Градско позориште: 13. БЕ:ФЕМОН – post festum

Средином октобра месеца у Градском позоришту у Бечеју одржано је тринаесто издање Бечејског фестивала монодраме.

Овај фестивал већ годинама има међународни карактер јер учествују представе из целог региона, углавном бивших југословенских република.

Овогодишњи фестивал је званично отворио глумац и редитељ СНП из Новог Сада Игор Павловић. Он је свакако бечејској публици веома познат јер је један од веома битних сарадника Градског позоришта у Бечеју, редитељ је најуспешнијих представа које су изашле из продукције ове куће. Игор је званично отворио фестивал и рекао да му је ове године припала и част да буде и члан жирија, да са пажњом већ годинама прати овај фестивал и да се бескрајно диви глумцима који су се усудили да раде монодраму као форму јер је то, како каже, један од најтежих позоришних изазова за глумце, бити сам на сцени.

Поздравни говор прочитао је наш млади бечејски професионални глумац, Срђан Кнер који је своју професију изабрао калећи се на сцени нашег позоришта и у Игоровим представама. „Све ове године Бефемон се трудио да, иако је фестивал такозване мале уметничке форме, заправо буде фестивал велике уметничке истине, да избором монодрама не одражава просек већ пресек друштва, и надамо се да је у тој намери бар донекле успео…. Зато је, између осталог, позориште ту – да нас суочава са важним и болним темама, да јаче притисне неуралгичне тачке друштва, да нам не буде увек пријатно, да нас провоцира, да нас тера да гледамо истини у очи, да нас учи да не ћутимо на неправду. Јер, ако се позориште не усуђује да одражава актуелни духовни и друштвени тренутак, онда оно није сцена по којој се крећу глумци већ само прилично скупоцена кулиса чији је задатак да много више сакрије него да открије … Можда је највећи успех овог фестивала данас што се уопште одржава, у време када су многи фестивали отказани или им се покушава – и то неуспешно – пронаћи замена. Онај Бихнеров меланхолични принц Леонс узвикује на крају драме „Хајде да градимо позоришта!“. Ми ћемо се, данас, задовољити и тиме да их нико не руши! Срећом, драга публико, ми имамо једни друге, и хајде да се држимо чврсто једни других. Дакле, дођите у позориште!“.

Дакле, 13. БЕ:ФЕМОМ је могао да почне.

Наредних четири дана ређале су се монодраме талентованих глумаца и аутора из Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске … Већ првог дана, непосредно након отварања фестивала, бечејска публика имала је прилику да погледа и победничку представу. Све оно што је за ових последњих тринаест година научила и видела на сцени Градског позоришта о томе шта је улога глумца и аутора у уметности али и у животу публика је могла је да види сумирано у само овој једној представи.

Једна од до сада најуспешнијих представа на свим досадашњим фестивалима била је ова монодрама Дражена Шивака „Маске“. Негде на пола пута између едукативног „предавања“ и позоришне магије једног глумачког и ауторског подухвата ова представа освојила је и срца публике али и стручног жирија.

Жири у саставу Душанка Глид Стојановић, Силвија Крижан и Игор Павловић, након погледаних шест монодрама на 13. Бе:фемону, донео је једногласну одлуку да додели ГРАН ПРИ ФЕСТИВАЛА Монодрами „МАСКЕ“, аутора и глумца Дражена Шивак. Текст и режију урадио је Дражен Шивак, драматургију су потписали Карла Леко и Патрик Грегурец, представа је урађена у продукцији: Уметничке организације Група (Загреб) и Дубровачких љетњих игара. „Дражен Шивак својом сценском присутношћу, вештином, умећем, минуциозном грандиозношћу уметника који оставља траг у савременом позоришту у региону, већ деценијама гради свој богати унутарњи глумачки свет који нам предаје као знамење кроз историју позоришта – од антике до комедије дел арте – користећи маске које глумца не скривају него разоткривају. Богатство његовог духовног и телесног израза доноси ново размишљање у правцу сценског домета у форми  монодраме.“ – каже се у образложењу стручног жирија.

Остале награде: награду за изузетан допринос монодрами добила је монодрама „Сјајне ствари“  Филипа Крижана (текст: Данкан Мекмилан са Џонијем Донахоуем, режија:  Матко Рагуж, продукција: Театар Еxит, Загреб) „Филип Крижан нам својим документаристичким исказом пружа врсту драмске терапије, од персоналне  до колективне, у којој нежно, суптилно, искрено и духовито укључује публику у свој свет важних и „сјајних“ ствари, пролазећи од детињства до зрелости кроз тамни вилајет мајчине болести депресије и коначне  смрти.“ – каже се у образложењу жирија.

Специјалне глумачке награде добиле су за уметнички уверљиво оживљавање хероина из прошлости Вања Милачић за монодраму „Ненаписана писма“ у продукцији Градског позоришта Чачак и FAME solutions из Београда и Калмар Жужа за монодраму на мађарском језику „KI TUDJA, LÁTSZ-E MÉG?“ у продукцији суботичког Непсинхаза. „Вања Милачић и Жужа Калмар су на 13. Бе:фемону изразиле супериорну снагу у оживљавању двеју историјских личности. Вања Милачић је Надежду Петровић обојила бојама истине, храбрости и борбе за будућа права жена-уметница, а та права ни сто година након Надеждине смрти нису до краја досегнута. Ова снажна драмско-лирска монодрама је у бојама експресионизма који доводи у питање дотадашње сликарске ауторитете на Балкану. Жужа Калмар је лик Каталин Каради обасјала сјајем гламура, крзна, накита и песама ове највеће предратне мађарске звезде која је свој пролетерски дух понела из сиромаштва. Упркос гламурозном животу који јој је донела глума, мирис гламура убрзо је заменио мирис рата, а Каталин је подједнако страдала и од фашиста и од комуниста. Ову монодраму посебном чине вешто дочарана крхкост и љубавни занос у бруталном страдању“ – каже се у образложењу жирија.

Награда публике припала је Филипу Крижану са изузетном оценом 4.88