Фантаст полако постаје колатерална штета судског процеса

Промоција зборника „Породица Дунђерски – грађанска култура српске Војводине“

Средином прошле недеље у великој сали СО Бечеј одржана је јавна трибина и представљање  зборника радова под називом „Породица Дунђерски – грађанска култура српске Војводине“ у организацији Општине Бечеј, Матице српске и Центра за афирмацију културног наслеђа Дунђерских која је изазвала велику пажњу јавности.

Зборник су представили др Милан Мицић, генерални секретар Матице Српске, мр Јелена Веселинов, шеф послова Матице српске и мр Зоран Суботички оснивач Центра за афирмацију културног наслеђа Дунђерских. Овај Зборник радова је резултат научне конференције одржане у Србобрану у новембру 2021. године, у склопу партнерства Матице српске и општине Србобран.

Иако су на почетку организатори показали намеру да се промовишу поједини радови у зборнику због актуелне и горуће теме стања дворца Фантаст у којем се тренутно налази и каква је судбина овог здања као и да ли постоји могућност да он буде потпуно напуштен и препуштен зубу времена ова промоција претворила се у двочасовну расправу о томе који су разлози за то што је Фантаст у последње време углавном је тема написа у штампи, у хроникама, због честих крађа и других криминалних радњи у самом комплексу дворца и капеле али и непосредног окружења на имању.

У дискусији су, осим представника Матице српске, учествовали и грађани Бечеја, међу њима адвокати и судије и други заинтересовани и углавном забринути и огорчени грађани који од државних органа и других институција очекују да се овај симбол Бечеја и културно добро заштите.

Правну страну Матице српске и Задужбине образложила је Јелена Веселинов, шеф послова Матице српске.  Она је је о томе имала и свој рад у поменутом Зборнику.

„Мој прилог у Зборнику је правни прилог и везан је за реституцију имовине Задужбине Богдана Дунђерског и проблеме са којима се сусрећемо у том поступку који траје већ више од 10 година. Тренутно стање у поступку је да је он поново враћен на Агенцију за реституцију, на почетак. Агенција за реституцију је први пут оспорила правни континуитет Задужбине и њеног захтева за повраћај имовине и донела негативну одлуку, тј. решење да одбија захтев. У другом степену управног поступка Министарство финансија је такође одбило захтев, односно потврдило решење Агенције за реституцију. Задужбина Богдана Дунђерског под управом Матице српске је поднела тужбу Управном суду који је констатовао да постоји правни континуитет и вратио поново на одлучивање органима државне управе тј. Министарству. Министарство финансија је поништило своје решење и вратило Агенцији за реституцију, на поновно одлучивање која сада мора да уважи став Управног суда да постоји правни континуитет и да донесе решење. Али то значи и да уколико она буде сматрала да постоји нека друга препрека да се имовина врати она ће поново одбити Задужбину и дати ново образложење, но ми не видимо које би сад то образложење могло да буде. Дакле, верујемо да ће овај пут Агенција за реституцију правилно одлучити да постоји основ да се та имовина врати Задужбини Богдана Дунђерског под управом Матице српске. Последњи захтев од Агенције за реституцију је био пролетос да се доставе рачуни, завршни рачуни, фактуре између 1958. године до 2012. године када је покренут поступак реституције како би се наводно доказао активни статус Задужбине током тог времена. Међутим то је сувишно с обзиром на то да је Управни суд утврдио да постоји правни континуитет. Са друге стране то је и опречно са законом који дефинише рок на који се чува архивска грађа али пошто Матица српска има рукописно одељење које чува сву ту документацију ми смо и то послали Агенцији за реституцију и од маја прошле године чекамо да добијемо одговор. Рок за то је био врло кратак али, на жалост, не постоји никаква правна последица за то да они не одговоре на време или чак и не одговоре уопште.“ – рекла је Јелена Веселинов.

У међувремену дворац је након изласка из поседа ПИК-а Бечеј остао на ветрометини, без ефикасног обезбеђења и без „старатеља“. О томе је говорила и начелница одељења за урбанизам Даниела Дорословачки, као и о томе како је тај посед дошао у руке Општине Бечеј да се о њему брине, на који начин и које су стварне ингеренције Општине Бечеј у том поступку.

„ПИК – Бечеј је и даље по папирима корисник тога здања, ова фирма је изашла из поседа  јер просто нема више интерес да улаже у дворац и нема интерес да одржава то као туристички комплекс и да се бави хотелијерством. Дакле, ПИК је изашао из поседа, обратио се држави, држава је замолила Општину Бечеј да помогне на тај начин да се сачува то културно добро док се не заврши поступак реституције. Ми само обезбеђујемо физичко чување дворца, то се ради редовно у оквиру нашег обиласка атара као пољочуварска служба, обилазимо више пута дневно дворац и ту престају наше ингеренције. За двадесетчетворочасовно чување дворца ипак су потребне много веће финансије и у том смеру су ишли наши разговори са државом и Матицом српском, ти преговори још трају. Ми желимо да се нађе модел и начин да се обезбеди довољно финансијских средстава да у овом моменту, ако ништа друго, имамо бар целодневно чување дворца и имања.“ – рекла је Данијела Дорословачки и додала да су за сада обезбедили да се бар капела делом реновира и то средствима Завода за заштиту споменика културе и то се тренутно ради и биће завршено за три месеца.

„Завод за заштиту споменика културе је добио средства од државе с обзиром да је то државна имовина да може да изврши радове на санацији капеле и окружења. Овим радовима је предвиђено комплетно уређење прилаза капели, ради се санација напрслина, пукотина, замена дотрајалих елемента. Вероватно ће успети и да рестаурирају доњи слој поплочања испред капеле јер су открили траг који датира још из оног периода када је капела грађена. Унутрашњост капеле исто иде са благом санацијом, ту се неће много мењати осим што ће се окречити, префарбати дотрајали елементи заменити.“ – додала је Дорословачки.

О томе шта се дешава са поступцима против починиоца крађа и других кривичних дела на Фантасту Даниела Дорословачки је рекла да  полиција и даље чека одштетни захтев да би могли да та дела квалификују и да поднесу пријаве тужилаштву. Одштетни захтев мора да покрене или држава или неко од надлежних што значи Матица српска или Завод за заштиту споменика културе. Када је у питању случај посечених дрва тада је то био Завод за заштиту споменика културе и тај поступак је покренут. За остале случајеве крађе у овом моменту се договарају да ли ће одштетни захтев поднети држава или Матица српска.

Наш суграђанин Звонимир Трајковић је 32 године радио на „Фантасту“ и како сам каже тамо је провео више времена и од самог Богдана Дунђерског.

„Радио сам тамо све од рецепције па до управника, директора. После ове дискусије вечерас још увек не могу да саберем утиске, било је свакаквих прича. Ја бих највише волео да се то врати Матици српској и да онда она почне да управља тиме. Ево, Зоран Суботички има лепих идеја за тај простор.“

„Јасно се сада након ове промоције види који је био значај једног таквог објекта за наш град јер  његов живот, ма у каквој форми био, је простор који је окупљао људе. Фантаст јесте представљао нешто што се може назвати окосницом културног туризма општине Бечеј. Са гашењем овог дворца ми смо такорећи остали без културног туризма, не виђамо више аутобусе пуне туриста, људе који долазе да обиђу неке културне знаменитости овог града. Хоћу да кажем да је просто јасно да је имовина, Богданов тестамент, његово завештање и његова задужбина би требало да буде окосница развоја локалне заједнице општине Бечеј. То је тако. Када затворите један дворац, што је сад већ евидентно, у једној мањој средини као што је Бечеј ви као да сте затворили једну фабрику која запошљава сто, двеста или чак триста људи. Нису сви  „у директној производњи“  али ту је и неко ко продаје поврће за кухињу, неко ко продаје месо, неко опслужује, неко коси траву. То је живот једног простора, једне Задужбине и то је у ствари један економски простор.  Ми сада ту економију немамо више и боримо се да је вратимо. Ту смо да помогнемо Матици српској, ту смо да помогнемо локалној самоуправи, ту смо да направимо некакву синергију и да заједнички дођемо до неких решења и неких резултата. Ово је, по мени, тек прво вече и не може бити једино. Ја већ подуже инсистирам на једној отвореној сарадњи између Матице српске и локалне самоуправе и мислим да је она требало да се догоди много раније. Ова трибина је доказала и показала једну заинтересованост јавности да се створи добра и позитивна клима између локалне самоуправе и Матице српске и нас обичних грађана.“ – рекао је Суботички.

Током трајања трибине покренута је и полемика шта ће се деси-ти када се спор коначно и оконча једног дана, која ће  бити намена Задужбине и Матице српске кад преузме управљање имовином и када почне да спроводи „последњу вољу“ самог Богдана Дунђерског коју је он образложио у свом тестаменту. Наиме, када је направио први тестамент 1918. године његова воља је била да се профит са имања користи за школовање младих студената пољопривреде у високим школама широм Европе и да се они на тај начин задуже дасоким школама широм Европе и да се они на тај начин задуже да се једног дана након студија врате и помогну својој држави и њеној економији. Богдан је 1940. године направио нови документ, он је у то ратно време у свом тестаменту написао да је његова последња воља да се у комплексу дворца направи Пољопривредна академија за школовање младих кадрова који ће се бавити аграром. Задужбина која је требало да буде основана одмах након његове смрти 1943. године али је то током Другог светског рата то одложено због објективних околности. Након рата уследила је национализација великих имања да би коначно тек 1958. године Задужбина била и званично основана али са измењеном наменом. У самом оснивачком акту Задужбине не стоји Богданова последња воља, тј. оснивање поменуте Пољопривредне академије јер у том тренутку по закону нове државе није било дозвољено оснивање приватних школа. Матица српска је основала Задужбину са наменом стипендирања студената пољопривреде како је стајало донекле у првом Богдановом тестаменту који је, додуше,  оним другим био поништен званично. Намена Задужбине коју има Матица српска након што поврати имовину је и данас спорна за поједина тумачења јер они имају став да је стипендирање студената основ на којем је основана Задужбина.

Зоран Суботички који је заступао тезу да је једино валидно ос-тварење последње воље Богдана Дунђерског оснивање образовне установе која ће имати неку форму замишљене „пољопривредне академије“, нешто попут Истраживачке станице Петница али специјализоване исључиво за пољопривреду.

„Ја сам написао и елаборат којим доказујем да је оснивање Пољопривредне академије управо у једној таквој „лабавој форми“ као што је то Петница у Ваљеву добра идеја јер зашто ми не бисмо имали такав сличан модел овде намењен за пољопривреду. Имате сада већ безброј образовних модела и не видим зашто један такав концепт не би могао бити присутан и у дворцу Фантаст. Посебно зато што знам да би то привукло на хиљаде младих људи али и стручњака из области пољопривреде. Зашто Бечеј на Фантасту не би могао да постане епицентар неке „агро“ памети целе Европе.“ – рекао је Суботички.

Грађани Бечеја су током скоро два сата расправе формирали један заједнички јавни апел да се што пре реши проблем Фантаста који што дуже стоји закључан и не користи се све је извесније да ће почети нагло да пропада и да се урушава. Велика заинтересованост грађана на трибини али и на друштвеним мрежама током последњих месеци показала је да је нашим суграђанима стало до Фантаста као туристичког потенцијала али и симбола наше општине. Никада до сада у сали није било више правника, судија, адвоката који су давали предлоге и показали вољу да се укључе у процес својим саветима и да помогну. И остали наши суграђани су предлагали и коментарисали судски процес који се у недоглед продужава, стање у којем се налази дворац и остатак имања около. Постављено је и врло валидно питање из публике ко убира средства од велике количине земљишта које се налази око дворца и које се уредно даје у аренду и од тога се на, како је процењено на око 200 хектара земљишта, на годишњем нивоу заради чак од 140 – 160 хиљада евра. Та земља около је веома квалитетна и доноси добре приходе.

„Данас смо чули овде и ја сам још увек под утиском да наша општина не зна ни шта се налази у том објекту нити су урадили инвентар, записник када су примили да то чувају, ако и јесу не знају где је тај записник. То су озбиљни проблеми. Невероватно је и да нам нико није дао одговор шта се дешава са оним другим делом имања, са зарадом од аренде земљишта. То су средства која су сасвим довољна да се конзервира тренутно стање и да се заштити дворац од даљег пропадања. Сада чујемо и добијамо информације да су подови тамо пропали, да су отворена врата, прозори, да голубови улазе и то је страшно. Ја не могу да схватим и да грађани Бечеја, иако сам веома задовољан бројем заинтересованих грађана који је вечерас дошао, на један жешћи начин не реагују. Једноставно мораћемо изгледа сами да се организујемо и да заштитимо ово здање ако иоле желимо да се подичимо човеком који је ово све нама оставио.“ – рекао је грађанин Милан Бокун.

Дејан Пејовић, адвокат из Бечеја је рекао да са ове јавне трибине одлази са подељеним утисцима и додао „Драго ми је да су отворене неке важне теме за саму општину Бечеј и питање очувања имовине Фантаста и да смо отворили и дијалог са Матицом српском која претендује да добије ту имовину, односно Задужбину Богдана Дунђерског. Знам колико је важно питање Фантаста за грађане Бечеја. Матица српска води поступак реституције, односно сама Задужбина претендује на враћање имовине па сам вечерас питао да ли је поднет захтев за упис забележбе у катастру током трајања поступка за сваки случај ако држава хоће да да имовину у дугорочни закуп или да се донесе неки Lex specialis, та забележба требало би да спречи државу да то уради и да онемогући да неко по закону буде „савесни купац“ док се не оконча поступак.

Било је приче и о најављеном Lex specialis о којем је још пре годину дана причала и Министарка културе у посети Бечеју, тада га је најавила још пре избора али и данас још увек нема назнаке да би он ускоро могао да буде донесен. Јелена Веселинов је на ту тему рекла да Задужбина и по постојећим законима има пуно право да тражи повраћај имовине путем реституције и да за то нема разлога да се доноси Lex specialis али да је он предвиђен да се усвоји пре свега због институција као што су САНУ, Матица српска или Универзитет јер су то установе које су имале највише задужбина, чији је статус дефинисан законом јер ту постоји могућност да се тим Задужбинама  врати имовина и по том новом закону ефикасније и брже. Текст тог закона је написан, сачинио га је заједнички тим из Матице српске, САНУ и Универзитета и он је предат и председнику Републике Србије и премијерки и министарки културе.

„Велика су наша очекивања од тог закона јер мислимо да би то значајно убрзало поступак.“ – додала је Веселинов.