Народна библиотека Бечеј: Роман Мирослава Васина пред бечејском публиком

Протекле недеље одржана је веома посећена промоција романа Мирослава Васина у, до последњег места пуној, великој сали ове установе културе.

Уз бројне госте Мирослав Васин, Бечејац који  већ деценијама живи у Новом Саду, у свом родном граду је представио свој историјски роман који прати две породичне саге Шовљанских и породице Чордаш у турбулентним годинама историјских промена које су на овом подручју обележиле целокупан 20. век.

Гости на промоцији овог романа били су дугогодишњи пријатељи и сарадници Мирослава Васина, који је након одласка из Бечеја радио најпре у привреди а након тога имао и богату политичку каријеру. Мирослав – Мире Васин се бавио писањем и раније али углавном су то до сада били стручни радови у области рада и запошљавања.

Један од пријатеља Мирослава Васина, и сам аутор Зоран Суботички је рекао да је овај роман велики подухвата јер, како каже, то је храбар потез у седмој деценији живота написати овакав роман – историјски, обиман и пун емоција. Суботички је такође рекао да је овај роман и веома храбра и позитивна прича која је написана са добрим намерама и са пуно саосећања и душе о нечему што на овим просторима зна да често буде прилично шкакљива тема а то су мађарско-српски односи.

Овај роман је и прича о једном поднебљу, о начину живота у војвођанским градовима и селима. Већи дао приче смештен је у једно од највећих војвођанских села, у Чуруг, место познато по необичном амалгаму различитих култура, менталитета. Промене које је донело време, политичке, структурне када је у питању породица, заједница, село, држава су део приче о томе да „липе не миришу увек исто“.

Постоји у свему томе неки дуалитет, често непомирљива два пола крајности и једини циљ који се поставља је успостављање неког мира, баланса. Мирослав Васин кроз причу покушава да покаже да је љубав, хуманост и саосећање једини излаз из тога.

Аутор сам каже да је овај роман његово списатељско животно дело јер је он настајао цео живот у њему. То је збирка повезаних прича које у целини чине форму романа. То је, како каже прича, о Војвођанима који су у првој половини 20. века преживели два велика светска сукоба, два рата, који су на овим просторима живели у пет озбиљних држава које су свака понаособ носиле своје проблеме и своје предности. Иако је то био живот пун искушења за главне јунаке романа, живот је леп и такав.

Књига ипак као основну тему има однос Срба и Мађара на овим просторима и то лично из његове визуре свакако није само суживот, то је однос који је у суштини симбиоза два народа. Турбулентна историјска времена која су ова два народа преживела заједно била су много чешће, на жалост,  туробна него лепа, каже Васин,  али нада је увек била ту да ће не крају добро да победи зло, и ево данас смо сведоци да је тај однос ушао у једну сад већ дуговечну мирну и позитивну, спокојну причу коју остављамо наредним генерацијама.