Изазови и аутодеструктивне игрице на интернету

Као генерација која је стварала и била сведок рађања интернета имали смо тако добру прилику да направимо од глобалне размене и архиве информација и знања „Александријску библиотеку“ новог доба, уместо тога успели смо да га махом претворимо у највећу глобалну мрежу лажних информација, опасних и манипулативних садржаја различитих формата, нарцисоидних и егзибиционистичких платформи за самопромоцију, највећу датотеку порнографије и веома атрактиван механизам за самоуништење цивилизације.

За генерације којима је интернет нешто са чим одрастају та и таква „библиотека“ иза огледала препуна дезинформација и све што је горе наведено не значи много. Њихов интернет није потрага за садржајима, информацијама, њихов интернет је често једнострана, лична комуникација ка друштвеним мрежама по којима се углавном крећу као номади и то углавном путем телефона.

Наша перцепција тих клинаца интеренет генерација да су компјутерски верзиранији и писменији од претходних је илузија, већина од њих не зна да користи основне компјутерске програме или чак да потражи информације које су им потребне за домаћи задатак у школи.

Оно што је ипак најстрашније је да су те генерације веома подложне манипулативним садржајима на интернету од којих су можда најопаснији веома популарни тзв. „изазови“ на различитим платформама од јутјуба преко фејсбука до сад актуелног (ако је још увек) ТикТока.

Добар део популарних „изазова“ су мање или више бенигни али је такође веома велик број оних на које родитељи треба обавезно да обрате пажњу. Према неким истраживањима најподложнија популација која најчешће учествује у „изазовима“ је годиште од 13 до 19. Већина популарних изазова датира од средине претходне деценије па до данас али има и оних који су стари скоро као и сам интернет.

Прву и најопаснију групу изазова чине они који заиста могу да буду (и неретко јесу) веома аутодеструктивни опасни по здравље или чак живот учесника. Веома је важно обратити пажњу на њих јер могу да се заврше трагично. Највећи број ових аутодеструктивних „игрица“ одвијају се на некој од платформи које су базиране на могућностима за објављивање видео снимака или фотографија (што су данас скоро све друштвене мреже), но углавном је то јутјуб у питању.

– Изазов „In my feelings“ – искакање из аутомобила у покрету уз кореографију за Дрејков истоимени хит
– Изазов „Fire challenge“ – изазов је просути неку запаљиву течност по себи и запалити па колико се издржи бол.
– Веома популаран изазов „Choking game“ – „игра“ дављења до губитка свести или постизања „еуфорије“
– Изазов „Tide pod challenge“ – гутање капсула за прање веша марке Tide.
– „Vacuum challenge“ – затварање, деце обично, у велике кесе за ђубре и извлачење ваздуха. Веровали или не, ово су углавном радили родитељи сопственој деци.
– „Condom dropping“ – стављање надуваног кондома на главу па пуштање ваздуха.
– „Condom snorting“ – ушмркавање кондома кроз нос да прође кроз грло и извуче се кроз уста.
– „Second story challenge“ – скакање са другог спрата зграде.
– „Boild water challenge“ – самозаливање врелом водом или бацање кофе вреле воде на неког.
– „Car surfing“ – сурфовање на крову аутомобила у покрету
– „Momo challenge“ – учесници шаљу број телефона особи која се зове Момо и добијају инструкције „задатке“. За овај изазов се касније испоставило да је дизање панике али је пре неколико година постојало нешто слично, у питању је био „Плави кит“ изазов који је стигао и овде код нас. Девојчица из школе „Север Ђуркић“ је стигла до трећег нивоа ове „игре“ са суицидним завршетком.

Скоро сви ови изазови резултирали су са неколико смртних исхода (неки од њих и на десетине).

Ништа мање опасни нису ни следећи који најчешће резултирају повредама и су базирани су на самоповређивању, изазивању физичког бола или конзумацији штетних ствари за организам.

– „Цимет изазов“ – гутање пуне супене кашике цимета може да изазове хроничне респираторне проблеме након тога, чак и престанак рада плућа код тежих случајева.
– „Ice and salt challenge“ – комбиновање соли и леда на кожи прозводи опекотине
– „Bird box challenge“ – везивање очију пре изласка из куће у саобраћај – незгоде, повреде
– „Sunburn tattoo challenge“ – тетовирање опекотинама од сунца – део коже се заштити тако да остане отисак неке слике.
– „Shell-on challenge“ – изазов конзумирања нејестивих делова хране: љуске од јајета, кора од банане или чак папирних и пластичних омота од намирница.
– „The eraser challenge“ – трљање истог места на кожи руке школском гумицом за брисање до тога да се кожа оштети и упали и изазове бол.
– „ The deodorant challenge“ – прскање дезодоранска тик уз кожу интензивно док не настану опекотине.
– „48 hour challenge“ – нестанак на 48 сати, идеја је изазивање панике код родитеља а посебни бодови се добијају ако се изазове полицијаска потрага.

Изазови одређеног изгледа су такође веома раширена појава на интернету. Тинејџери као групација су веома подложни изазовима када је у питању изглед који је у једном одређеном моменту модерно постићи па су тако најпопуларнији изазови мршавости за девојке и девојчице: струк не сме бити шири на фотографијама од портрет верзије А4 формата који се стави на стомак приликом фотографисања селфија, на кључној кости мора да стоји новчић и не падне, рупа између бутина мора бити видљива. Наравно овакви изазови аутоматски производе проблеме са поремећајима исхране – анорексија, билимија и сл.

Препорука за све родитеље је да обрате пажњу на неке од ових изазова али ово свакако није коначан списак, сваки дан се појављују нови, ово је само врх леденог брега. Препорука такође је и да родитељи прате дешавања на нету да буду верзиранији и компјутерски писменији од своје деце јер ће само на тај начин моћи да их науче да интернет може да буде веома користан, веома занимљив, да га користе као што су они некада користили оно раскупусано Ларусово „Свезнање“.