In memoriam: Бранка Веселиновић (1918-2023)

У својој 105. години живота преминула је глумица Бранка Веселиновић, рођена Бечејка. Последњи пут у свом родном граду била је 2018. године када је отворила тада 6. по реду „Бe:фeмoн“. Организатор, Градско позориште, тада је уприличио и трибину и разговор са глумицом који потрајао чак неколико сати. Бранкино сећање на детињство у Бечеју, на породицу своју али и комшије и пријатеље још увек је било свеже и непомућено. Енергична и витална и након једног века живота писала је, читала много, како је рекла тада без наочара, пратила догађања у позоришту, уметност али и своју другу „професију“ у животу – хуманитарни рад. У разговору са својим суграђанима, овде у Бечеју Бранка је говорила паралелно и српски и мађарски (уз мале упадице на енглеском, руском, немачком, француском) али су ипак најзанимљивије за гледаоце била њена сећања на позориште, рад са великим југословенским глумцима, улоге које су је прославиле на сценама југословенских позоришта.

Према њеним речима образовање, па и оно глумачко, започела је још као девојчица у Бечеју где је научила да свира клавир, била је добар рецитатор и писала песме. Рођена је у породици Ћосић која је дошла у Бечеј из Јаше Томића и била је шесто дете. Причала је и да су сви у породици били талентовани за неку врсту уметности или језике.

Брaнкa Веселиновић је студирала глуму у Народном позоришту у Београду још давне 1936. године а свој први ангажман добила је у СНП- у Новом Саду. После рата прeселила се за стално у Београд где је остала до своје смрти.

Играла је велике и мале улоге у позоришту, на филму и на телевизији, списак улога је превелик да би га овде наводили и веома имресиван, дружила се са Миром Ступицом, Десанком Максимовић.  Била је и остала велика дама нашег театра. Играла је у ЈДП-у и у Атељу 212.

Посла рата, 1948. године удала се за колегу глумца Млађу Веселиновића, заједно су основали „Фондацију Бранке и Млађе Веселиновића“ и бавили су се, поред свог посла, хуманитарним радом. Југословенско драмско позориште је деценијама било њено матично позориште.

Добитница је Стеријине награде, Вукове награде, Нушићеве награде, Ордена рада са златним венцем. Говорила је одлично шест језика, наравно српски и мађарски као што смо рекли и како доликује правој Бечејки, поред тога и руски, енглески, немачки и француски.

Бранка Веселиновић донирала личне ствари Градском музеју у Бечеју

Глумица Бранка Веселиновић је своје личне ствари, награде и документе поклонила Градском музеју у Бечеју, свом родном граду. Она је лично ове ствари предала само неколико дана пре смрт кустосу-историчару Градског музеја Немањи Карапаџићу.

Међу овим стварима налазе се њене награде, захвалнице, лични предмети од којих музеј у догледно време планира да направи и изложбa.