Градски музеј Бечеј: Научни скуп „Династија Карађорђевић и споменичко наслеђе“

У Градском музеју у Бечеју је прошле недеље одржан научни скуп који је посвећен легату, материјалном, уметничком и архитектонском наслеђу српске династије Карађорђевић. Овај међународни научни скуп подржало је и Министарство културе.

Дводневни скуп под називом „Династија Карађорђевић и споменичко наслеђе“ одржан је у малој сали Градског музеја Бечеј 17-18. октобра 2024. године и са циљем обележавања обележавања 100 година од постављања споменика Краљу Петру I Карађорђевићу у Бечеју.

Пројекат је у простору музеја окупио најеминентније стручњаке из области националне историје XIX и XX века, како из Србије, тако и из земаља региона, који су стручној и широј јавности представили најновије резултате истраживања о периоду владавине династије Карађорђевић са посебним освртом на судбину скулптура и спомен обележја посвећених владарима ове династије. На програму је било чак 25 интересантних реферата из области историје, археологије, етнологије, историје уметности, конзервације и архитектуре. Владари из династије Карађорђевића, као ктитори, донатори и оснивачи, имали су пресудну улогу у креирању концепције националне културе нововековне Србије, а касније и Краљевине Југославије. Архитектура, наука, уметност и књижевност биле су под директним утицајем ове владарске куће.

“Овај скуп смо организовали у духу неколико неколико важних јубилеја. Првенствено ове године се навршило 220 година од покретања Првог српског устанка под вођством Ђорђа Петровића Карађорђа. То је био неки почетак борбе за ослобођење српског народа од Отоманског царства и тиме је утрт пут за коначну независност у нововековној српској историји. Други јубилеј је 90 година од атентата на краља Александра Првог Карађорђевића у Марсеју. И последњи јубилеј, нама за локалну историју најзначајнији је то што се ове године навршава 100 година од првог постављања споменика краљу Петру. Првог децембра је споменик постављен и ове године ћемо тај датум обележити на пригодан начин.“- рекао је овим поводом кустос историчар Градског музеја Немања Карапанџић.

Карађорђевићи су били српска краљевска династија. Оснивач ове краљевске династије био је Ђорђе Петровић, познатији у народу као Карађорђе, који је 1804. године подигао Први српски устанак против Отоманског царства. Током Другог српског устанка 1815. године вођство преузима Милош Обреновић. У периоду од 1842. до 1858. године на власт долази кнез Александар, Карађорђев син. Ипак, после 1858. године на Светоандрејској скупштини на власт се враћа Милош Обреновић, и његови наследници остају да владају све до 1903. године. После Мајског преврата и атентата на последњег владара династије Обреновић краља Александра и његову супругу, Скупштина 1903. године одлучује да Петар Први Карађорђевић преузме престо. Краљ Петар Први 1914. године предао је власт свом сину Александру I Карађорђевићу који је познат и као краљ ујединитељ, због уједињења Срба, Хрвата и Словенаца. После убиства краља Александра 1934. године, на власт је дошао његов син краљ Петар Други Карађорђевић. Након Другог светског рата монархија је укинута у СФР Југославији.

У Бечеју је 1924. године први пут постављен споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу у виду стојеће статуе висине 260 сантиметра исклесане у брачком мермеру. Аутор споменика био је земунски вајар Милан Недељковић. Постамент је тада првобитно био висине пет метара са мотивима победе српске војске у два балканска и у Великом рату на све четири стране. Годину дана касније подигнута је била ограда око споменика која је била дело локалног каменоресца Кароља Вајгнера. Споменик је тешко оштећен током Другог светског рата за време мађарске окупационе власти а нови је постављен 1991. године. Његова рестаурација поново је изведена је 2018. године. Рестаурацију овог споменика, који је неколико пута био скоро у потпуности девастиран и чак једно време је стајао на тргу без главе, финансирало је Министарство за рад, борачка и социјална питања.

„Овај данашњи скуп за Градски музеј у Бечеју је веома важан јер је први скуп овог карактера који је одржан у нашем музеју. Имали смо прошле године и скуп археолога у неком мањем обиму који је био више регионалног карактера, био је више посвећен овом простору Бачке. Овај скуп данас је републичког и међународног карактера. Веома смо задовољни са организацијом и са одзивом учесника, чак смо у једном тренутку имали и више учесника и посетилаца него што је наша мала сала у могућности да прими. Иако музеј тренутно и даље нема могућност да користи велику салу ми се трудимо да и у овим лимитираним условима све то надоместимо у свом стручном раду и наставимо са неким нашим већим и амбициознијим плановима. Надамо се да је овај скуп тек први у низу који ћемо у будућности организовати.“ – рекао је директор Градског музеја Акош Тојзан.