Kovid epidemija: Presek stanja za drugu polovinu novembra

Tokom prethodne tri, četiri nedelje Bečej je od nekoliko zaraženih na dnevnom nivou (od kad imamo redovne dnevne izveštaje opštinskog Štaba za vanredne situacije) došao do čak skoro rekordnih 89 pozitivnih na virus 26. novembra. Na dnevnom nivou broj pozitivnih testova (seroloških, brzih antigenskih i PCR testova) varira pre svega od dana do dana jer se utorkom i četvrtkom rade PCR testovi i šalju na analizu u Institutu za javno zdravlje Vojvodine, kad pristignu rezulati broj zaraženih bude višestruko veći nego prethodnih dana. Neki prosek je oko 40-tak zaraženih dnevno i oko 70-tak testiranih. Ukupno zaključno sa prvim danom decembra za period od dve nedelje broj osoba pozitivnih na testovima je 546, testirano je 1197 a 20 osoba je upućeno na bolničko lečenje. Broj sahrana se u gradu višestruko povećao i ima dosta onih koji su prema svedočenjima porodica preminuli i od kovida ali Štab ne saopštava broj preminulih u svojim izveštajima. Ukupan broj trenutno aktivnih slučajeva (podatak je od 2.12.) je 550. Činjenica je da je virus sad već ušao u skoro sve veće kolektive i firme, u škole, ustanove i institucije.

U poslednjoj nedelji, dok su sva deca još išla u školu redovno, Štab je saopštio i broj zaraženih učenika i nastavnika koji su u izolaciji po školama pa je tako skoro 240 učenika bilo u izolaciji i oko 40 pripadnika nastavnog osoblja. Broj varira od škole do škole, naviše ima zaraženih i u izolaciji u školama „Sever Đurkić‟ i „Zdravko Gložanski‟, potvrđenih slučajeva zaraze ima mnogo manje ali politika je da se deca ne testiraju tako da to nije neki ozbiljan podatak o broju zaražene dece. Kada su u pitanju ostala javna preduzeća, ustanove Štab nije izneo podatke o broju zaraženih.

U medijima i na društvenim mrežema najviše se komentarisalo stanje u Gerontološkom centru gde je prema nezvaničnim izvorima zaraženo više desetina korisnika i zaposlenih (kalkulacije u javnosti brojem zaraženih kreću se do 80). Ovaj podatak je, sudeći po svemu, dobro čuvana tajna jer čak ni lokalni Štab za vanredne situacije, kako je saopštio jedan od članova, nema ingerencije da objavi te podatke jer je za Gerontološki centar jedino nadležno Ministarstvo za rad i socijalna pitanja. Na naš zvanično poslat upit u Ministarstvo da nam se dostave te informacije na osnovu Zakona o slobodnom pristupu javnim informacijama, nisu nam odgovorili sa konkretnim podacima i brojkama nego smo dobili samo zbirni podatak za celu Srbiju koji se nalazi i na sajtu Ministarstva.

Uporedo sa rastom broja zaraženih i testiranja u kovid ambulanti vremenske prilike su se pogoršavale pa je temperatura vazduha ovih dana došla i do ispod nule u jutarnjim časovima. Redovi ispred kovid ambulante su sve veći i sve se duže čeka na testiranje. Kao i u većini gradova jedna od najvećih zamerki građana koji svakodnevno čekaju na testiranje, uglavnom u već prilično lošem stanju od simptoma kovida, neki i sa mogućom upalom pluća što često prati ovaj virus, je da je sve hladnije vreme za čekanje napolju ispred ambulante. Prizor bolesnih i promrzlih pacijenata u dugačkim redovima ispred klinika i ambulanti je trenutna slika cele Srbije. Negde sredinom prošle nedelje lokalni Štab za vanredne situacije obezbedio je dva manja šatora ispred kovid ambulante koji eventualno mogu da jedan deo pacijenata zaštite od padavina i to je sve. Za sada Štab nije pokazao da ima nameru da ovaj problem reši na neki adekvatniji načih i da obezbedi da građani dobiju neki zagrejan prostor za čekanje u redovima za tretman u ambulanti.

Sve veći broj građana je i na bolovanju i čitave porodice su u izolaciji. Kada je reč o zaposlenima koji su u izolaciji, bili zdravi i bolesni, kojima njihovo radno mesto ne dozvoljava da rade od kuće za njih u ovom trenutku postoji nekoliko scenarija isplate zarada koji se već primenjuju u praksi. Naknadu u visini od 65 odsto plate dobijaće većina zaposlenih čiji se poslodavac rukovodi odredbama Zakona o radu i Zakona o zdravstvenom osiguranju. Ovaj iznos predviđen je za slučaj bolovanja i ne može biti ispod ovog procenta. Naravno, postoje i one retke firme koje su kolektivnim ugovorima (što znači da zaposleni imaju i neku kakvu takvu sindikalnu zaštitu) zaključenim sa zaposlenima predvidele i neki veći procenat na skali, između 65 i 100 odsto naknade plate. Većina zaposlenih u državnom sektoru će za vreme bolovanja il izolacije dobijati 100% plate ali kada je u pitanju privatni sektor tu nema opšteg pravila jer je ostavljeno poslodavcima da odluče. Dešava se često da u praksi ima i zaposlenih koji primaju i manje od ovog iznosa. Poslodavci koji su zaposlene poslali na prinudne odmore, iz bilo kog razloga, uplaćuju im naknadu plate u iznosu od 60 odsto. Kada su u pitanju radnici koji rade na privremeno-povremenim poslovima,oni nemaju pravo ni na kakve godišnje odmore, bolovanja i slično. Naknada koju oni primaju za svoj rad može u startu da bude i niža od minimalne zarade. Oni u slučaju izolacije i odsustva sa posla ostaju – bez dinara. Mogućnosti su beskrajne, ali je mogućih rešenja, na žalost, još više. Ovo je samo ono što je moguće i obavezno po zakonu, a to je u Srbiji uglavnom samo vrh ledenog brega problema jer tu nije ukalkulisana poznata “inventivnost” naših “privrednika” kada je u pitanju moguća zloupotreba radnih prava zaposlenih.