Доносим сам/а одлуке или можда ипак не?

Доношење одлука никад није лако. Увек на то утичу различити фактори, поготово кад су у питању тинејџери.
Драги вршњаци, пре него што се побуните- и ја имам осамнаест година. Верујте ми тако је, а ево и зашто.
На предавању о коме је било речи о утицају наших поступака и мисли, и како се то одражава на живот било које особе, ја сам била најмлађа. Није било ни једног вршњака.
Врло изненађујуће.
Ипак, негде на половини предавања дошли смо и до закључка.
Колико год негодовали, адолесценција јесте најбурнији период одрастања. Сајт „Центар за дечију психологију“, каже да то доба почиње од једанаест година, а може да траје и до двадесет и пет.
Зашто је потребна ова статистика?
Зато што је једној младој особи тада најпотебније да буде прихваћена од друштва.
Узмимо пример пушења цигарета.
Уколико се особа која је непушач нађе у друштву где више њих већ пуши цигарете, постоји могућност да ће он/а после неког времена почети да пуши.
Друштво не мора да каже ништа. Сам/а ће осетити потребу да проба.
Да ли је ова одлука донета самостално или ипак можда није?
Све зависи од тога колико то друштво може некоме да значи.
Те одлуке не морају да буду много битне, али итекако могу да одговоре на питање да ли доносимо одлуке сами или неко има утицаја на исход.
Та припадност групи на пример може бити тренутно задовољство. Ипак треба имати у виду да се личност развија. Не само наша, већ и од осталих људи у групи, у овом случају.
Јавиће се нека жеља да се испроба нешто ново. Може да се деси да у неком тренутку осетимо непријатност.
Океј и шта сад?
Постоје две опције:
Испробавање тога, све док се не стигне кажете: Не могу ја ово!
А шта после тога?
У већини случајева, поготово кад су навике у питању није лако променити их.
За то је потребна огромна снага воље!
Игнорисање. Други начин да буде боље Само да кажете: Ма живот је тежак. Узмете то као чињеницу, и цео живот то понављате стварајући себи терет тиме.
Зато питам, зашто да се чека да последња кап прелије чашу?
Предлог је да се с времена на време упитамо шта нам то прија а шта не.