Како заиста функционише настава на даљину
Прошло је скоро месец дана након прекида редовне наставе у школама и полако се систем наставе на даљину уходао. Деца комбиновано прате наставу на телевизији и имају часове код својих наставника на разним интернет платформама, раде тестове, добијају домаће задатке као и у редовној школи. Релативно брзо али не и безболно наставници и школе су успели да се организују, полако се уходава и настава на језицима мањина. Колико је заиста ефикасан рад деце од куће најбоље могу да процене родитељи, како су се снашли наставници и професори и да ли овакав начин рада омогућава наставницима могућност процене квалитета рада ученика, на који начин ће ово утицати на оне ученике који су у неким прелазним облицима образовања, на предшколце, мале или велике матуранте – питања су које смо поставили родитељима и наставницима.
Питања за родитеље који имају децу која похађају основну школу онлајн и путем ТВ-а
Поставили смо неколико питања родитељима чија деца су ових дана код куће и прате наставу од куће, како се сналазе, да ли настава на даљину може да буде адекватна замена за школу …
БД: Које технолошке могућности су потребне да би деце уопште могла да похађају часове?
Н.Н: Потребно је се поседује ТВ, приступ интернету и неки од уређаја као што су рачунар, таблет, паметни телефон.
А.Ј: Потребан им је и ТВ и компјутер да би редовно похађали наставу.
БД: Колико часова дневно имају и да ли постоји могућност да се води евиденција присутности на часовима?
Н.Н: Два до три часа на ТВ-у, за чега не постоји могућност да се провери да ли су деца одгледала али добијају од својих наставника додатне материјале и задатке које треба да ураде и врате наставницима
А.Ј: Четири до пет часова дневно али мислим да не постоји могућност да се води евиданција присутности.
БД: Да ли се школе ослањају на ТВ наставу по распореду и да ли пролагођавају сопствени распоред ТВ настави или сами наставници и учитељи раде путем Скајпа и других конференцијских мрежа?
Н.Н: Да, након часова на ТВ-у, наставници настављају са радом у оквиру исте лекције
А.Ј: Углавном не, показало се да највише и најбоље све функционише преко е-учионице.
БД: Да ли наставници и учитељи задају домаће задатке, тестове, на који начин врше проверу урађеног?
Н.Н: Да, наставници шаљу задатке, неки на емаил, неки у вибер групе, а неки користе Гугл Учионицу па тамо постављају задатке. Ученик урађене задатке враћа наставнику на контролу. Радили су и онлајн тестове. У договорено време се на интернету појави тест којем су ученици приступили и решавали. Имали су на располагању пола сата или сат, како се договоре са наставником. Ти тестови се нен оцењују као и редован контролни оценама од 1 до 5 него наставници описно оцењују.
А.Ј: Да, деца имају задатке, професори раде тестове али заиста не знам на који начин проверавају урађено.
БД: Да ли деца имају довољно концентрације да у кућним условима раде и присуствују часовима?
Н.Н: Моје дете има, и без проблема прати. Претпостављам да тамо где има више деце, може бити проблема са концентрацијом и праћењем наставе.
А.Ј: Мислим да немају и да је то проблем.
БД: Како на децу утиче недостатак социјалне интеракције са осталим ученицима из разреда?
Н.Н: Они су били онлајн и пре ванредног стања тако да су само наставили да комуницирају преко друштвених мрежа.
А.Ј: Утиче веома много, мислим да би више волео да буде са својим другарима и да се дружи у школи.
БД: Да ли је и у којој мери могуће оцењивање рада ученика у условима које подразумева рад на даљину?
Н.Н: Није могуће реално оценити ученике. Постоји велика могућност за преписивање коју није могуће контролисати. Надамо се да наставници познају своје ученике и њихове могућности и да ће добри ученици и даље бити препознати као добри а да се они који су преписивали неће превише окористити поготово не на штету добрих ученика.
А.Ј: Мислим да није могуће и да ово може бити само привремено решење.
БД: Ви као родитељ да ли мислите да ће овај период оставити последице на интелектуалне и образовне резултата код вашег детета?
Н.Н: Вероватно хоће. Оно што је битно је да није ненадокнадиво, можда су осмаци и матуранти у мало незгоднијем положају али код осталих генерација постоји простор да се све надокнади.
А.Ј: Мислим да неће много.
Шта са предшколцем у кући?
БД: Да ли сте забринути што ваш предшколац није прошао комплетан програм припрема за школу у вртићу? И како се одвија рад са предшколцима у кућним условима?
Ј.Ј: Сваки дан предшколца проведен у вртићу је од великог значаја за свако дете. Уколико дете већ неколико година иде у вртић, сматрам да ће много лакше надокнадити овај недостатак. Бојим се да ће деца која су прошле године кренула у предшколско имати много више проблема са поласком у школу, али надокнадиће се све, уз мало више труда родитеља и будућих учитељица.
Што се тиче рада предшколаца у кућним условима, сматрам да су васпитачи затрпани са обавезама и да је на њима велики притисак. Са друге стране, родитељима који раде у кућним условима је много теже да одраде своје обавезе, и некако се тих осам сати континуираног радног времена преточи у дванаест. Отуда можда и произилази то да понеки родитељи не постижу да одраде све задатке и надам се да ћемо ту наићи на разумевање од стране предшколских установама.
Информациона технологија у служби ученика и наставника
О томе на који начин и колико успешно настава на даљину функционише разговарали смо са наставником Г.К.
БД: Колико су професори и наставници успели да се прилагоде новом начину рада. Да ли се наставници и професори довољно технички опремљени и верзирани да могу да испрате технолошке захтеве рада на даљину?
Г.К: Пре свега да се захвалим на прилици да се и ми просветари огласимо. Наставници су поред лекара, дефинитивно хероји овог ванредног стања. Ево зашто тако мислим. Прекид наставе је објављен у недељу вече а већ од уторка су већ кренуле снимљене наставне једнице на ТВ-у. Исто тако од уторка су скоро сви наставници имали некакав организован облик комуникације са својим ученицима. Углавном су искористили постојеће канале за комуникацију које су имали и пре ванредног стања. Ту пре свега мислим на Вајбер и Фејсбук Месинџер групе. Министарство је до краја те прве недеље неколико пута слало различита и конктрадикторна упутства о томе како треба да се организује наставак наставе. Наставници су углавном пратећи своју интуицију, прикупљајући информације од осталих наставника, организовали и започели онлајн наставу користећи различите платформе за онлајн учење чак и пре него што је Министарство изашло са колико толико квалитетним предлогом. У зависности од информатичке писмености, од ресурса са којима школа располаже, од претходног искуства и од компатибилности онлајн алата које су до тада користили, наставници су изабрали платформу која највише одговара њиховом стилу рада. Питање је било и да ли су наставници „верзирани“? Па према ономе што се сада догађа, можемо закључити да су њихове информатичке компетенције на задовољавајућем нивоу. Моје мишљење је да су, у условима у којима су се наставници „пребацили“ на онлајн наставу и за тако кратко време, постигти изузетни резултати. Не треба заборавити ни чињеницу да су за потребе онлајн наставе, наставници ставили на располагање своју рачунарску технику и свој „интернет“ а да ништа од тога није прилагођено потребама онлајн наставе.
БД: Да ли постоји јединствени протокол рада по предметима и колико тога у овом моменту зависи од спремности наставника или протокола на нивоу саме школе?
Г.К: Мало пре сам причао о томе какав је био хаос те прве недеље. Мислим да је Министарство направило грешку што није зауставило комлетан наставни процес на недељу или чак две недеље и да се проба успоставити неки уједначен и одржив систем. Овако се десило то да су наставници под огромним притиском Министарства. морали брже боље пронаћи начин за наставак рада. Наставници су бирали између онога што су до тог момента имали прилике да виде и испробају или на препоруку колега. Министарство се тек друге недеље организовало и понудило могућност да се користи платформа Microsoft Teams. До тог момента, већина наставника је већ изабрала и започела своју онлајн наставу и нису били спремни да себи и ученицима приређују још један хаос да би се пребацили на МS Teams. Према информацијама које имам, највише се наставника определило за Гугл Учионицу (Google Clasroom). Скоро сви наставници али и ученици су и пре ванредног стања имали креиране налоге на Гуглу, чиме су аутоматски имали могућност коришћења Гугл Учионице. Коришћење Гугл Учионице је изузетно једноставно. Наставнику је омогућено да веома једноставно ученицима проследи наставни материјал али и да на Гугл Учионици креира задатак за ученике. Ученици могу Гугл Учионици приступити путем рачунара али и путем мобилног телефона што значи да им је школа увек у руци. Школе које су имале људских и техничких ресурса, успеле су да покрену и много озбиљније платформе за онлајн наставу. Колико сам упознат, Економско – трговинска школа и Техничка школа су покренуле платформу Moodle. Таква платформа омогућава много боље управљање оонлајн наставним процесом у односу на Гугл Учионицу или МS Тeams и што је такође битно, сви подаци о ученицима, о њиховим радовима и оценама су у потпуности под контролом запослених у школи а не под контролом неких компанија.
Што се тиче јединственог приступа, морам споменути и како је једна одлична идеја успела да се упропасти из ко зна којих разлога и ко зна чијих интереса. Наиме, компаније Теленор и МТС су изашле у сусрет ученицима и омогућиле бесплатан интернет за праћење снимљених часова на РТС Планета платформи, бесплатан приступ свим дигиталним уџбеницима и бесплатан приступ Microsoft Теамс платформи. Мало пре сам описао како је највећи број наставника изабрао Гугл Учионицу која нажалост није предвиђена да буде у тим бесплатним пакетима за приступ интеренету. Да ли је потез поменутих компанија уствари декларативан, јер им је јасно да ће мали број корисника користити поменуту платформу или су добили „директиве“ које платформе смеју да се покрију акцијама, вероватно нећемо сазнати, али је дефинистивно акција веома мало помогла ученицима. Како ни овакав потез није довео до повећања броја наставника који костисте МS Тeams, Министарство је заказало пробни завршни испит за ученике осмих разреда, кроз некакву онлајн платформу на коју ће се ученици „пријављивати на исти начин као и што би се пријављивали на МS Тeams“! Сачекаћемо и тај 22. април да видимо да ли је бар мала матура завршила на МS Тeams-у или су нам припремили нешто квалитетније, где ће подаци о нашим ученицима и о њиховом постигнућу остати заштићени и у „нашем“ власништву.
БД: Какав је ваш утисак након неколико недеља рада на овај начин, да ли сте задовољни како деца реагују, да ли имате осећај да вам је настава тј. одрађивање наставног програма под контролом и да ли сматрате да имате довољно увида у рад ученика код куће?
Г.К: Мој утисак је да је онлине настава много захтевнија за наставника. Оно што можете да изговорите за минут, уз сву невербалну комуникацију, сада у онлине настави морате да напишете, нацртате или да снимите неки видео. За то вам треба много више времена да припремите. Затим, ако нисте били током тог минута док причате потпуно јасни, ви ћете на лицима ученика видети да нешто није у реду, док код онлајне наставе, ту повратну информацију добијате у наредних неколико дана. Припрема задатака за онлајн наставу је такође знатно компликованија и због техничког аспекта али и због тога што се не може усмено дати додатна инструкција ученицима. Пошто постоји препорука да се током ванредног стања, ученици не оцењују бројчано него да се ученицима описује шта су добро урадили а шта су и где су погрешили и како да те грешке исправе, покушајте само да замислите колико траје прегледање ученичких радова и давање повратних информација. Не знам колико је познато вашим читаоцима, сваки наставник у вишим разредима основне школе и у средњој школи може да има чак и до 600 различитих ученика. За већину наставника је тај број око 300 ученика.
Што се тиче деце и њиховог ангажовања, ту имамо свега. Имамо ученике који су озбиљно схватили целу ову причу и редовно извршавају своје обабезе. Прате наставу на ТВ-у уколико постоји, исчитавају додатне материјале које добијају од наставника, на време предају урађене задатке… али имамо и ученике који су овакав начина рада видели као прилику да се раније распусте. Они не прате ни наставу на ТВ-у, не читају и не одговарају на поруке које им наставници шаљу, измишљају разлоге зашто нису урадили задатке као „није ми радио интернет“, „нешто се блокирало“, „послао сам задатак, како није стигло?“… У тим ситуацијама је корисно имати платформу као што је Moodle јер помоћу ње је могуће имати потпуну контролу над свим учениковим активностима. На Moodle платформи се може видети шта је све од материјала ученик погледао, којег дана и у колико сати,… У таквим ситуацијама, могао бих рећи да имам више контроле над учениковим радом када је на Moodle него да смо у учионици.
БД: Да ли сте спреми да оцењујете рад сваког ученика у оваквим удловима рада?
Г.К: Мислим да ми као друштво нисмо спремни за онлајн вредновање. Превише је негативних појава око нас које делују и на наше ученике. Наше друштво третира преписивање на испитима као нешто нормално и позитивно, као „снашао се, у чему је проблем“. У нашем друштву се не промовишу позитивне вредности па је тако ученик који редовно извршава своје обавезе „штребер“ и то у најпежоративнијем облику. „Cool“ је добити јединицу а срамота рећи да си учио. Међутим, током ових пар недеља онлине наставе, показало се као правило да ће сви ученици гледати како да се „снађу“, ипак ће им пријати да ураде све задатке тачно. Колико је у таквој ситуацији оцењивање може бити реално? Наравно да неможе. Оцена, осим што представља повратну информацију ученику колико је био успешан у савладавању градива, мора имати и социјалну функцију. То значи да ће се оценама односно општим успехом вршити сегментирање и усмеравање ученика према на пример занатима или факултетима. Уколико се настави тренд поклањања оцена у нашим школама, или се дозволи преписивање које је веома једноставно током онлине наставе, имаћемо парадоксалне ситуације да нам се уписују ученици у гимназије или у четворогодишње профиле са недовољним знањем, који нису у могучности да прате наставу у тим школама. Можда ће такви ученици и истиснути неко дете које има капацитет али му нису поклањане оцене или се није „снашао“. Да би могли реално да вреднујемо ученике онлајн, морамо као друштво да сазримо, да покушамо да промовишемо позитивне ставове, да већина буде става да је преписивање на испиту лоше, да будемо у стању да преписиваће осудимо, да им јасно ставимо до знања да њихово „сналажење“ чини штету неком другом ученику,… А до тада ћемо полагати завршне испите у основном школама са полицијском пратњом.