Kako zaista funkcioniše nastava na daljinu
Prošlo je skoro mesec dana nakon prekida redovne nastave u školama i polako se sistem nastave na daljinu uhodao. Deca kombinovano prate nastavu na televiziji i imaju časove kod svojih nastavnika na raznim internet platformama, rade testove, dobijaju domaće zadatke kao i u redovnoj školi. Relativno brzo ali ne i bezbolno nastavnici i škole su uspeli da se organizuju, polako se uhodava i nastava na jezicima manjina. Koliko je zaista efikasan rad dece od kuće najbolje mogu da procene roditelji, kako su se snašli nastavnici i profesori i da li ovakav način rada omogućava nastavnicima mogućnost procene kvaliteta rada učenika, na koji način će ovo uticati na one učenike koji su u nekim prelaznim oblicima obrazovanja, na predškolce, male ili velike maturante – pitanja su koje smo postavili roditeljima i nastavnicima.
Pitanja za roditelje koji imaju decu koja pohađaju osnovnu školu onlajn i putem TV-a
Postavili smo nekoliko pitanja roditeljima čija deca su ovih dana kod kuće i prate nastavu od kuće, kako se snalaze, da li nastava na daljinu može da bude adekvatna zamena za školu …
BD: Koje tehnološke mogućnosti su potrebne da bi dece uopšte mogla da pohađaju časove?
N.N: Potrebno je se poseduje TV, pristup internetu i neki od uređaja kao što su računar, tablet, pametni telefon.
A.J: Potreban im je i TV i kompjuter da bi redovno pohađali nastavu.
BD: Koliko časova dnevno imaju i da li postoji mogućnost da se vodi evidencija prisutnosti na časovima?
N.N: Dva do tri časa na TV-u, za čega ne postoji mogućnost da se proveri da li su deca odgledala ali dobijaju od svojih nastavnika dodatne materijale i zadatke koje treba da urade i vrate nastavnicima
A.J: Četiri do pet časova dnevno ali mislim da ne postoji mogućnost da se vodi evidancija prisutnosti.
BD: Da li se škole oslanjaju na TV nastavu po rasporedu i da li prolagođavaju sopstveni raspored TV nastavi ili sami nastavnici i učitelji rade putem Skajpa i drugih konferencijskih mreža?
N.N: Da, nakon časova na TV-u, nastavnici nastavljaju sa radom u okviru iste lekcije
A.J: Uglavnom ne, pokazalo se da najviše i najbolje sve funkcioniše preko e-učionice.
BD: Da li nastavnici i učitelji zadaju domaće zadatke, testove, na koji način vrše proveru urađenog?
N.N: Da, nastavnici šalju zadatke, neki na email, neki u viber grupe, a neki koriste Gugl Učionicu pa tamo postavljaju zadatke. Učenik urađene zadatke vraća nastavniku na kontrolu. Radili su i onlajn testove. U dogovoreno vreme se na internetu pojavi test kojem su učenici pristupili i rešavali. Imali su na raspolaganju pola sata ili sat, kako se dogovore sa nastavnikom. Ti testovi se nen ocenjuju kao i redovan kontrolni ocenama od 1 do 5 nego nastavnici opisno ocenjuju.
A.J: Da, deca imaju zadatke, profesori rade testove ali zaista ne znam na koji način proveravaju urađeno.
BD: Da li deca imaju dovoljno koncentracije da u kućnim uslovima rade i prisustvuju časovima?
N.N: Moje dete ima, i bez problema prati. Pretpostavljam da tamo gde ima više dece, može biti problema sa koncentracijom i praćenjem nastave.
A.J: Mislim da nemaju i da je to problem.
BD: Kako na decu utiče nedostatak socijalne interakcije sa ostalim učenicima iz razreda?
N.N: Oni su bili onlajn i pre vanrednog stanja tako da su samo nastavili da komuniciraju preko društvenih mreža.
A.J: Utiče veoma mnogo, mislim da bi više voleo da bude sa svojim drugarima i da se druži u školi.
BD: Da li je i u kojoj meri moguće ocenjivanje rada učenika u uslovima koje podrazumeva rad na daljinu?
N.N: Nije moguće realno oceniti učenike. Postoji velika mogućnost za prepisivanje koju nije moguće kontrolisati. Nadamo se da nastavnici poznaju svoje učenike i njihove mogućnosti i da će dobri učenici i dalje biti prepoznati kao dobri a da se oni koji su prepisivali neće previše okoristiti pogotovo ne na štetu dobrih učenika.
A.J: Mislim da nije moguće i da ovo može biti samo privremeno rešenje.
BD: Vi kao roditelj da li mislite da će ovaj period ostaviti posledice na intelektualne i obrazovne rezultata kod vašeg deteta?
N.N: Verovatno hoće. Ono što je bitno je da nije nenadoknadivo, možda su osmaci i maturanti u malo nezgodnijem položaju ali kod ostalih generacija postoji prostor da se sve nadoknadi.
A.J: Mislim da neće mnogo.
Šta sa predškolcem u kući?
BD: Da li ste zabrinuti što vaš predškolac nije prošao kompletan program priprema za školu u vrtiću? I kako se odvija rad sa predškolcima u kućnim uslovima?
J.J: Svaki dan predškolca proveden u vrtiću je od velikog značaja za svako dete. Ukoliko dete već nekoliko godina ide u vrtić, smatram da će mnogo lakše nadoknaditi ovaj nedostatak. Bojim se da će deca koja su prošle godine krenula u predškolsko imati mnogo više problema sa polaskom u školu, ali nadoknadiće se sve, uz malo više truda roditelja i budućih učiteljica.
Što se tiče rada predškolaca u kućnim uslovima, smatram da su vaspitači zatrpani sa obavezama i da je na njima veliki pritisak. Sa druge strane, roditeljima koji rade u kućnim uslovima je mnogo teže da odrade svoje obaveze, i nekako se tih osam sati kontinuiranog radnog vremena pretoči u dvanaest. Otuda možda i proizilazi to da poneki roditelji ne postižu da odrade sve zadatke i nadam se da ćemo tu naići na razumevanje od strane predškolskih ustanovama.
Informaciona tehnologija u službi učenika i nastavnika
O tome na koji način i koliko uspešno nastava na daljinu funkcioniše razgovarali smo sa nastavnikom G.K.
BD: Koliko su profesori i nastavnici uspeli da se prilagode novom načinu rada. Da li se nastavnici i profesori dovoljno tehnički opremljeni i verzirani da mogu da isprate tehnološke zahteve rada na daljinu?
G.K: Pre svega da se zahvalim na prilici da se i mi prosvetari oglasimo. Nastavnici su pored lekara, definitivno heroji ovog vanrednog stanja. Evo zašto tako mislim. Prekid nastave je objavljen u nedelju veče a već od utorka su već krenule snimljene nastavne jednice na TV-u. Isto tako od utorka su skoro svi nastavnici imali nekakav organizovan oblik komunikacije sa svojim učenicima. Uglavnom su iskoristili postojeće kanale za komunikaciju koje su imali i pre vanrednog stanja. Tu pre svega mislim na Vajber i Fejsbuk Mesindžer grupe. Ministarstvo je do kraja te prve nedelje nekoliko puta slalo različita i konktradiktorna uputstva o tome kako treba da se organizuje nastavak nastave. Nastavnici su uglavnom prateći svoju intuiciju, prikupljajući informacije od ostalih nastavnika, organizovali i započeli onlajn nastavu koristeći različite platforme za onlajn učenje čak i pre nego što je Ministarstvo izašlo sa koliko toliko kvalitetnim predlogom. U zavisnosti od informatičke pismenosti, od resursa sa kojima škola raspolaže, od prethodnog iskustva i od kompatibilnosti onlajn alata koje su do tada koristili, nastavnici su izabrali platformu koja najviše odgovara njihovom stilu rada. Pitanje je bilo i da li su nastavnici „verzirani“? Pa prema onome što se sada događa, možemo zaključiti da su njihove informatičke kompetencije na zadovoljavajućem nivou. Moje mišljenje je da su, u uslovima u kojima su se nastavnici „prebacili“ na onlajn nastavu i za tako kratko vreme, postigti izuzetni rezultati. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da su za potrebe onlajn nastave, nastavnici stavili na raspolaganje svoju računarsku tehniku i svoj „internet“ a da ništa od toga nije prilagođeno potrebama onlajn nastave.
BD: Da li postoji jedinstveni protokol rada po predmetima i koliko toga u ovom momentu zavisi od spremnosti nastavnika ili protokola na nivou same škole?
G.K: Malo pre sam pričao o tome kakav je bio haos te prve nedelje. Mislim da je Ministarstvo napravilo grešku što nije zaustavilo komletan nastavni proces na nedelju ili čak dve nedelje i da se proba uspostaviti neki ujednačen i održiv sistem. Ovako se desilo to da su nastavnici pod ogromnim pritiskom Ministarstva. morali brže bolje pronaći način za nastavak rada. Nastavnici su birali između onoga što su do tog momenta imali prilike da vide i isprobaju ili na preporuku kolega. Ministarstvo se tek druge nedelje organizovalo i ponudilo mogućnost da se koristi platforma Microsoft Teams. Do tog momenta, većina nastavnika je već izabrala i započela svoju onlajn nastavu i nisu bili spremni da sebi i učenicima priređuju još jedan haos da bi se prebacili na MS Teams. Prema informacijama koje imam, najviše se nastavnika opredelilo za Gugl Učionicu (Google Clasroom). Skoro svi nastavnici ali i učenici su i pre vanrednog stanja imali kreirane naloge na Guglu, čime su automatski imali mogućnost korišćenja Gugl Učionice. Korišćenje Gugl Učionice je izuzetno jednostavno. Nastavniku je omogućeno da veoma jednostavno učenicima prosledi nastavni materijal ali i da na Gugl Učionici kreira zadatak za učenike. Učenici mogu Gugl Učionici pristupiti putem računara ali i putem mobilnog telefona što znači da im je škola uvek u ruci. Škole koje su imale ljudskih i tehničkih resursa, uspele su da pokrenu i mnogo ozbiljnije platforme za onlajn nastavu. Koliko sam upoznat, Ekonomsko – trgovinska škola i Tehnička škola su pokrenule platformu Moodle. Takva platforma omogućava mnogo bolje upravljanje oonlajn nastavnim procesom u odnosu na Gugl Učionicu ili MS Teams i što je takođe bitno, svi podaci o učenicima, o njihovim radovima i ocenama su u potpunosti pod kontrolom zaposlenih u školi a ne pod kontrolom nekih kompanija.
Što se tiče jedinstvenog pristupa, moram spomenuti i kako je jedna odlična ideja uspela da se upropasti iz ko zna kojih razloga i ko zna čijih interesa. Naime, kompanije Telenor i MTS su izašle u susret učenicima i omogućile besplatan internet za praćenje snimljenih časova na RTS Planeta platformi, besplatan pristup svim digitalnim udžbenicima i besplatan pristup Microsoft Teams platformi. Malo pre sam opisao kako je najveći broj nastavnika izabrao Gugl Učionicu koja nažalost nije predviđena da bude u tim besplatnim paketima za pristup interenetu. Da li je potez pomenutih kompanija ustvari deklarativan, jer im je jasno da će mali broj korisnika koristiti pomenutu platformu ili su dobili „direktive“ koje platforme smeju da se pokriju akcijama, verovatno nećemo saznati, ali je definistivno akcija veoma malo pomogla učenicima. Kako ni ovakav potez nije doveo do povećanja broja nastavnika koji kostiste MS Teams, Ministarstvo je zakazalo probni završni ispit za učenike osmih razreda, kroz nekakvu onlajn platformu na koju će se učenici „prijavljivati na isti način kao i što bi se prijavljivali na MS Teams“! Sačekaćemo i taj 22. april da vidimo da li je bar mala matura završila na MS Teams-u ili su nam pripremili nešto kvalitetnije, gde će podaci o našim učenicima i o njihovom postignuću ostati zaštićeni i u „našem“ vlasništvu.
BD: Kakav je vaš utisak nakon nekoliko nedelja rada na ovaj način, da li ste zadovoljni kako deca reaguju, da li imate osećaj da vam je nastava tj. odrađivanje nastavnog programa pod kontrolom i da li smatrate da imate dovoljno uvida u rad učenika kod kuće?
G.K: Moj utisak je da je online nastava mnogo zahtevnija za nastavnika. Ono što možete da izgovorite za minut, uz svu neverbalnu komunikaciju, sada u online nastavi morate da napišete, nacrtate ili da snimite neki video. Za to vam treba mnogo više vremena da pripremite. Zatim, ako niste bili tokom tog minuta dok pričate potpuno jasni, vi ćete na licima učenika videti da nešto nije u redu, dok kod onlajne nastave, tu povratnu informaciju dobijate u narednih nekoliko dana. Priprema zadataka za onlajn nastavu je takođe znatno komplikovanija i zbog tehničkog aspekta ali i zbog toga što se ne može usmeno dati dodatna instrukcija učenicima. Pošto postoji preporuka da se tokom vanrednog stanja, učenici ne ocenjuju brojčano nego da se učenicima opisuje šta su dobro uradili a šta su i gde su pogrešili i kako da te greške isprave, pokušajte samo da zamislite koliko traje pregledanje učeničkih radova i davanje povratnih informacija. Ne znam koliko je poznato vašim čitaocima, svaki nastavnik u višim razredima osnovne škole i u srednjoj školi može da ima čak i do 600 različitih učenika. Za većinu nastavnika je taj broj oko 300 učenika.
Što se tiče dece i njihovog angažovanja, tu imamo svega. Imamo učenike koji su ozbiljno shvatili celu ovu priču i redovno izvršavaju svoje obabeze. Prate nastavu na TV-u ukoliko postoji, isčitavaju dodatne materijale koje dobijaju od nastavnika, na vreme predaju urađene zadatke… ali imamo i učenike koji su ovakav načina rada videli kao priliku da se ranije raspuste. Oni ne prate ni nastavu na TV-u, ne čitaju i ne odgovaraju na poruke koje im nastavnici šalju, izmišljaju razloge zašto nisu uradili zadatke kao „nije mi radio internet“, „nešto se blokiralo“, „poslao sam zadatak, kako nije stiglo?“… U tim situacijama je korisno imati platformu kao što je Moodle jer pomoću nje je moguće imati potpunu kontrolu nad svim učenikovim aktivnostima. Na Moodle platformi se može videti šta je sve od materijala učenik pogledao, kojeg dana i u koliko sati,… U takvim situacijama, mogao bih reći da imam više kontrole nad učenikovim radom kada je na Moodle nego da smo u učionici.
BD: Da li ste spremi da ocenjujete rad svakog učenika u ovakvim udlovima rada?
G.K: Mislim da mi kao društvo nismo spremni za onlajn vrednovanje. Previše je negativnih pojava oko nas koje deluju i na naše učenike. Naše društvo tretira prepisivanje na ispitima kao nešto normalno i pozitivno, kao „snašao se, u čemu je problem“. U našem društvu se ne promovišu pozitivne vrednosti pa je tako učenik koji redovno izvršava svoje obaveze „štreber“ i to u najpežorativnijem obliku. „Cool“ je dobiti jedinicu a sramota reći da si učio. Međutim, tokom ovih par nedelja online nastave, pokazalo se kao pravilo da će svi učenici gledati kako da se „snađu“, ipak će im prijati da urade sve zadatke tačno. Koliko je u takvoj situaciji ocenjivanje može biti realno? Naravno da nemože. Ocena, osim što predstavlja povratnu informaciju učeniku koliko je bio uspešan u savladavanju gradiva, mora imati i socijalnu funkciju. To znači da će se ocenama odnosno opštim uspehom vršiti segmentiranje i usmeravanje učenika prema na primer zanatima ili fakultetima. Ukoliko se nastavi trend poklanjanja ocena u našim školama, ili se dozvoli prepisivanje koje je veoma jednostavno tokom online nastave, imaćemo paradoksalne situacije da nam se upisuju učenici u gimnazije ili u četvorogodišnje profile sa nedovoljnim znanjem, koji nisu u mogučnosti da prate nastavu u tim školama. Možda će takvi učenici i istisnuti neko dete koje ima kapacitet ali mu nisu poklanjane ocene ili se nije „snašao“. Da bi mogli realno da vrednujemo učenike onlajn, moramo kao društvo da sazrimo, da pokušamo da promovišemo pozitivne stavove, da većina bude stava da je prepisivanje na ispitu loše, da budemo u stanju da prepisivaće osudimo, da im jasno stavimo do znanja da njihovo „snalaženje“ čini štetu nekom drugom učeniku,… A do tada ćemo polagati završne ispite u osnovnom školama sa policijskom pratnjom.
