Kuća rasta: podrška roditeljima u odnosu sa decom

Uprkos tome što ju je život odveo u Beograd, Nataša Džigurski dvadesetičetiri godine svog radnog veka provela u Predškolskoj ustanovi “Labud Pejović”u Bečeju. Pored toga Nataša je edukator, kouč i minfulness instruktor. Kroz rad u vrtiću, kao i na svom ličnom primeru, Džigurski je uvidela da postoje mnogi izazovi sa kojima se susreću roditelji kao i da se iza mnogih dečjih ponašanja kriju emocije, potrebe i porodične okolnosti koje često ostanu neprimećene. Stoga je, kako kaže pokrenula Kuću rasta.

„’Kuća rasta’ je nastala iz želje da taj prostor postoji.
Da roditelji i deca dobiju podršku, razumevanje i nekoga ko će ih saslušati i pomoći im da pronađu način koji odgovara baš njihovoj porodici. Rad u predškolskoj ustanovi mi je doneo veliko iskustvo jer sam godinama imala priliku da posmatram različitu decu, njihove reakcije, načine na koje se razvijaju, ali i izazove sa kojima se roditelji suočavaju. Upravo kroz taj rad sam naučila koliko je važno da dete bude viđeno, saslušano i prihvaćeno, ali i koliko je roditeljima potrebna podrška. Roditelji danas nose veliki teret, mnogo pitanja i dilema, a često nemaju prostor gde mogu bez osude da razgovaraju o onome kroz šta prolaze — što se pokazivalo i ranije kroz radionice i susrete koje sam organizovala, kada su upravo teme roditeljstva i odnosa sa decom bile jedne od onih za koje je postojalo interesovanja. Pored dugogodišnjeg iskustva u radu sa decom, mnoga dodatna znanja koja sam sticala kroz lični razvoj vremenom su počela prirodno da se povezuju sa mojim iskustvom rada sa decom i roditeljima. To mi je pomoglo da drugačije sagledavam dečje ponašanje, ali i ono što odrasli nose u sebi i prenose kroz odnos sa detetom.”, objašnjava Nataša Džigurski za Bečejske dane.

“Kuća rasta” pruža podršku roditeljima i deci kroz individualni rad, razgovore, radionice i edukativni sadržaj.

Za decu postoje individualne sesije; sa fokusom na smanjenje stresa, podizanja samopouzdanja kao i otkrivanja pravog potencijala deteta. Što se tiče roditelja, Džigurski nudi sesije, edukacije, individuane radionice izazovima sa kojima se roditelji suočavaju i i kontrolom stresa. Kako naša sagovornica ističe cilj nije davanje brzih saveta ili univerzalnih rešenja, već razumevanje onoga što se nalazi iza ponašanja deteta i podrška odnosu između roditelja i deteta.

Odnos roditelja i dece u moderno doba

U ovo brzo doba, kada su svi opterećeni obavezama, u kom je povećan nivo anksioznosti među decom i mladima, iza narušenog odnosa između roditelja i dece, prema mišljenju Džigurske stoji nedostatak povezanosti.

„Mislim da se odnos između roditelja i deteta retko naruši zbog samo jednog razloga.
Savremeni život jeste brz i opterećen obavezama; roditelji su umorni, pod pritiskom i često pokušavaju da postignu sve. Deca takođe imaju mnogo aktivnosti, očekivanja i stimulacije. Ali iza toga često stoji još nešto — nedostatak povezanosti, vremena za razgovor, emocionalna preopterećenost i osećaj da svi moraju stalno da funkcionišu ‚kako treba‘ Ponekad roditelji iz najbolje namere pokušavaju da poprave ponašanje deteta, a zapravo detetu najviše treba razumevanje i osećaj sigurnosti. Kada nema prostora za emocije, dete često počinje da pokazuje problem kroz ponašanje — povlačenje, bes, otpor, plač ili nesigurnost. U radu sa roditeljima često se pokaže da izazovi ne nastaju samo oko deteta, već i iz umora, pritiska, nesigurnosti i svega što roditelji sami nose kroz život.
Zato verujem da podrška roditelju kao osobi ima veliki uticaj i na odnos sa detetom. Detetu nije potreban savršen roditelj, već odnos u kome može da bude viđeno i prihvaćeno.“

Dobra i loša strana mnogobrojnih aktivnosti za decu

Kao jednu od tema u razgovoru dotakli smo se aktivnosti za decu, koja vrlo često iz škole jure na neki trening, onda rade domaći. Pitali smo Natašu Džigurski šta misli o tome.

„Većina roditelja to radi iz ljubavi i želje da detetu pruži što više mogućnosti.
Današnji roditelji često imaju osećaj da će dete „zaostati“ ako nešto propusti, pa pokušavaju da mu obezbede što više znanja, veština i iskustava. Aktivnosti mogu biti veoma korisne — dete razvija interesovanja, talente, socijalne i druge veštine, disciplinu i samopouzdanje.
Problem nastaje kada dete nema dovoljno vremena za odmor, slobodnu igru i jednostavno detinjstvo. Deci je, osim razvoja, potreban i prostor da im bude dosadno, da istražuju, da maštaju i da budu sa roditeljima bez stalne žurbe. Ponekad previše aktivnosti dovodi do umora, pritiska i osećaja da dete stalno mora nešto da postiže.“

Nisko samopouzdanje kod dece: koji su razlozi za to?

Pored individualnih radova i radionica, raznoraznih tekstova u okviru bloga, na zvaničnoj stranici Kuće rasta, možete pronaći besplatni priručnik koji daje smernice za podizanje samopozdanja kod deteta.

„Nisko samopouzdanje kod dece može nastati iz različitih razloga — stalnog poređenja, previsokih očekivanja, kritike, osećaja da nisu dovoljno dobra ili da moraju da zasluže ljubav i prihvatanje. Neka deca spolja deluju mirno i ‚dobro‘, ali iznutra nose mnogo nesigurnosti i straha od greške.
Zato je važno da odrasli prepoznaju šta dete oseća, a ne samo kako se ponaša.Kroz svoj rad pokušavam da pomognem roditeljima da bolje razumeju emocionalne potrebe deteta i načine na koje mogu da grade sigurnost, povezanost i poverenje. Besplatan e-book nastao je upravo iz potrebe da roditelji dobiju jasnije razumevanje kako se samopouzdanje razvija, šta ga narušava i kako mogu da podrže dete bez pritiska i etiketiranja“, obrazložila je Nataša.

Nataša Džigurski nastaviće da razvija sadržaj i podršku za roditelje kroz radionice, edukacije, individualni rad i teme koje se tiču emocionalnog razvoja dece, odnosa u porodici i svega onoga što roditelji sami nose i žive kroz svoje roditeljstvo.

„Volela bih da ‚Kuća rasta‘ nastavi da bude mesto podrške, razumevanja i povezivanja — prostor u kome roditelji neće imati osećaj da moraju sve sami“, zaključuje naša sagovornica.

Natašu možete kontaktirati putem zvanične stranice „Kuće rasta“, putem Fejsbuk ili Instagram profila.