Fantast polako postaje kolateralna šteta sudskog procesa

Promocija zbornika „Porodica Dunđerski – građanska kultura srpske Vojvodine“

Sredinom prošle nedelje u velikoj sali SO Bečej održana je javna tribina i predstavljanje  zbornika radova pod nazivom „Porodica Dunđerski – građanska kultura srpske Vojvodine“ u organizaciji Opštine Bečej, Matice srpske i Centra za afirmaciju kulturnog nasleđa Dunđerskih koja je izazvala veliku pažnju javnosti.

Zbornik su predstavili dr Milan Micić, generalni sekretar Matice Srpske, mr Jelena Veselinov, šef poslova Matice srpske i mr Zoran Subotički osnivač Centra za afirmaciju kulturnog nasleđa Dunđerskih. Ovaj Zbornik radova je rezultat naučne konferencije održane u Srbobranu u novembru 2021. godine, u sklopu partnerstva Matice srpske i opštine Srbobran.

Iako su na početku organizatori pokazali nameru da se promovišu pojedini radovi u zborniku zbog aktuelne i goruće teme stanja dvorca Fantast u kojem se trenutno nalazi i kakva je sudbina ovog zdanja kao i da li postoji mogućnost da on bude potpuno napušten i prepušten zubu vremena ova promocija pretvorila se u dvočasovnu raspravu o tome koji su razlozi za to što je Fantast u poslednje vreme uglavnom je tema napisa u štampi, u hronikama, zbog čestih krađa i drugih kriminalnih radnji u samom kompleksu dvorca i kapele ali i neposrednog okruženja na imanju.

U diskusiji su, osim predstavnika Matice srpske, učestvovali i građani Bečeja, među njima advokati i sudije i drugi zainteresovani i uglavnom zabrinuti i ogorčeni građani koji od državnih organa i drugih institucija očekuju da se ovaj simbol Bečeja i kulturno dobro zaštite.

Pravnu stranu Matice srpske i Zadužbine obrazložila je Jelena Veselinov, šef poslova Matice srpske.  Ona je je o tome imala i svoj rad u pomenutom Zborniku.

„Moj prilog u Zborniku je pravni prilog i vezan je za restituciju imovine Zadužbine Bogdana Dunđerskog i probleme sa kojima se susrećemo u tom postupku koji traje već više od 10 godina. Trenutno stanje u postupku je da je on ponovo vraćen na Agenciju za restituciju, na početak. Agencija za restituciju je prvi put osporila pravni kontinuitet Zadužbine i njenog zahteva za povraćaj imovine i donela negativnu odluku, tj. rešenje da odbija zahtev. U drugom stepenu upravnog postupka Ministarstvo finansija je takođe odbilo zahtev, odnosno potvrdilo rešenje Agencije za restituciju. Zadužbina Bogdana Dunđerskog pod upravom Matice srpske je podnela tužbu Upravnom sudu koji je konstatovao da postoji pravni kontinuitet i vratio ponovo na odlučivanje organima državne uprave tj. Ministarstvu. Ministarstvo finansija je poništilo svoje rešenje i vratilo Agenciji za restituciju, na ponovno odlučivanje koja sada mora da uvaži stav Upravnog suda da postoji pravni kontinuitet i da donese rešenje. Ali to znači i da ukoliko ona bude smatrala da postoji neka druga prepreka da se imovina vrati ona će ponovo odbiti Zadužbinu i dati novo obrazloženje, no mi ne vidimo koje bi sad to obrazloženje moglo da bude. Dakle, verujemo da će ovaj put Agencija za restituciju pravilno odlučiti da postoji osnov da se ta imovina vrati Zadužbini Bogdana Dunđerskog pod upravom Matice srpske. Poslednji zahtev od Agencije za restituciju je bio proletos da se dostave računi, završni računi, fakture između 1958. godine do 2012. godine kada je pokrenut postupak restitucije kako bi se navodno dokazao aktivni status Zadužbine tokom tog vremena. Međutim to je suvišno s obzirom na to da je Upravni sud utvrdio da postoji pravni kontinuitet. Sa druge strane to je i oprečno sa zakonom koji definiše rok na koji se čuva arhivska građa ali pošto Matica srpska ima rukopisno odeljenje koje čuva svu tu dokumentaciju mi smo i to poslali Agenciji za restituciju i od maja prošle godine čekamo da dobijemo odgovor. Rok za to je bio vrlo kratak ali, na žalost, ne postoji nikakva pravna posledica za to da oni ne odgovore na vreme ili čak i ne odgovore uopšte.“ – rekla je Jelena Veselinov.

U međuvremenu dvorac je nakon izlaska iz poseda PIK-a Bečej ostao na vetrometini, bez efikasnog obezbeđenja i bez „staratelja“. O tome je govorila i načelnica odeljenja za urbanizam Daniela Doroslovački, kao i o tome kako je taj posed došao u ruke Opštine Bečej da se o njemu brine, na koji način i koje su stvarne ingerencije Opštine Bečej u tom postupku.

„PIK – Bečej je i dalje po papirima korisnik toga zdanja, ova firma je izašla iz poseda  jer prosto nema više interes da ulaže u dvorac i nema interes da održava to kao turistički kompleks i da se bavi hotelijerstvom. Dakle, PIK je izašao iz poseda, obratio se državi, država je zamolila Opštinu Bečej da pomogne na taj način da se sačuva to kulturno dobro dok se ne završi postupak restitucije. Mi samo obezbeđujemo fizičko čuvanje dvorca, to se radi redovno u okviru našeg obilaska atara kao poljočuvarska služba, obilazimo više puta dnevno dvorac i tu prestaju naše ingerencije. Za dvadesetčetvoročasovno čuvanje dvorca ipak su potrebne mnogo veće finansije i u tom smeru su išli naši razgovori sa državom i Maticom srpskom, ti pregovori još traju. Mi želimo da se nađe model i način da se obezbedi dovoljno finansijskih sredstava da u ovom momentu, ako ništa drugo, imamo bar celodnevno čuvanje dvorca i imanja.“ – rekla je Danijela Doroslovački i dodala da su za sada obezbedili da se bar kapela delom renovira i to sredstvima Zavoda za zaštitu spomenika kulture i to se trenutno radi i biće završeno za tri meseca.

„Zavod za zaštitu spomenika kulture je dobio sredstva od države s obzirom da je to državna imovina da može da izvrši radove na sanaciji kapele i okruženja. Ovim radovima je predviđeno kompletno uređenje prilaza kapeli, radi se sanacija naprslina, pukotina, zamena dotrajalih elementa. Verovatno će uspeti i da restauriraju donji sloj popločanja ispred kapele jer su otkrili trag koji datira još iz onog perioda kada je kapela građena. Unutrašnjost kapele isto ide sa blagom sanacijom, tu se neće mnogo menjati osim što će se okrečiti, prefarbati dotrajali elementi zameniti.“ – dodala je Doroslovački.

O tome šta se dešava sa postupcima protiv počinioca krađa i drugih krivičnih dela na Fantastu Daniela Doroslovački je rekla da  policija i dalje čeka odštetni zahtev da bi mogli da ta dela kvalifikuju i da podnesu prijave tužilaštvu. Odštetni zahtev mora da pokrene ili država ili neko od nadležnih što znači Matica srpska ili Zavod za zaštitu spomenika kulture. Kada je u pitanju slučaj posečenih drva tada je to bio Zavod za zaštitu spomenika kulture i taj postupak je pokrenut. Za ostale slučajeve krađe u ovom momentu se dogovaraju da li će odštetni zahtev podneti država ili Matica srpska.

Naš sugrađanin Zvonimir Trajković je 32 godine radio na „Fantastu“ i kako sam kaže tamo je proveo više vremena i od samog Bogdana Dunđerskog.

„Radio sam tamo sve od recepcije pa do upravnika, direktora. Posle ove diskusije večeras još uvek ne mogu da saberem utiske, bilo je svakakvih priča. Ja bih najviše voleo da se to vrati Matici srpskoj i da onda ona počne da upravlja time. Evo, Zoran Subotički ima lepih ideja za taj prostor.“

„Jasno se sada nakon ove promocije vidi koji je bio značaj jednog takvog objekta za naš grad jer  njegov život, ma u kakvoj formi bio, je prostor koji je okupljao ljude. Fantast jeste predstavljao nešto što se može nazvati okosnicom kulturnog turizma opštine Bečej. Sa gašenjem ovog dvorca mi smo takoreći ostali bez kulturnog turizma, ne viđamo više autobuse pune turista, ljude koji dolaze da obiđu neke kulturne znamenitosti ovog grada. Hoću da kažem da je prosto jasno da je imovina, Bogdanov testament, njegovo zaveštanje i njegova zadužbina bi trebalo da bude okosnica razvoja lokalne zajednice opštine Bečej. To je tako. Kada zatvorite jedan dvorac, što je sad već evidentno, u jednoj manjoj sredini kao što je Bečej vi kao da ste zatvorili jednu fabriku koja zapošljava sto, dvesta ili čak trista ljudi. Nisu svi  „u direktnoj proizvodnji“  ali tu je i neko ko prodaje povrće za kuhinju, neko ko prodaje meso, neko opslužuje, neko kosi travu. To je život jednog prostora, jedne Zadužbine i to je u stvari jedan ekonomski prostor.  Mi sada tu ekonomiju nemamo više i borimo se da je vratimo. Tu smo da pomognemo Matici srpskoj, tu smo da pomognemo lokalnoj samoupravi, tu smo da napravimo nekakvu sinergiju i da zajednički dođemo do nekih rešenja i nekih rezultata. Ovo je, po meni, tek prvo veče i ne može biti jedino. Ja već poduže insistiram na jednoj otvorenoj saradnji između Matice srpske i lokalne samouprave i mislim da je ona trebalo da se dogodi mnogo ranije. Ova tribina je dokazala i pokazala jednu zainteresovanost javnosti da se stvori dobra i pozitivna klima između lokalne samouprave i Matice srpske i nas običnih građana.“ – rekao je Subotički.

Tokom trajanja tribine pokrenuta je i polemika šta će se desi-ti kada se spor konačno i okonča jednog dana, koja će  biti namena Zadužbine i Matice srpske kad preuzme upravljanje imovinom i kada počne da sprovodi „poslednju volju“ samog Bogdana Dunđerskog koju je on obrazložio u svom testamentu. Naime, kada je napravio prvi testament 1918. godine njegova volja je bila da se profit sa imanja koristi za školovanje mladih studenata poljoprivrede u visokim školama širom Evrope i da se oni na taj način zaduže dasokim školama širom Evrope i da se oni na taj način zaduže da se jednog dana nakon studija vrate i pomognu svojoj državi i njenoj ekonomiji. Bogdan je 1940. godine napravio novi dokument, on je u to ratno vreme u svom testamentu napisao da je njegova poslednja volja da se u kompleksu dvorca napravi Poljoprivredna akademija za školovanje mladih kadrova koji će se baviti agrarom. Zadužbina koja je trebalo da bude osnovana odmah nakon njegove smrti 1943. godine ali je to tokom Drugog svetskog rata to odloženo zbog objektivnih okolnosti. Nakon rata usledila je nacionalizacija velikih imanja da bi konačno tek 1958. godine Zadužbina bila i zvanično osnovana ali sa izmenjenom namenom. U samom osnivačkom aktu Zadužbine ne stoji Bogdanova poslednja volja, tj. osnivanje pomenute Poljoprivredne akademije jer u tom trenutku po zakonu nove države nije bilo dozvoljeno osnivanje privatnih škola. Matica srpska je osnovala Zadužbinu sa namenom stipendiranja studenata poljoprivrede kako je stajalo donekle u prvom Bogdanovom testamentu koji je, doduše,  onim drugim bio poništen zvanično. Namena Zadužbine koju ima Matica srpska nakon što povrati imovinu je i danas sporna za pojedina tumačenja jer oni imaju stav da je stipendiranje studenata osnov na kojem je osnovana Zadužbina.

Zoran Subotički koji je zastupao tezu da je jedino validno os-tvarenje poslednje volje Bogdana Dunđerskog osnivanje obrazovne ustanove koja će imati neku formu zamišljene „poljoprivredne akademije“, nešto poput Istraživačke stanice Petnica ali specijalizovane isljučivo za poljoprivredu.

„Ja sam napisao i elaborat kojim dokazujem da je osnivanje Poljoprivredne akademije upravo u jednoj takvoj „labavoj formi“ kao što je to Petnica u Valjevu dobra ideja jer zašto mi ne bismo imali takav sličan model ovde namenjen za poljoprivredu. Imate sada već bezbroj obrazovnih modela i ne vidim zašto jedan takav koncept ne bi mogao biti prisutan i u dvorcu Fantast. Posebno zato što znam da bi to privuklo na hiljade mladih ljudi ali i stručnjaka iz oblasti poljoprivrede. Zašto Bečej na Fantastu ne bi mogao da postane epicentar neke „agro“ pameti cele Evrope.“ – rekao je Subotički.

Građani Bečeja su tokom skoro dva sata rasprave formirali jedan zajednički javni apel da se što pre reši problem Fantasta koji što duže stoji zaključan i ne koristi se sve je izvesnije da će početi naglo da propada i da se urušava. Velika zainteresovanost građana na tribini ali i na društvenim mrežama tokom poslednjih meseci pokazala je da je našim sugrađanima stalo do Fantasta kao turističkog potencijala ali i simbola naše opštine. Nikada do sada u sali nije bilo više pravnika, sudija, advokata koji su davali predloge i pokazali volju da se uključe u proces svojim savetima i da pomognu. I ostali naši sugrađani su predlagali i komentarisali sudski proces koji se u nedogled produžava, stanje u kojem se nalazi dvorac i ostatak imanja okolo. Postavljeno je i vrlo validno pitanje iz publike ko ubira sredstva od velike količine zemljišta koje se nalazi oko dvorca i koje se uredno daje u arendu i od toga se na, kako je procenjeno na oko 200 hektara zemljišta, na godišnjem nivou zaradi čak od 140 – 160 hiljada evra. Ta zemlja okolo je veoma kvalitetna i donosi dobre prihode.

„Danas smo čuli ovde i ja sam još uvek pod utiskom da naša opština ne zna ni šta se nalazi u tom objektu niti su uradili inventar, zapisnik kada su primili da to čuvaju, ako i jesu ne znaju gde je taj zapisnik. To su ozbiljni problemi. Neverovatno je i da nam niko nije dao odgovor šta se dešava sa onim drugim delom imanja, sa zaradom od arende zemljišta. To su sredstva koja su sasvim dovoljna da se konzervira trenutno stanje i da se zaštiti dvorac od daljeg propadanja. Sada čujemo i dobijamo informacije da su podovi tamo propali, da su otvorena vrata, prozori, da golubovi ulaze i to je strašno. Ja ne mogu da shvatim i da građani Bečeja, iako sam veoma zadovoljan brojem zainteresovanih građana koji je večeras došao, na jedan žešći način ne reaguju. Jednostavno moraćemo izgleda sami da se organizujemo i da zaštitimo ovo zdanje ako iole želimo da se podičimo čovekom koji je ovo sve nama ostavio.“ – rekao je građanin Milan Bokun.

Dejan Pejović, advokat iz Bečeja je rekao da sa ove javne tribine odlazi sa podeljenim utiscima i dodao „Drago mi je da su otvorene neke važne teme za samu opštinu Bečej i pitanje očuvanja imovine Fantasta i da smo otvorili i dijalog sa Maticom srpskom koja pretenduje da dobije tu imovinu, odnosno Zadužbinu Bogdana Dunđerskog. Znam koliko je važno pitanje Fantasta za građane Bečeja. Matica srpska vodi postupak restitucije, odnosno sama Zadužbina pretenduje na vraćanje imovine pa sam večeras pitao da li je podnet zahtev za upis zabeležbe u katastru tokom trajanja postupka za svaki slučaj ako država hoće da da imovinu u dugoročni zakup ili da se donese neki Lex specialis, ta zabeležba trebalo bi da spreči državu da to uradi i da onemogući da neko po zakonu bude „savesni kupac“ dok se ne okonča postupak.

Bilo je priče i o najavljenom Lex specialis o kojem je još pre godinu dana pričala i Ministarka kulture u poseti Bečeju, tada ga je najavila još pre izbora ali i danas još uvek nema naznake da bi on uskoro mogao da bude donesen. Jelena Veselinov je na tu temu rekla da Zadužbina i po postojećim zakonima ima puno pravo da traži povraćaj imovine putem restitucije i da za to nema razloga da se donosi Lex specialis ali da je on predviđen da se usvoji pre svega zbog institucija kao što su SANU, Matica srpska ili Univerzitet jer su to ustanove koje su imale najviše zadužbina, čiji je status definisan zakonom jer tu postoji mogućnost da se tim Zadužbinama  vrati imovina i po tom novom zakonu efikasnije i brže. Tekst tog zakona je napisan, sačinio ga je zajednički tim iz Matice srpske, SANU i Univerziteta i on je predat i predsedniku Republike Srbije i premijerki i ministarki kulture.

„Velika su naša očekivanja od tog zakona jer mislimo da bi to značajno ubrzalo postupak.“ – dodala je Veselinov.