Градски музеј: Поставка античких гема и камеја из Народног музеја у Панчеву

Градском музеју у Бечеј до краја ове недеље грађани могу да погледају јединствену изложбу под називом „Mnemoneye/Memento/Seti me se“ – драгоцену збирку гема и камеја Народног музеја из Пожаревца.

Ауторка ове изложбе је музејски саветник и археолог Теодора Бранковић која је припремила ову поставку за гостовање у другим музејима. Ова изложба код нас броји 51 експонат углавном од полудрагог камена ахата, као и неке експонате који су израђени од  стаклене пасте. У Градском музеју у Бечеју постављн је  део античка збирка Народног музеја у Пожаревцу (НМП) који чува значајан фонд од 107 глиптичких предмета, који обухвата 85 гема и 22 камеје.

Већи део овог материјала потиче са локалитета у регији Браничева, првенствено из Виминацијума, али и из Ледерате, Муниципијума и Маргума. Збирка пружа увид у висок степен занатског умећа, религијски живот и друштвене вредности у периоду од 1. до 4. века наше ере.Анализом квалитета ове збирке може се претпоставити да је током наведеног периода постојала локална глиптичке радионице у Виминацијуму али истовремено у овој збирци има и луксузних увезених предмета из великих центара попут Рима и Александрије.

Глиптика представља уметност резања и обраде полудрагог камења

Геме су представе, облици урезани у камен и првенствено су имале утилитарну функцију као печати, касније су постале део накита. Израђиване су углавном од једнобојног, полираног камења. Камеје су представе које су изведене рељефно, најчешће у вишеслојном камењу (ахат, оникс) тако да фигура и основа буду у различитим бојама. Од самог почетка имале су искључиво украсну и естетску функцију као луксузни накит.

Полудраго камење које се користило за израду обе ове вресте накита су ахат, карнеол, аметист, горски кристал, јаспис (жути и црвени), калцедон и опидијан.Поред ових мањи део збирке су и витреје који су израђени од стаклене пасте. Стаклена паста (Витреја) је јефтинија алтернатива природном камену.

У збирци се налази 5 камеја израђених од прозирног стакла. Камеје од стаклене пасте често су ливене у калупима, користећи негативе са новца као узоре.

Представе на овим гемама и камејама рефлектују сложен иконографски репертоар римског доба. Митолошка бића и божанства су најзаступљенија тема и често су рађена по узору на монументалне скулптуре. Најчешће се на камејама и гемама могу наћи представе Јупитера на престолу са орлом и Викторијом, Минерве у ратној опреми са штитом и копљем, Аполона, Дијане у лову, Меркура, Асклепије у пратњи Хигије или Епоне затим Фортуне са рогом изобиља и кормиломе, Викторија, Немеза, Серапис и Ерос….

Значајан део збирке су и портрети и владарска иконографија

Најстарија камеја у збирци из прве половина 1. века је предства Агрипине Старије која је изузетно урађена од трослојног ахата, у овој збирци је нејвероватније увезена, није из локалне радионице. Гема са прецизним портретом владара представља Цара Галијена (3. век), интересантна је и камеја на којој је представњена царица Јулија Паула, са специфичном фризуром…

Збирка садржи и предмете са хришћанском симболиком, попут геме са представом две рибе које фланкирају крст, што указује на трансформацију религиозне свести у касноантичком периоду.

Део збирке су и Gryllo теме које обухватају гротескне приказе и карикатуре. У римском периоду ове представе су коришћене као амулети за заштиту од зла. Примери из збирке укључују сложене фигуре које спајају елементе делфина, сатира, птичјих глава и вучјих њушки.Збирка гема и камеја Народног музеја из Пожаревца представља незаобилазан извор за проучавање античке историје уметности на тлу Србије.

Кроз ове минијатурне предмете могуће је пратити развој религијске мисли, еволуцију модног стила (посебно фризура на портретима) и економску снагу античких градова у Браничеву.

Прецизност израде на ограниченој површини камена потврђује изузетну умешност античких гравера и непролазну естетску вредност ових предмета.