Комеморација у почаст жртвама Холокауст

Као и сваке године на дан када се обележава сећање на жртве велике бечејске рације, код спомен плоче где је некада била бечејска Синагога, обележен је и Међународни дан сећања на жртве Холокауста. Међународни дан сећања на жртве Холокауста, обележава се 27. јануара у знак сећања на дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц-Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи.

Комеморацији су присуствовали представници локалне самоуправе, представници СУБНОРа и политичких партија и других организација као и заменица председника општине Бечеј Светлана Вулетић и члан Општинског већа задужена за односе с верским заједницама Емеше Ђере Дечов из локалне самоураве. На комеморацији је очитао молитву на хебрејским и говорио и представник Савеза јеврејских општина Роберт Ковач из Суботице. Ивана Оњин је прочитала песму Ивана В. Лалића „Опело“ а Лорета Живковић је не мађарском језику прочитала религиозну песму старих Јевреја „Жолтараш верш“. Након тога присутни су положили венце код спомен плоче.

Роберт Ковач је овом приликом рекао: “Ми смо се данас окупили овде сећајући се на Јевреје Бечеја којих више нема. У име Савеза Јевреја Србије могу и ове година да се захвалим вама у Бечеју што сваке године организујете овај помен дан”. Он је такође рекао да би можда примеренија реч уместо речи Холокауст требало да се користи реч “Шоа” која је адекватнија, тачнија када је у питању страдање Јевреја током Другог светског рата јер означава систематично уништавање нације. „Шоаˮ је хебрејски појам. Оба појма имају теолошку или космичку димензију. „Холокауст” је изведен из грчке речи која означава жртву на олтару али ова реч такође на добровољну жртву, „Шоа” међутим, има свој библијски корен у појму „shoah u-meshoah” , дословно „разорна олујаˮ и има значење уништења. Поред тога Роберт Ковач је изразио задовољство што је зграда некада Јеврејске школе остала да врши образовну функцију што је такође леп начин да се покаже поштовање према некада бројној бечејској јеврејској заједници.

Међународни дан сећања на жртве Холокауста установљен је 1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација, а у знак сећања на дан када су војници совјетске Црвене армије ослободили Аушвиц. Баш тамо у Аушвицу су заувек нестале и неке од породица бечејских Јевреја. Фашистичка мађарска војска ушла је у Бечеј 13. априла 1941. године. У Бечеју је тада живело 280 Јевреја. Немачка окупациона власт је наредбом од 19. априла 1941. године приморала све Јевреје да се пријаве властима. Само месец дана касније, 31. маја, Јеврејима је наметнута обавезна пријаве целокупне имовине. Конфисковање имовине Јевреја започето је 22. јуна. а јануара 1942. године догодио се највећи злочин у историји Бечеја. У периоду од 26. до 28. јануара 1942. године мађарски фашисти су спровели рацију у којој је настрадало преко 200 недужних бечејских Јевреја и Срба. Крај рата у Југославији дочекало је 6553 Јевреја, од тога 8 Бечејаца. Скоро сви су напустили своја огњишта и настанили се у Израел. Јеврејска општина је угашена након што су сви Јевреји напустили Бечеј. Синагогу није имао ко да одржава и она је временом пропадала. Плац на којој се налазила синагога откупила је власт. Синагога је срушена 1962. године и на том месту је подигнуто стамбено насеље али је на месту Јеврејске школа и данас образовна установа „Лабуд Пејовић“. У Бечеју су нестали готово сви споменици материјалне културе Јевреја. Данас још једино јеврејско гробље подесећа становнике Бечеја да су у граду некада живели Јевреји.