ВестиДруштвоКултураСпецијали/Пројекти

„Информисање у култури – анализе случаја“(12): Интервју са Тојзан Акошем

У оквиру пројекта „Информисање у култури – анализе случаја“ у овом броју разговарамо са директором Градског музеја Бечеј, Тојзан Акошем.

„Градски музеј“ Бечеј је музеј који према Закону о музејској делатности спада у јавне музеје чији је оснивач Општина Бечеј. Музеј је основан као збирка током 50-тих година да би током 60-тих година добио и званично статус музеја.

Како данас ради музеј, које департмане има и које су делатности музеја, колико има предмета?

Градски музеј Бечеј је основан 1953. године, али тек током шздесетих година ступа у радни однос у музеју Љиљана Букинац као прво стручно лице које је запослено у музеју. До тада се углавном радило са волонтерима. Музеј у то време почиње са организацијом уметничке колоније у Бечеју где уметници остављају дела и оснива се збирка историје уметности. Током времена музеј је прерастао у завичајни музеј комплексног типа, што значи да од тада има више одељења, различите збирке где се првобитно скупљају покретна културна добра која се везују за општину Бечеј. Данас музеј има четири кустоса који руководе својим одељењима и збиркама, па тако у музеју поред административног и техничког одељења функционишу одељење за историју, етнологију, археологију  и историју уметности. Природњачки одсек и одељење за конзервацију тренутно немају свој стручни кадар. Од оснивања, па и дан данас музеј редовно врши набавку аквизиција како кроз куповину предмета, тако и у виду поклона/донације првенствено од стране суграђана и тако се збирке непрестано увећавају. Пошто већ две године радимо на ревизијама збирки немамо још тачан број предмета, али је укупан број нешто мањи од 20.000. Поред студијских материјала, историјске, етнолошке, археолошке, ликовне збирке и збирке примењене уметности које припадају поменутим одсецима, музеј има значајну нумизматичку збирку која је тренутно при археолошкој збирци и једну значајну и вредну природњачку збирку која је била приватна колекција препаратора Музеја Војводине, Ласла Антала. Реч је о једној озбиљној орнитолошкој и зоолошкој збирци која има значајну улогу у будућим плановима наше установе.

Какво је стање зграде музеја, шта се дешава за изложбеним простором, да ли постоји довољан простор за смештај музејских збирки? Какви су планови за реконструкцију музеја?

Главна зграда музеја која је некада била породична кућа Герберових је у прилично лошем стању. После више деценија без заиста значајних улагања зграда музеја се полако предаје зубу времена. Од 2019. године сва изложбена активност и рад са публиком је сведена на малу салу која је почетком 2022. године реновирана. Ова сала представља мање од трећине капацитета музеја, али то није можда ни десетина потребног простора. Велику салу смо били принуђени да затворимо јер се плафон и с њим кровна конструкција непрестано одроњава и постоји опасност да се у једном тренутку уруши. Иако већ годинама имамо сву потребну грађевинску документацију за санацију и адаптацију крова, цена радова је толико висока да не постоје конкурси где установа сама може да аплицира. Једина нам је нада да општина као оснивач аплицира на веће конкурсе као што је „Градови у фокусу“. Иако је неколико пута општина аплицирала за реконструкцију крова музеја до сада је све било узалуд. Установи је потребно знатно више радног простора за депое, канцеларије и радне просторе. У више наврата су израђена идејне и грађевинске документације за решавање ових проблема, али до сада осим повремених мањих улагања од стране Националног савета мађарске националне мањине и Општине Бечеј као оснивача није било већих инвестиција, а цене целокупног пројекта све више расту. Као и свих претходних година и следеће године музеј ће наставити да аплицира на све релевантне конкурсе и да апелује на све нивое власти у нади да ће најзад и наша година стићи на ред за обнову.

Шта се дешава за зградом бившег Музеја револуције која је такође у вашој надлежности?

Бивша зграда Музеја револуције, то јест бивши Хотел „Мило“, је слична прича као и главна зграда музеја само око десет година у будућности ако се до тада на интервенише. Она је сад већ дуже време затворена и забрањен је улаз због тога што је опасан боравак у њој за грађанство али и за запослене. Кров се делимично већ урушио, а велики број провала током задњих пар деценија је само убрзао пропаст зграде. Уз довољно велику инвестицију она се још може спасити и имамо и планове и материјал за садржај и за ту зграду, али стање ја такво да ни главна зграда није стигла на ред да се среди тако да имамо још мање наде за Хотел „Мило“.

Да ли успевате у тим условима да одржавате и излагачку делатност?

Градски музеј Бечеј током своје историје никада није имао праву сталну поставку која би била лична карта општине и историје нашег краја. Музеј има више него довољно обрађеног материјала да би једну такву могли да формирамо већ сутра да имамо где да је поставимо. Међутим, пошто је наша примарна циљна група грађанство наше општине, свој изложбени простор радије користимо за повремене сопствене ауторске и гостујуће изложбе, да што више садржаја понудимо нашој публици и да останемо релевантни у културном животу наших грађана. Тако да је наша изложбена делатност сведена на 80 метара квадратних у сваком тренутку, али трудимо се да током године имамо што више садржаја за нашу публику и то у духу „отворених врата“. Када говоримо о отвореним вратима, мислимо на то да током године гледамо да буде што мање таквих дана да кад посетилац дође у музеј наиђе на затворена врата и празну салу. Због техничких околности увек ћемо их имати неколико, али циљ је да их сведемо на минимум.

Сад пред крај године, како оцењујете овогодишњу понуду посетиоцима музеја, шта је оно што бисте издвојили ове године?

Имали смо доста активну годину, а две изложбе су и сада већ припремљена и тек чекају свој тренутак. Трудили смо се да у својим скромним околностима понудимо што више, разноврсније и вредније садржаје за публику и мислим да смо у томе и били доста успешни. Свакако бих издвојио једну од наших новијих сарадњи где смо се укључили у организацију уметничке колоније „Уметност и заштита споменика култура“, као и наш међународни стручни скуп где је циљ био окупити стручњаке, али је био и први скуп овог карактера у нашој установи на коју смо веома поносни.

Поред изложби и излагачке делатности паралелно радите и каталогизацију у којој фази је тренутно тај посао?

Изложбена делатност једног музеја је само врх и заправо један мањи део делатности које ова установа врши. Наши одсеци целе године обрађују материјал који чувају. Као што сам рекао, сад већ дуже време радимо на ревизији свих збирки и ближимо се крају. Иако је већина наших предмета инвентарисана, један од већих послова која чека кустосе установе јесте проглашавање културних добара. Природа процедуре међутим значи да ће тај процес још сигурно дуже време потрајати. Поред тога кустоси су вршили бројна истраживања и више стручних радова је изашло из музеја или у оквиру наших издања или у зборницима сродних установа. Због сведености изложбене активности одсеци музеја већ неко време стављају значај акценат на бројне друге стручне делатности. Тако да су наши кустоси и ове године присуствовали и излагали на бројним стручним скуповима као у нашој тако и у другим установама, вршили су бројна истраживања, као што је било истраживање канала у Бачком Градишту и археолошко ископавање на локалитету Перлек – Оранице Беркеша.

Да ли то укључује и неки облик дигитализације или евентуално презентацију збирки на интернету с обзиром да вам је галеријски простор лимитиран и не постоји простор за сталну поставку?

Дигитализација збирки музеја је већ годинама у току. Више стотина наших предмета је већ дигитализована и обрађена у централном систему коју музеји користе, али пошто је у овом тренутку питање у којем облику централизовање и дигитализација у музеологији настављати у будућности већина дигитализације што врше кустоси у музеју је интерног карактера. У плану нам је да од следеће године у зависности буџета почнемо да дигитализујемо баш привремене поставке, укључујући и прошле поставке, у облику виртуелних шетњи са додатим дигиталним садржајем.

Коме су намењене изложбе, програми, којим циљним групама посетилаца?

Наша првобитна циљна група јесте грађанство општине у целости. Поред тога, неки од наших програма, као што је недеља историјских друштвених игара током Дечије недеље су највише били намењени деци свих узраста. Опште позната истина за музеје је да ако садржајем успемо да очарамо дете док је код нас у посети организовано у оквиру школског програма, послеподне ће се вратити родитељима. Наравно наша идеја јесте да што раније створимо навику код деце да издвоје време за музеј и остале установе културе, јер код одраслих та навика се ствара знато теже.

Да ли музеј има издавачку делатност?

Сваку изложбу, а и већину наших догађаја прати неко штампано издање. То су углавном пратећи каталози, који поред тога што пружају информације и битан контекст изложбе посетиоцима, јесу медијум за трајно чување. Поред тога ове године је у изради и трећи број зборника Градског музеја Бечеј, Дистрикт. То је још један од пројекта на који смо веома поносни, нарочито што већ три године узастопце добијамо подршку Министарства културе за то издање. Овогодишње издање нам је вема важно јер стучни часописи добијају научну класификацију тек после трећег броја. Већ сада смо успели да обезбедимо довољан број аутора за зборник. Класификација као стручног часописа ће у томе бити од огромног значаја.

Да ли сарађујете са сличним установама културе у региону?

Веома значајан труд смо уложили у суштини сви у установи да успоставимо што више блиских сарадњи са осталим музејима и установама културе. Само ове године у више наврата смо сарађивали са нашом матичном установом, Музејом Војводине, као и са музејима из Тополе, Зрењанина, Суботице и Сенте. Поред тога, наши кустоси активно учествују у раду Средњовековне секције Српског Археолошког друштва, као и историјске и етнолошке секције, које функционишу унутар Музејског друштва Србије. Градски музеј Бечеј је већ више година члан мреже музеја и у  Мађарској и очекујемо бројне прекограничне сарадње од следеће године. Такође имамо потписане споразуме сарадње за другим врстама установо, као што је ЕЛТЕ универзитет из Будимпеште, Историјски Институт из Београда или ЗКМВ из Сенте. Ускоро почиње и један UNESCO пројекат у Сенти у којем је партнер Градски музеј Бечеј.

Како процењујете заинтересованост бечејске публике, да ли имате туристичких посета и колико током године?

Интересантна појава је да, иако на годишњем нивоу достижемо само 6000 посетилаца и то ако је успешнија година, музеј има један прилично значајен број наших верних бечејских посетилаца који редовно долазе и посећују наше изложбе. Бројност публике на свим догађањима је толика да и у односу на знатно веће установе наша су веома посећена. Због тога свака наша манифестација у музеју има одличну атмосферу због чега смо и веома поносни на нашу публику.

На који начин рекламирате у локалним и другим медијима, друштвеним мрежама, порталима вашу делатност?

Већина наших оглашавања иде кроз друштвене мреже. Према нашим искуствима и кроз анкетирање посетилаца до сада смо највећи број посета и достигли на тај начин. Поред тога имамо одличну сарадњу са локалним медијима и оглашавамо се и кроз писане медије и кроз радио и телевизију ако је реч о неком већем пројекту.

Како оцењујете писање локалних медија о вашим програмима, изложбама, да ли се раде најаве и да ли медији пишу о самим догађајима, изложбама опширније у виду репортажа, интервјуа са актерима и слично?

Наше искуство је да до сада на било коју јавну манифестацију уколико смо неким од локалних медија упутили позив или обавештење они су били присутни и направили репортаже и друге прилоге. Увек смо имали одличну сарадњу са свим медијима и били су спремни да ураде интервју са било ким везано за дат догађај.

Да ли сте задовољни колико су садржаји о Градском музеју видљиви у бечејској јавности и шире?

Свакако могу рећи да сам веома задовољан чињеницом да се све чешће деси да желим неком да испричам шта се у музеју дешавало и испостави се да већ зна јер је читао о томе у медијима.