Едукација о родно заснованом насиљу: системска помоћ жртвама
У Бечеју је у петак 29. марта одржана едукативна радионица „Врсте родно заснованог насиља према женама и специфичним облицима насиља“. Ова редионица део је пројекта под називом “Интегрисани одговор на насиље над женама у Војводини“ који заједнички реализују агенције УН-а у партнерству са Владом Републике Србије на челу са Координационим телом за родну равноправност. У спровођење пројектних активности, поред Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова, учествују и Министарство унутрашњих послова, Министарство правде, Министарство за рад, запошљавање, борачку и социјалну заштиту, Министарство здравља, Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Министарство омладине и спорта. Овај пројекат који се спроводи од 2016 године, а који подржава Влада Шведске усмерен је на развој друштвеног и институционалног окружења које ће допринети нултој толеранцији и искорењавању насиља над женама у Србији.
Овај пројекат има за циљ да да допринос интегрисаној служби за заштиту жена и деце која су преживела насиље у породици и партнерским односима, као и женама из рањивих група (Ромкињама, женама са инвалидитетом, женама које живе са Хив-ом, женама из руралних области), а коју пружаоци општих и специјализованих услуга ефикасно пружају (полицијски службеници, запослени у центрима за социјални рад, здравственим и образовним установама, невладиним организацијама.)
Едукативна радионица у Бечеју била је организована за представнике релевантних бечејских институција, служби, цивилног сектора који се бави социјалним програмима и била је веома слабо посећена. Од институција које би морале да буду интегративни део целог процеса интерсекторске професионалне помоћи у процесу заштите жена Центар за социјални рад и Дом здравља су једини послали своје представнике и стручна лица на радионице, није било представника суда, тужилаштва, полиције, невладиних организација. С обзиром да је тема била везана за стручне послове у систему заштите жена од насиља и својеврсна обука за све запослене по институцијама које треба да пруже подршку и да науче како да поступају у случајевима када се жртва обрати за помоћ, учешће представника свих наведених селектора било је заиста неопходно.
О стању системског односа према једној од основних циљних група ове едукације, особама са инвалидититетом, сведочи и чињеница да је у целој општини Бечеј скоро па немогуће било пронаћи простор за конференције, едукације али и добити институционалну подршку у релевантним установама а да су доступне особама у колицима. Просторије Прве месне заједнице (Пирошка школа) су делимично прилагођене уградњом прилазне рампе али је и даље тоалет, па и ходник до мале сале скоро па неупотребљив. Остале институције укључујући и оне чије су ингеренције у области социјалне заштите су потпуно недоступне за особе са инвалидитетом које користе помагала.
Поступање професионалаца и служби у систему у различитим хипотетичким ситуацијама је било у фокусу ове едукације. Циљ оваквих програма је да се сензибилизују особе из свих системских служби које учествују у појединачном решавању случајева (од првог обраћања жртве до коначног решења у складу са потребама жртве насиља). Од почетка предузимања поступка сви учесници у програму морају да имају увид у комплетан процес јер циљ је да особа која је жртва насиља не буде изугубљена из видоокруга институција, препуштена сама себи док се случај не затвори, реши. Рад са женама из маргинализованих група са искуством насиља обухвата низ процедуралних поступака који по својој природи морају бити реализован од стране стручних лица који имају неопходних предзнања у разумевању проблематике насиља над женама. Прецизним дефинисањем шта је то насиље, по чему се оно разликује, који су стереотипи и предрасуде најчешће заступљени, као и прецизном употребом појма дискриминација, повећава се осетљивост у препознавању извршеног насиља, и затим, адекватним спровођењем законских норми, обавезним тренутним прекидањем извршавања насиља над било којом од рањивих категорија. Крајњи циљ је друштво са нултом толеранцијом према насиљу, односно друштво без насиља.