkursima za finansije festivala pa su negde sredinom avgusta uradili anketu za bečejsku publiku da li da ovaj festival ove godine možda i otkažu. Građani su rekli da žele da se festival ipak održi. Uz male koncepcijske promene, uz drugačiju raspodelu i način finansiranja uspeli da naprave još jedna uspešan festival. Ono što su „izgubili“ na konkursima nadomestili su lokalni privrednici donacijama ali i kotizacijama za restorane i lokalne male proizvođače za tezge koja je ovoga puta bila fiksna.

Kako su rekli organizatori na konferenciji za štampu nekoliko dana ranije, Daniel Jovanović iz organizatorskog tima „GastroFesta“ kao i Laslo Bonifart ispred „Društva intelektualaca braća Tan“, oni su zahvalni za ovu podršku pre svega lokalnim privrednicima jer njima je najvažnije da Bečejci žele da se ovaj festival održi, ali i restoranima sa strane koji su prepoznali ovaj festival kao jednu od važnijih gastronomskih manifestacija u Vojvodini, pre svega zbog koncepta koji ima a koja se bazira na afirmaciji „fuzije“ tradicionalnih gastronomskih uticaja koji čini vojvođansku kuhinju jedinstvenom. Trebalo je da prođu godine rada da većina učesnika i izlagača budu sigurni da na ovom festivalu mogu i da zarade ali i da učestvuju u nečemu što je važno za gastronomsku scenu u celom regionu.

Ovo je bilo moguće, pre svega zbog toga što je ekipa „GastroFesta“ sad već prilično iskusna, što je sam festival postao sad već dovoljno etabliran u okviru festivalske gastronomske scene, zbog toga što su „pojačali“ ekipu organizatora i već odavno izašli iz okvira samo bečejske ekipe.

Koncepcija ovogodišnjeg festivala jeste doživela neke manje promene, negde se uštedelo na „glamuru“ i na „zabavnom programu“ ali neprimetno. Ovoga puta nije bilo žive muzike, nije bilo previše ni ukrasa, velike bine, ali je bilo više restorana pa i veće ponude hrane, mnogo više gastronomskih tema, razgovora i tribina na temu kulinarstva, malih proizvođača hrane i pića sa svojim tezgama … Na programu su ove godine bile gastro radionice (pica, gril, riblja čorba) kao i novi panel format „GastroTalks“ (panel razgovori o vojvođanskoj mađarskoj gastronomiji, o renesansi malih proizvođača). Specijalni gosti festivala su bili i predstavnici Rusinskog kulturnog centra iz Novog Sada, koji predstavlja kuhinju i običaje svoje zajednice, uz promotivno predstavljanje „Rusinskog kuvara“.

Nedostatak „glamura“ pa i muzičkog programa osetio se ali ne mnogo, poseta je bila velika, možda čak i veća nego prethodnih godina, jako je bilo teško pronaći  mesto za sedenje, za ručak, izbor hrane je bio prilično velik, pića takođe. Dečiji program pod nazivom „Ostrvo osmeha“ je ono na čemu se ipak nije štedelo, ni ovoga puta nije izostalo mnoštvo dečijeg programa jer koncept festivala je pre svega porodičnog karakter, održano su brojne radionice za decu, predstave, zabavni park za mališane da istutnje energiju, jahanje ponija. Za onu stariju „decu“ tu je bila i izložba old tajmera, automobila i motora, u organizaciji „Old tajmer kulba – Bečej – Novi Bečej“.

No najvažnije, hranu, za velik broj Bečejaca na ovogodišnjem „GastroFestu“ pripremili su bar 12 restorana i udruženja, uključujući i ruski restoran iz Novog Sada. Sve ostalo što se moglo pazariti i probati na tezgama u okviru festivala obezbedilo je oko 150 učesnika svih delova Vojvodine.

Ono što je bila novina na ovom festivalu u odnosu na onaj prošle godine da je ovoga puta, zbog toga što je kotizacija za štandove bila fiksna, omogućeno da se direktno hrana kupuje na štandovima, donekle je bar privremeno zbog pojednostavljenja napušten koncept kupovine na bonove i na kratice bez keša. Neki od restorana ipak omogućili su kupovinu na platne kartice. Ovo je koncept koji, kako je rekao Daniel Jovanović, oni ne žele da napuste jer je u budućnosti dobar za ovakve festivale ali za sada je na ovom „vanrednom“ festivalu vraćen stari princip kupovine. Posetioci su se žalili da su redovi bili preveliki prethodnih godina, da se po nekoliko puta čekalo za istu kupovinu. Ovoga puta festival je prikupljao i donacije za organizaciju festivala, da pokriju još neke troškove organizacije.

U redovima ispred pojedinih štandova bilo je čekanja ali to je bilo zbog toga što je u jednom delu dana, tu oko ručka, bilo jako teško sačekati da se hrana pripremi a svi su već bili gladni. Za to su poslužile ostale tezge malih proizvođača koji su ponudu dopunili kolačima, slatkišima, meze hranom i grickalicama ali i proizvodima „za poneti“ za posle.