„Јами дистрикт“ поново у Градском позоришту Бечеј
У субoту, 6. aприлa, нa зaхтeв мнoгих глeдaлaцa, у Грaдскoм пoзoришту Бeчej пoнoвo ћe гoстoвaти изврснa прeдстaвa „Jaми дистрикт“!
Прeдстaвa je имaлa 68 игрaњa зa двe гoдинe у 11 држaвa и oсвojилa 26 нaгрaдa, oд чeгa су чaк 7 сa прoшлoгoдишњeг Стeриjинoг пoзoрja.
Глумe: Исидoрa Симиjoнoвић, Нинa Нeшкoвић, Вaњa Нeнaдић, Дaницa Грубaчки
Рeжиja: Кoкaн Mлaдeнoвић
Извeдбeни тeкст: Mилeнa Бoгaвaц
Oригинaлнa музикa: Maркo Грубић
Кoстим: Ивaнa Нeстoрoвић
Прeдстaвa пoчињe у 20 чaсoвa, a улaз je 300 динaрa.
Рeзeрвишитe кaртe нa врeмe: 021 6915-336 pozoristebecej@gmail.com
Бечејска публика је на почетку овогодишње позоришне сезоне имала прилику да види једну од најконтраверзнијих али истовремено и најнаграђенијих овогодишњних представа у Србији. У питању је представа која је са седам освојених награда доминирала на овогодишњем Стеријином позорју. Текст ауторке Милене Богавац, у режији Кокана Младеновића одиграна је јесенас пред пуном салом бечејског позоришта.
„Јами дистрикт“ тематски у први план ставља проблематику националног идентитета три већинска народа оног што ми данас називамо „регионом“ (простор почивше СФРЈ) и болештину изазвану феноменом познатим као „на(р)цизам малих разлика“. Фарсична прича Дистрикта је о отимачини око једног археолошког налазишта које се налази на тромеђи Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине (имагинарно село Јамена) и о отимачини три новонастале државе за порекло тог налазишта и епитет „најстарије цивилизације на Свету“. Убрзо након откривања Јамена, у потпуно сулудо хистеричној медијској кампањи и интерпретацији националних митомана на све три стране невероватном брзином постаје Свето место које сведочи о божанској природи и историјској изузетности сваке од три нације понаособ, што изазива драму која је потенцијално на путу да ескалира у обнављање ратних сукоба. Али како је данас (у представи?) свакој од ове три државе, да би умириле националну хистеријујош увек потребан протекторат, одлуку о томе коме ће припасти Јамена донеће ЕУ институције.
Јами дистрикт је прича о апсурду до којег иду интерпретације националних митова у Српском, Хрватском и Бошњачком исфорсираном „националном идентитету“ који се углавном базира на ниподаштавању или непризнавању оног другог (или трећег). На ирационалној мржњи и регресији сваког појединачног припадника ова три народа када се нађе у чопору свог националног, групног идентитета.
Одмах на самом почетку представе ми сазнајемо „шта је било на крају“, како се завршио овај исценирани сукоб и на који су бизаран начин пацифизоване нације у сукобу. Од „Светог места“ који је напумпан у кратком року у национални мит за сваку од сукобљених страна, направљен је комерцијални тематски забавни парк под називом Јами дистрикт а локално становништво је запослено да у костимима човеколиког претка (мајмуноликог) глуми пред туристима припаднике наведене најстарије „цивилизације“ на свету.
Јами дистрикт је емотивно набијена, потресна и изузетно на моменте агресивана и сурова прича, која изазива истовремено шок реакцију и смех. Чак и када свесно редитељ (Кокан Младеновић) и сценариста (Миња Богавац) инсистирају на употреби стереотипа, маниризма површног и предвидљивог виц хумора или користе „лаке“ политичке референце, врло је очигледно то урађено са намером да се подцрта примитивност и бесмисао колективних фрустрација које су део овог „балканског лонца“ последњих неколико деценија. У представи ништа (што је „светиња“) није остало недирнуто, ни крв, ни земља, ни нација, ни црква.
Сама интерпретација текста и захтевна физичка изведба три главне глумице (Исидoрa Симиjoнoвић, Нинa Нeшкoвић, Вaњa Нeнaдић, Дaницa Грубaчки) је посебан доживљај. Оне бриљирају у својим на моменте изузетно емотивним и, пре свега, физички захтевним улогама. Гледаоцу ће остати посебно у сећању катарзична сцена демонстрације огољене, агресивне националне мржње која је намењена да код публике изазове највећи шок. Девојке су заслужиле, без резерве, све похвале и овације публике на крају представе.
Иако је у својој форми нетипична позоришна представа која нема стандардни наратив јер се већина представе одвија кроз говорне и музичке сонгове/фрагменте (који су праћени „живим“ наступом београдске групе Vroom) ова представа својим емотивним набојем држи пажњу гледалаца са лакоћом јер је скоро немогуће направити дистанцу од оног што се на сцени одвија.