Институт за књижевност и уметност: Пројекат „Женски покрет 2020“

Пројекат Женски покрет 2020 настао је на Институту за књижевност и уметност у Београду на основу иницијативе истраживачице Јелене Милинковић и наше суграђанке др Жарке Свирчев са циљем да се обележи сто година од оснивања часописа Женски покрет. У питању је први феминистички југословенски часопис који је излазио од 1920. до 1938. године.

Овај пројекат имао је неколико фаза истраживања од писања библиографије, дигитализације самог часописа, презентација на интернету путем сајта посвећеног њему, организације научног скупа и израде зборника са тог скупа.

Пројектом је руководила др Јелена Милинковић, научна сарадница Института за књижевност и уметност али је тим који је радио на реализацији пројекта веома велик.

О комплетном пројекту и о Зборнику др Жарка Свирчев нам је овом приликом рекла:
„У овом Зборнику представљена су наша досадашња истраживања, која ће, надам се, бити подстицај за даље проучавање историје југословенског феминизма. Такође, објављивање зборника представља заокруживање читавог процеса истраживања овог часописа кроз дигитализацију, библиографију, научни скуп и коначно до зборника радова. На овај начин смо завршно са штампањем зборника часопис комплетно обрадиле/ описале. Постављањем целокупног материјала на интернет мислим да смо подржале пре свега принцип демократичности и доступности знања што нам је било веома важно, односно на тај начин омогућили смо свим заинтересованим истраживачицама и уопште читатељкама и читаоцима слободан приступ и примарном (часопис) и секундарном (библиографија, студије о часопису, зборник радова) материјалу из истраживања, чиме се значајно шири потенцијална публика, а феминистичко знање постаје доступније и видљивије. Такође, актуелне друштвено-политичко-економске прилике како у домаћем тако и у европском, па и у светском контексту изнова нас подсећају на неопходност феминистичког промишљања и активизма. Довољно је да данас погледамо не тако нама далеку Пољску па да схватимо колико су права жена крхка, колико их је тешко извојевати, а колико их је лако одузети, и како се наизглед добијене битке могу у неколико корака трансформисати у нова активна попришта борбе. Треба посебно нагласити да је часопис Женски покрет излазио у време велике светске политичке и економске кризе, у време нарастајућих опресивних, конзервативних, дискриминаторских политика које су свој врхунац добиле у фашизму, нацизму и светском рату. Данас смо сведоци још једне политичке, економске и социјалне кризе, нарастајућег конзервативизма, израженог социјалног раслојавања и можемо да наслутимо тектонске друштвене промене након којих ће свет другачије изгледати. Збо тога текстови који тумаче чланке у Женском покрету и околности његовог настанка и деловања, а који су део овог зборника, показују да се век касније суочавамо са сличним или истим проблемима.“