Izazovi i autodestruktivne igrice na internetu

Kao generacija koja je stvarala i bila svedok rađanja interneta imali smo tako dobru priliku da napravimo od globalne razmene i arhive informacija i znanja „Aleksandrijsku biblioteku“ novog doba, umesto toga uspeli smo da ga mahom pretvorimo u najveću globalnu mrežu lažnih informacija, opasnih i manipulativnih sadržaja različitih formata, narcisoidnih i egzibicionističkih platformi za samopromociju, najveću datoteku pornografije i veoma atraktivan mehanizam za samouništenje civilizacije.

Za generacije kojima je internet nešto sa čim odrastaju ta i takva „biblioteka“ iza ogledala prepuna dezinformacija i sve što je gore navedeno ne znači mnogo. Njihov internet nije potraga za sadržajima, informacijama, njihov internet je često jednostrana, lična komunikacija ka društvenim mrežama po kojima se uglavnom kreću kao nomadi i to uglavnom putem telefona.

Naša percepcija tih klinaca interenet generacija da su kompjuterski verziraniji i pismeniji od prethodnih je iluzija, većina od njih ne zna da koristi osnovne kompjuterske programe ili čak da potraži informacije koje su im potrebne za domaći zadatak u školi.

Ono što je ipak najstrašnije je da su te generacije veoma podložne manipulativnim sadržajima na internetu od kojih su možda najopasniji veoma popularni tzv. „izazovi“ na različitim platformama od jutjuba preko fejsbuka do sad aktuelnog (ako je još uvek) TikToka.

Dobar deo popularnih „izazova“ su manje ili više benigni ali je takođe veoma velik broj onih na koje roditelji treba obavezno da obrate pažnju. Prema nekim istraživanjima najpodložnija populacija koja najčešće učestvuje u „izazovima“ je godište od 13 do 19. Većina popularnih izazova datira od sredine prethodne decenije pa do danas ali ima i onih koji su stari skoro kao i sam internet.

Prvu i najopasniju grupu izazova čine oni koji zaista mogu da budu (i neretko jesu) veoma autodestruktivni opasni po zdravlje ili čak život učesnika. Veoma je važno obratiti pažnju na njih jer mogu da se završe tragično. Najveći broj ovih autodestruktivnih „igrica“ odvijaju se na nekoj od platformi koje su bazirane na mogućnostima za objavljivanje video snimaka ili fotografija (što su danas skoro sve društvene mreže), no uglavnom je to jutjub u pitanju.

– Izazov „In my feelings“ – iskakanje iz automobila u pokretu uz koreografiju za Drejkov istoimeni hit
– Izazov „Fire challenge“ – izazov je prosuti neku zapaljivu tečnost po sebi i zapaliti pa koliko se izdrži bol.
– Veoma popularan izazov „Choking game“ – „igra“ davljenja do gubitka svesti ili postizanja „euforije“
– Izazov „Tide pod challenge“ – gutanje kapsula za pranje veša marke Tide.
– „Vacuum challenge“ – zatvaranje, dece obično, u velike kese za đubre i izvlačenje vazduha. Verovali ili ne, ovo su uglavnom radili roditelji sopstvenoj deci.
– „Condom dropping“ – stavljanje naduvanog kondoma na glavu pa puštanje vazduha.
– „Condom snorting“ – ušmrkavanje kondoma kroz nos da prođe kroz grlo i izvuče se kroz usta.
– „Second story challenge“ – skakanje sa drugog sprata zgrade.
– „Boild water challenge“ – samozalivanje vrelom vodom ili bacanje kofe vrele vode na nekog.
– „Car surfing“ – surfovanje na krovu automobila u pokretu
– „Momo challenge“ – učesnici šalju broj telefona osobi koja se zove Momo i dobijaju instrukcije „zadatke“. Za ovaj izazov se kasnije ispostavilo da je dizanje panike ali je pre nekoliko godina postojalo nešto slično, u pitanju je bio „Plavi kit“ izazov koji je stigao i ovde kod nas. Devojčica iz škole „Sever Đurkić“ je stigla do trećeg nivoa ove „igre“ sa suicidnim završetkom.

Skoro svi ovi izazovi rezultirali su sa nekoliko smrtnih ishoda (neki od njih i na desetine).

Ništa manje opasni nisu ni sledeći koji najčešće rezultiraju povredama i su bazirani su na samopovređivanju, izazivanju fizičkog bola ili konzumaciji štetnih stvari za organizam.

– „Cimet izazov“ – gutanje pune supene kašike cimeta može da izazove hronične respiratorne probleme nakon toga, čak i prestanak rada pluća kod težih slučajeva.
– „Ice and salt challenge“ – kombinovanje soli i leda na koži prozvodi opekotine
– „Bird box challenge“ – vezivanje očiju pre izlaska iz kuće u saobraćaj – nezgode, povrede
– „Sunburn tattoo challenge“ – tetoviranje opekotinama od sunca – deo kože se zaštiti tako da ostane otisak neke slike.
– „Shell-on challenge“ – izazov konzumiranja nejestivih delova hrane: ljuske od jajeta, kora od banane ili čak papirnih i plastičnih omota od namirnica.
– „The eraser challenge“ – trljanje istog mesta na koži ruke školskom gumicom za brisanje do toga da se koža ošteti i upali i izazove bol.
– „ The deodorant challenge“ – prskanje dezodoranska tik uz kožu intenzivno dok ne nastanu opekotine.
– „48 hour challenge“ – nestanak na 48 sati, ideja je izazivanje panike kod roditelja a posebni bodovi se dobijaju ako se izazove policijaska potraga.

Izazovi određenog izgleda su takođe veoma raširena pojava na internetu. Tinejdžeri kao grupacija su veoma podložni izazovima kada je u pitanju izgled koji je u jednom određenom momentu moderno postići pa su tako najpopularniji izazovi mršavosti za devojke i devojčice: struk ne sme biti širi na fotografijama od portret verzije A4 formata koji se stavi na stomak prilikom fotografisanja selfija, na ključnoj kosti mora da stoji novčić i ne padne, rupa između butina mora biti vidljiva. Naravno ovakvi izazovi automatski proizvode probleme sa poremećajima ishrane – anoreksija, bilimija i sl.

Preporuka za sve roditelje je da obrate pažnju na neke od ovih izazova ali ovo svakako nije konačan spisak, svaki dan se pojavljuju novi, ovo je samo vrh ledenog brega. Preporuka takođe je i da roditelji prate dešavanja na netu da budu verziraniji i kompjuterski pismeniji od svoje dece jer će samo na taj način moći da ih nauče da internet može da bude veoma koristan, veoma zanimljiv, da ga koriste kao što su oni nekada koristili ono raskupusano Larusovo „Sveznanje“.