Narodna biblioteka: Predavanje o kulturnom nasleđu porodice Dunđerski
U Narodnoj biblioteci u Bečeju mr Zoran Subotički održao je predavanje o kulturnom nasleđu porodice Dunđerski.
U Narodnoj biblioteci u Bečeju mr. Zoran Subotički održao je predavanje o kulturnom nasleđu porodice Dunđerski. On je ovom prilikom predstavio i dva izdanja, njegove dve knjige koje se odnose na zalaganje da se afirmiše kulturna baštine koju je za sobom ostavila ova značajna i velika vojvođanska porodica. Kako sam kaže „ovo predavanje o kulturnom nasleđu Dunđerskih sam počeo konstatacijom da uloga kulture i umetnosti, po meni, nije da bude parfem za „dezodorisanje“ kanalizacije, nego da bude pokretačka kreativna snaga. Dakle, primenjena i utkana u ukupnu „kulturu življenja“ građana jedne države, jednog društva … Pozorišne predstave, tribine, naučni radovi, predavanja, turističke ture i td. imaju za cilj da „držim na oku“ ovu temu ali i sve one koji čine, ili ne čine, a morali bi, da se kulturno nasleđe Dunđerskih sačuva…“
Subotički je govorio i o romantičarskom periodu u srpskoj književnosti koji je „izrodio“ najlepšu pesmu napisanu na srpskom jeziku „Santa Maria della Salute“, pesmu koju je Laza Kostić napisao za Lenku Dunđerski, inspirisan kao i svi romantičari snažnim osećanjima, ljubavlju.
Govorio je i o uticajima na poeziju Laze Kostića koji su na njega imali pesnici tog periodu u Evropi, kao i ostali srpski romantičari, njegova putovanja i doživljaj Venecije ali i njegovi prijatelji i porodica, između ostalog i porodica Dunđerski.
U knjizi dramskih tekstova Zorana Subotičkog pod nazivom „Čudesni svet Dunđerskih“, knjizi koja je doživela sada već četvrto izdanje, sva četiri dramska teksta povezana su sudbinama članova te porodice. On je takođe tokom predavanje rekao da su sve ove drame, iako romantizovana fikcija, vezane za neke priče iz života porodice, da su svedočanstvo pre svega značajnog uticaja porodice na istorijski i duhovni kontekst jednog vremena na prelazu vekova i u prvoj polovini prošlog veka, pre svega na život u Vojvodini u okviru Austro-Ugarske monarhije ali i kasnije u kraljevini Srbiji.
Subotički je takođe govorio i o nasleđu koje je za sobom ostavila porodica Dunđerski, o materijalnoj imovini koja je posle Drugog svetskog rata uglavnom nacionalizovana, o dvorcima i imanjima koje su ostavili za sobom. Članovi porodice Dunđerski su bili veoma vešti u trgovini, poljoprivredi i drugim poslovima kojima se bavili i većina od njih stvorili su bogatstvo i samim tim i velik uticaj na politiku država u kojima su živeli. Poseban deo predavanja odnosio se na četiri dvorca koje za sobom ostavio Lazar Dunđerski i jedan Bogdanov, Fantast.
“Tema ovog predavanja je jedna velika porodica, porodica Dunđerski, moj pokušaj da to sublimišem kroz neke različite duhovne postulate i forme. Dakle da posmatramo tu situaciju i kulturološki i kroz prizmu turizma, razvoja privrede, razvoja lokalne zajednice. Ja se šetam po tim temama na jedan onako komotan način jer je tako publici možda i najzanimljivije, da ne ulazim sada previše strogo u neku književno kritičku ravan.“
Zoran Subotički je dodao da se u drugoj knjizi koja je predstavljena tokom ovog predavanja, „Za večita vremena“ on bavio materijalnim nasleđem Bogdana Dunđerskog, da su u knjizi objavljena i dva testamenta Bogdana Dunđerskog kao i da su oni, napisani na način da su poput skoro dramskog teksta, sami po sebi jedna vrsta svedočanstva duha tog vremena u kojem su nastali ali i kulturološki fenomen s obzirom na odnos prema srpskom nasleđu i očuvanju nacionalne kulture i duhovnosti, koje proizilaze iz Bogdanove „poslednje volje“, iz jednog još uvek romantičarskog pogleda na duhovnost ali sa jasnom i realnom vizijom budućnosti.
„Ja pomno pratim sudbinu svih dvoraca Dunđerskih, svih 5 dvoraca, četiri dvorca Lazara Dunđerskog i ovaj jedan Bogdana. Radi se, koliko može da se radi na povraćaju, na restituciji. Što se Fantasta tiče mislim da je tu Jelena Veselinov upravnica poslova Matice srpske zaozbiljno zaorala čitavu tu materiju i pokrenula i sama na neki način vrlo važne poteze kada je povraćaj dvorca u pitanju. Mi se nadamo da su sada žalbeni postupci završeni i da sada sledi neki period kada ćemo možda konačno doći do nekog rešenja. Makar i parcijalno jer se radi o nekom parcijalnom vraćanju (PIK potražuje deo ergele, tj. neke zgrade koje su bile uknjižene na to preduzeće i to tokom trajanja procesa – prim.aut.). Da se prvo vrati dvorac, pa onda zemlja, pa kuća u centru Bečeja itd. Ne znam iz kog razloga se to tako radi ali bitno je da se bar dvorac po hitno vrati kako bi se on zaštitio od propadanja. – rekao je Subotički.
