ДруштвоКултура

Формиран план уписа за средње школе

Директори све три средње школе у Бечеју одржали су заједничку конференцију за штампу чији непосредан повод је била најава решења нове мреже основних школа у Бечеју, која је у току, а коју спроводи Министарство просвете у сарадњи са локалном самоуправом. Гордана Ковачев (Економско трговинска школа), Светлана Ташковић (Техничка школа) и мр Миодраг Басарић (Гиманзија) су поред осврта на то колико ће ново решење, тренутно прилично хаотичног стања у основношколском систему утицати на побољшање рада и квалитета ученика који уписују ове три школе, говорили и о решењима које може да понуди мрежа средњих школа која је тренутно у изради на нивоу државе, о проблемима смањивања броја ђака, о томе које су могућа решења да све три школе опстану и успешно раде и даље, о плану уписа у школама у следећој години …

У следећој школској години (2019/2020) Гимназија ће као и ове године уписати три одељења (два на српском – језичко-друштвеног и природно-математичког смера и једно одељење општег смера на мађарском језику), ЕТШ ће уписати смерове финансијски администратор, комерцијалиста, службеник у банкарству и осигурању, кувар/трговац и модни кројач на српском језику и на мађарском језику финансијски администратор и посластичар/кувар. Техничка школа у Бечеју у наредној школској години уписује на српском језику електротехничар информационих технологија, техничар за компјутерско управљање за ЦНЦ машина и на мађарском језику електротехничар рачунара и маникир/педикир и бравар/заваривач.

Светлана Ташковић је на почетку говорила о предиспозицијама које морају да се остваре да би све три средње школе имале сигурнији опстанак, већи број ђака, услове и квалитет знања ученика који уписују школе : “Средње школе већ годнама имају смањење броја одељења јер имају мањи број ученика, са друге стране имамо и технолошких вишкова у школама које смо до сада успевали да решимо. На територији општине Бечеј осми разред тренутно завршава 362 ученика (182 српски , 180 ученика на мађарском језику) то за нас значи да број одељења не можемо да повећавамо а потребе привреде су разноразне и очекује са од нас да школујемо различите кадрове. Од 2012. године у основним школама имамо 600 ученика мање, а то је једна велика школа, уз тако велико смењење броја ученика број одељења је мање више остао исти само су одељења постајала све мања у основним школама у Бечеју. Стварањем патуљастих одељења добијамо одељења са смањеним нивоом знања, нема конкуренције, ривалитета у разреду. Оно што спашава средње школе у граду је број путника, преко 40 посто. Тренутно је у изради мрежа средњих школа на државном нивоу. Тај посао Министарство наставља и ове године да би сачували све три средње школе на територији Бечеја требало би да предузмемо неке мере”.

О мрежи средњих школа и колико је битно да се она донесе и да се разреши проблем који је настао због нерегулисаног отварања школских одељење и профила у мањим местима у окружењу, у комбинованим школама, Гордана Ковачев је рекла: “Ми очекујемо да Министартво просвете донесе јединствену мрежу средњих школа и ја очекујем да наше све три школе без проблема опстану. Све наше три школе су добре школе о чему сведоче и резултати екстерних вредновања, све три школе су одлично оцењене и можда смо по томе и најбоља локална самоуправа у Србији и мислим да смо заслужили да будемо сачувани и то из разлога што све школе у окружењу експериментишу, мењају образовне профиле. Наставни кадар и услови рада (а наше све три школе имају добре услове за рад и образовање наших ученика) у школи одређују квалитет наставе и на крају одређују квалитет образовања ученика.”

Директорица ЕТШ, Гордана Ковачев, је говорећи о плану уписа у ЕТШ и изменама у односу на прошлу годину рекла. “Ми смо се нерадо одрекли туристичког техничара (то је био веома популаран смер) пре свега зато што наше три средње школе нису локалног значаја а локална власт је та која треба да направи/предложи мрежу Ту имамо проблем, јер не може сваки град, свака општина, образовати све што јој је потребно Наше три школе су школе која би требало да покривају цео регион са својим профилима јер имамо 40 посто ученика путника.“

Миодраг Басарић, директор Гимназије је такође говорио о квалитету бечејских средњих школа и о упису у следећу годину . “Све три бечејске школе су школе са дугом традицијом,оно што објективно говори о нашим школама је да су оцене екстерне верификације и Економска и Гимназија имају четворку, Техничка школа јаку тројку. Свега 10 посто Гимназија у Србији је оцењено са 4 (има све укупно око стотинка гимназија у Србији што значи да је наша гимназија у првих десетак високо оцењених школа тог профила). То све даје једну посебну визуру на проблем у којем смо се нашли и не својом вољом јер је смањење броја одељења било неминовно. Гимназију у Бечеју махом попуњавају деца, најбољи ученици из Севера и Здравка и због тога смо ми веома заинтересовани шта се управо догађа у на локалу са израдом плана мреже основних школа. Кроз све те промене на нивоу мреже школа не желимо да се ослаби квалитет образовања него да се ојача. Када говоримо о томе морамо имати у виду да су наше основне школе такође високо оцењене и да се по томе можемо похвалити да смо у Србији можда јединствени. Тај квалитет треба сачувати и слажем се са Горданом да тај квалитет не можемо да сачувамо у малом одељењима и у комбинованим одељењима”.

Говорећи даље о тренутном стању у школама у Бечеју Басарић је рекао. “Цела та ситуација са одливом са смањивањем броја ђака по одељењима, угроженошћу, доводи до пада квалитета. Наш предлог мреже школа потиче из локала али покрајина и министарство су они који дају коначну одлуку. У постојећој мрежи школа ми не можемо дуго да издржимо и све три школе су угрожене јер према уредби коју је донела влада Републике Србије на раздаљини од 20 километара не сме да постоје две школе са истим смеровоми, са истим подручјима рада па ви израчунајте колико има до Новог Бечеја или до Србобрана. Значи ништа друго само да се држе те уредбе коју су сами донели а на основу које се и прави тај акт о мрежи средњих школа”.

Светлана Ташковић је говорећи о начину рада Техничке школе и праћењу бечејске привреде стручним профилима рекла: “Обе стручне школе у Бечеју су успеле да покрију скоро цело подручје трежишта рада са својим профилима. Техничка школа је пре имала зидаре, тесаре, имали смо област саобраћаја, имамо област машинства, електро технике, пољопривреду. Постоје потребе и за пољпривредним смеровима и враћањем аутомеханичара. Држава је почела да прописује одређене стандарде и за техничке предмете. Оно што је за техничку школу приметљиво је да има веома мало ученика из Бечеја и да су углавном ученици ван територије општине Бечеј. На жалост можемо да кажемо да ми не школујемо ученике за општину Бечеј нити за то што је потребно привреди општине Бечеј. Ми смо се на локалу договорили за укидање једног разреда четвртог степена за трећи степен и да подигнемо квалитет образовања у средњим школама. Ми пратимо стање у привреди и техничка школа је због потреба мењала смерове.”

Тема конференције за штампу је било и могуће отварање ученичког дома за средњошколце јер су преко 40 посто ученика у бечејским средњим школама путници (са ђацима из насељених места општине Бечеј то је преко 60 посто) па би отварање ученичког дома за који се већ одавно тражи и дозвола и локација (и средства јер је то у надлежности АПВ) било веома добро и стално решење и на тај начин Бечеј би био регионални школски центар. Уколико буде дошло до укидања ОШ “Петефи Шандор” евентуално би зграда те школе могла да буде локација за отварање средњошколског дома па би се на тај начин омогоћило да све три бечејске средње школе имају сигурнији опстанак.