„Informisanje u kulturi – analize slučaja“(12): Intervju sa Tojzan Akošem

U okviru projekta „Informisanje u kulturi – analize slučaja“ u ovom broju razgovaramo sa direktorom Gradskog muzeja Bečej, Tojzan Akošem.

„Gradski muzej“ Bečej je muzej koji prema Zakonu o muzejskoj delatnosti spada u javne muzeje čiji je osnivač Opština Bečej. Muzej je osnovan kao zbirka tokom 50-tih godina da bi tokom 60-tih godina dobio i zvanično status muzeja.

Kako danas radi muzej, koje departmane ima i koje su delatnosti muzeja, koliko ima predmeta?

Gradski muzej Bečej je osnovan 1953. godine, ali tek tokom šzdesetih godina stupa u radni odnos u muzeju Ljiljana Bukinac kao prvo stručno lice koje je zaposleno u muzeju. Do tada se uglavnom radilo sa volonterima. Muzej u to vreme počinje sa organizacijom umetničke kolonije u Bečeju gde umetnici ostavljaju dela i osniva se zbirka istorije umetnosti. Tokom vremena muzej je prerastao u zavičajni muzej kompleksnog tipa, što znači da od tada ima više odeljenja, različite zbirke gde se prvobitno skupljaju pokretna kulturna dobra koja se vezuju za opštinu Bečej. Danas muzej ima četiri kustosa koji rukovode svojim odeljenjima i zbirkama, pa tako u muzeju pored administrativnog i tehničkog odeljenja funkcionišu odeljenje za istoriju, etnologiju, arheologiju  i istoriju umetnosti. Prirodnjački odsek i odeljenje za konzervaciju trenutno nemaju svoj stručni kadar. Od osnivanja, pa i dan danas muzej redovno vrši nabavku akvizicija kako kroz kupovinu predmeta, tako i u vidu poklona/donacije prvenstveno od strane sugrađana i tako se zbirke neprestano uvećavaju. Pošto već dve godine radimo na revizijama zbirki nemamo još tačan broj predmeta, ali je ukupan broj nešto manji od 20.000. Pored studijskih materijala, istorijske, etnološke, arheološke, likovne zbirke i zbirke primenjene umetnosti koje pripadaju pomenutim odsecima, muzej ima značajnu numizmatičku zbirku koja je trenutno pri arheološkoj zbirci i jednu značajnu i vrednu prirodnjačku zbirku koja je bila privatna kolekcija preparatora Muzeja Vojvodine, Lasla Antala. Reč je o jednoj ozbiljnoj ornitološkoj i zoološkoj zbirci koja ima značajnu ulogu u budućim planovima naše ustanove.

Kakvo je stanje zgrade muzeja, šta se dešava za izložbenim prostorom, da li postoji dovoljan prostor za smeštaj muzejskih zbirki? Kakvi su planovi za rekonstrukciju muzeja?

Glavna zgrada muzeja koja je nekada bila porodična kuća Gerberovih je u prilično lošem stanju. Posle više decenija bez zaista značajnih ulaganja zgrada muzeja se polako predaje zubu vremena. Od 2019. godine sva izložbena aktivnost i rad sa publikom je svedena na malu salu koja je početkom 2022. godine renovirana. Ova sala predstavlja manje od trećine kapaciteta muzeja, ali to nije možda ni desetina potrebnog prostora. Veliku salu smo bili prinuđeni da zatvorimo jer se plafon i s njim krovna konstrukcija neprestano odronjava i postoji opasnost da se u jednom trenutku uruši. Iako već godinama imamo svu potrebnu građevinsku dokumentaciju za sanaciju i adaptaciju krova, cena radova je toliko visoka da ne postoje konkursi gde ustanova sama može da aplicira. Jedina nam je nada da opština kao osnivač aplicira na veće konkurse kao što je „Gradovi u fokusu“. Iako je nekoliko puta opština aplicirala za rekonstrukciju krova muzeja do sada je sve bilo uzalud. Ustanovi je potrebno znatno više radnog prostora za depoe, kancelarije i radne prostore. U više navrata su izrađena idejne i građevinske dokumentacije za rešavanje ovih problema, ali do sada osim povremenih manjih ulaganja od strane Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine i Opštine Bečej kao osnivača nije bilo većih investicija, a cene celokupnog projekta sve više rastu. Kao i svih prethodnih godina i sledeće godine muzej će nastaviti da aplicira na sve relevantne konkurse i da apeluje na sve nivoe vlasti u nadi da će najzad i naša godina stići na red za obnovu.

Šta se dešava za zgradom bivšeg Muzeja revolucije koja je takođe u vašoj nadležnosti?

Bivša zgrada Muzeja revolucije, to jest bivši Hotel „Milo“, je slična priča kao i glavna zgrada muzeja samo oko deset godina u budućnosti ako se do tada na interveniše. Ona je sad već duže vreme zatvorena i zabranjen je ulaz zbog toga što je opasan boravak u njoj za građanstvo ali i za zaposlene. Krov se delimično već urušio, a veliki broj provala tokom zadnjih par decenija je samo ubrzao propast zgrade. Uz dovoljno veliku investiciju ona se još može spasiti i imamo i planove i materijal za sadržaj i za tu zgradu, ali stanje ja takvo da ni glavna zgrada nije stigla na red da se sredi tako da imamo još manje nade za Hotel „Milo“.

Da li uspevate u tim uslovima da održavate i izlagačku delatnost?

Gradski muzej Bečej tokom svoje istorije nikada nije imao pravu stalnu postavku koja bi bila lična karta opštine i istorije našeg kraja. Muzej ima više nego dovoljno obrađenog materijala da bi jednu takvu mogli da formiramo već sutra da imamo gde da je postavimo. Međutim, pošto je naša primarna ciljna grupa građanstvo naše opštine, svoj izložbeni prostor radije koristimo za povremene sopstvene autorske i gostujuće izložbe, da što više sadržaja ponudimo našoj publici i da ostanemo relevantni u kulturnom životu naših građana. Tako da je naša izložbena delatnost svedena na 80 metara kvadratnih u svakom trenutku, ali trudimo se da tokom godine imamo što više sadržaja za našu publiku i to u duhu „otvorenih vrata“. Kada govorimo o otvorenim vratima, mislimo na to da tokom godine gledamo da bude što manje takvih dana da kad posetilac dođe u muzej naiđe na zatvorena vrata i praznu salu. Zbog tehničkih okolnosti uvek ćemo ih imati nekoliko, ali cilj je da ih svedemo na minimum.

Sad pred kraj godine, kako ocenjujete ovogodišnju ponudu posetiocima muzeja, šta je ono što biste izdvojili ove godine?

Imali smo dosta aktivnu godinu, a dve izložbe su i sada već pripremljena i tek čekaju svoj trenutak. Trudili smo se da u svojim skromnim okolnostima ponudimo što više, raznovrsnije i vrednije sadržaje za publiku i mislim da smo u tome i bili dosta uspešni. Svakako bih izdvojio jednu od naših novijih saradnji gde smo se uključili u organizaciju umetničke kolonije „Umetnost i zaštita spomenika kultura“, kao i naš međunarodni stručni skup gde je cilj bio okupiti stručnjake, ali je bio i prvi skup ovog karaktera u našoj ustanovi na koju smo veoma ponosni.

Pored izložbi i izlagačke delatnosti paralelno radite i katalogizaciju u kojoj fazi je trenutno taj posao?

Izložbena delatnost jednog muzeja je samo vrh i zapravo jedan manji deo delatnosti koje ova ustanova vrši. Naši odseci cele godine obrađuju materijal koji čuvaju. Kao što sam rekao, sad već duže vreme radimo na reviziji svih zbirki i bližimo se kraju. Iako je većina naših predmeta inventarisana, jedan od većih poslova koja čeka kustose ustanove jeste proglašavanje kulturnih dobara. Priroda procedure međutim znači da će taj proces još sigurno duže vreme potrajati. Pored toga kustosi su vršili brojna istraživanja i više stručnih radova je izašlo iz muzeja ili u okviru naših izdanja ili u zbornicima srodnih ustanova. Zbog svedenosti izložbene aktivnosti odseci muzeja već neko vreme stavljaju značaj akcenat na brojne druge stručne delatnosti. Tako da su naši kustosi i ove godine prisustvovali i izlagali na brojnim stručnim skupovima kao u našoj tako i u drugim ustanovama, vršili su brojna istraživanja, kao što je bilo istraživanje kanala u Bačkom Gradištu i arheološko iskopavanje na lokalitetu Perlek – Oranice Berkeša.

Da li to uključuje i neki oblik digitalizacije ili eventualno prezentaciju zbirki na internetu s obzirom da vam je galerijski prostor limitiran i ne postoji prostor za stalnu postavku?

Digitalizacija zbirki muzeja je već godinama u toku. Više stotina naših predmeta je već digitalizovana i obrađena u centralnom sistemu koju muzeji koriste, ali pošto je u ovom trenutku pitanje u kojem obliku centralizovanje i digitalizacija u muzeologiji nastavljati u budućnosti većina digitalizacije što vrše kustosi u muzeju je internog karaktera. U planu nam je da od sledeće godine u zavisnosti budžeta počnemo da digitalizujemo baš privremene postavke, uključujući i prošle postavke, u obliku virtuelnih šetnji sa dodatim digitalnim sadržajem.

Kome su namenjene izložbe, programi, kojim ciljnim grupama posetilaca?

Naša prvobitna ciljna grupa jeste građanstvo opštine u celosti. Pored toga, neki od naših programa, kao što je nedelja istorijskih društvenih igara tokom Dečije nedelje su najviše bili namenjeni deci svih uzrasta. Opšte poznata istina za muzeje je da ako sadržajem uspemo da očaramo dete dok je kod nas u poseti organizovano u okviru školskog programa, poslepodne će se vratiti roditeljima. Naravno naša ideja jeste da što ranije stvorimo naviku kod dece da izdvoje vreme za muzej i ostale ustanove kulture, jer kod odraslih ta navika se stvara znato teže.

Da li muzej ima izdavačku delatnost?

Svaku izložbu, a i većinu naših događaja prati neko štampano izdanje. To su uglavnom prateći katalozi, koji pored toga što pružaju informacije i bitan kontekst izložbe posetiocima, jesu medijum za trajno čuvanje. Pored toga ove godine je u izradi i treći broj zbornika Gradskog muzeja Bečej, Distrikt. To je još jedan od projekta na koji smo veoma ponosni, naročito što već tri godine uzastopce dobijamo podršku Ministarstva kulture za to izdanje. Ovogodišnje izdanje nam je vema važno jer stučni časopisi dobijaju naučnu klasifikaciju tek posle trećeg broja. Već sada smo uspeli da obezbedimo dovoljan broj autora za zbornik. Klasifikacija kao stručnog časopisa će u tome biti od ogromnog značaja.

Da li sarađujete sa sličnim ustanovama kulture u regionu?

Veoma značajan trud smo uložili u suštini svi u ustanovi da uspostavimo što više bliskih saradnji sa ostalim muzejima i ustanovama kulture. Samo ove godine u više navrata smo sarađivali sa našom matičnom ustanovom, Muzejom Vojvodine, kao i sa muzejima iz Topole, Zrenjanina, Subotice i Sente. Pored toga, naši kustosi aktivno učestvuju u radu Srednjovekovne sekcije Srpskog Arheološkog društva, kao i istorijske i etnološke sekcije, koje funkcionišu unutar Muzejskog društva Srbije. Gradski muzej Bečej je već više godina član mreže muzeja i u  Mađarskoj i očekujemo brojne prekogranične saradnje od sledeće godine. Takođe imamo potpisane sporazume saradnje za drugim vrstama ustanovo, kao što je ELTE univerzitet iz Budimpešte, Istorijski Institut iz Beograda ili ZKMV iz Sente. Uskoro počinje i jedan UNESCO projekat u Senti u kojem je partner Gradski muzej Bečej.

Kako procenjujete zainteresovanost bečejske publike, da li imate turističkih poseta i koliko tokom godine?

Interesantna pojava je da, iako na godišnjem nivou dostižemo samo 6000 posetilaca i to ako je uspešnija godina, muzej ima jedan prilično značajen broj naših vernih bečejskih posetilaca koji redovno dolaze i posećuju naše izložbe. Brojnost publike na svim događanjima je tolika da i u odnosu na znatno veće ustanove naša su veoma posećena. Zbog toga svaka naša manifestacija u muzeju ima odličnu atmosferu zbog čega smo i veoma ponosni na našu publiku.

Na koji način reklamirate u lokalnim i drugim medijima, društvenim mrežama, portalima vašu delatnost?

Većina naših oglašavanja ide kroz društvene mreže. Prema našim iskustvima i kroz anketiranje posetilaca do sada smo najveći broj poseta i dostigli na taj način. Pored toga imamo odličnu saradnju sa lokalnim medijima i oglašavamo se i kroz pisane medije i kroz radio i televiziju ako je reč o nekom većem projektu.

Kako ocenjujete pisanje lokalnih medija o vašim programima, izložbama, da li se rade najave i da li mediji pišu o samim događajima, izložbama opširnije u vidu reportaža, intervjua sa akterima i slično?

Naše iskustvo je da do sada na bilo koju javnu manifestaciju ukoliko smo nekim od lokalnih medija uputili poziv ili obaveštenje oni su bili prisutni i napravili reportaže i druge priloge. Uvek smo imali odličnu saradnju sa svim medijima i bili su spremni da urade intervju sa bilo kim vezano za dat događaj.

Da li ste zadovoljni koliko su sadržaji o Gradskom muzeju vidljivi u bečejskoj javnosti i šire?

Svakako mogu reći da sam veoma zadovoljan činjenicom da se sve češće desi da želim nekom da ispričam šta se u muzeju dešavalo i ispostavi se da već zna jer je čitao o tome u medijima.