„Комшије за комшије“: Пројекат „Никло као ја“

Бечеј је постао један од десет градова у Србији који је добио своју кишну башту – урбану зелену површину која ће допринети смањењу последица обилних киша, поплава и појава клизишта у урбаним срединама. Ова башта је део пројекта “Никло као ја”, чији је циљ да понуди директан одговор на већ настале негативне последице климатских промена, а који компанија А1 Србија спроводи уз подршку европске организације Propulsion и  Шумарског факултета Универзитета у Београду.

Кишна башта у Бечеју посађена је у насељу Север Ђукић од стране тима професионалних баштована уз подршку грађана, а у протеклом периоду Бечејци су имали прилику да учествују на специјалној, отвореној радионици, на којој су могли детаљније да се упознају са концептом кишних башти.

У уторак, 19.септембра, у оквиру еколошког пројекта ,,Никло као ја“, компаније А1, у насељу Север Ђуркић  заједно су „комшије“ садили прву урбану кишну башту у Бечеју.

Засађена је башта на зеленој површини иза Геронтолошког центра у насељу Север Ђуркић.

Током ове акције одржана је и специјална радионица о кишним баштама а након тога су присутни грађани започели и конкретно радове на формирању баште и садњи биља. Башту су заједно садили и одрасли али и деца из насеља и школа уз надзор стручног тима пројекта.

Целу акцију испратила је и ТВ екипа која је припремила специјалан програм о томе који ће бити емитован на националним медијима и медијским каналима компаније А1.

Ову акцију подржали су и локалне организације као што су Удружење грађана Еко Бечеј и удружење сликара „Дуга“ а музички програм који је употпунио читав догађај припремили су DJ Dee Man и бенд „Маршали“.

У саопштењу компаније која стоји иза овог пројекта каже се и „У сарадњи са локалном самоуправом изабрали смо управо ово насеље, јер су у близини основна школа, вртић, игралишта и спортски терени, те је ова локација посећена од стране Бечејаца и Бечејки свих узраста. За формирање кишне баште користили смо аутентичне саднице и материјале карактеристичне за ово подручје“ – истакла је Амела Грекса, пејзажна архитектица пројекта.

Главна функција кишне баште је ублажавање ефекта климатске кризе на градске средине. Кишна башта је једноставан систем – садња у конусним лејама у земљи, односно удубљење у земљи чија је функција да прими одређену количину воде током јачих падавина, а да задржи влагу што дуже током сушних периода. Ове садне јаме су опремљене отпорним биљкама и малчем. Кишне баште, иако првенствено повезане са очувањем животне средине, такође имају значајан утицај на ментално здравље и доприносе квалитету живота свих нас. Ова природна окружења пружају простор за релаксацију, одмор и опуштање. Физички контакт с природом док се одржава башта или се једноставно борави у њој може смањити стрес, побољшати расположење и смањити симптоме анксиозности.

Кишна башта у Бечеју ће, заједно са преосталих девет кишних башти из Србије, бити приказана на сајту www.svetkakavzelis.rs, на ком ће одвијати и гласање за најлепшу, али оно што је још важније је то да ће 10 градова у Србији добити кишне баште. Подршку у креирању башти пружиће и заштитна лица пројекта, глумица Миона Марковић и путописац и ТВ аутор Андреј Маричић.

„Негативне последице климатских промена осећамо свакодневно, од обилних кишних падавина и олуја преко тропских ноћи до загађења ваздуха. Зато верујем да кишне баште долазе у право време и да ће помоћи у очувању животне средине и санирању последица климатских промена. Уједно, желимо да кишне баште буду позив свим грађанима и компанијама да се придруже у овој важној борби. Јер једино заједно можемо да стварамо позитивне промене“ – нагласио је Дејан Турк, CEO А1 Србија и А1 Словенија.

Применом напредних ESG критеријума у свом пословању, А1 Србија континуирано улаже у постизање климатске неутралности кроз раст удела соларне енергије у снабдевању мреже својиих базних станица, повећање енергетске ефикасности у пословним операцијама и поштовањем принципа циркуларне економије. У складу са тим опредељењем, А1 је прва телекомуникациона компанија у Србији коај је започела са праксом инсталирања соларних панела на мрежну инфраструкутру са циљем да до краја 2023. достигне цифру од чак 5.600 што је довољно енергије за напајање чак 750 домаћинстава. У 2022. години А1 Србија је смањила укупну емисију ЦО2 (Сцопе 1 и 2 – струја, грејање, гориво) за чак 33%.

Такође, ово је прва компанија у Србији која је увела Eco Rating, међународну методологију која процењује утицај телефона на животну средину, са циљем да мотивише и инспирише кориснике да доносе еколошке изборе, али и целу индустрију мобилних телефона да убрза транзицију ка моделу циркуларне економије за мобилне телефоне.“