Народна библиотека: Предавање о културном наслеђу породице Дунђерски
У Народној библиотеци у Бечеју мр Зоран Суботички одржао је предавање о културном наслеђу породице Дунђерски.
У Народној библиотеци у Бечеју мр. Зоран Суботички одржао је предавање о културном наслеђу породице Дунђерски. Он је овом приликом представио и два издања, његове две књиге које се односе на залагање да се афирмише културна баштине коју је за собом оставила ова значајна и велика војвођанска породица. Како сам каже „ово предавање о културном наслеђу Дунђерских сам почео констатацијом да улога културе и уметности, по мени, није да буде парфем за „дезодорисање“ канализације, него да буде покретачка креативна снага. Дакле, примењена и уткана у укупну „културу живљења“ грађана једне државе, једног друштва … Позоришне представе, трибине, научни радови, предавања, туристичке туре и тд. имају за циљ да „држим на оку“ ову тему али и све оне који чине, или не чине, а морали би, да се културно наслеђе Дунђерских сачува…“
Суботички је говорио и о романтичарском периоду у српској књижевности који је „изродио“ најлепшу песму написану на српском језику „Santa Maria della Salute“, песму коју је Лаза Костић написао за Ленку Дунђерски, инспирисан као и сви романтичари снажним осећањима, љубављу.
Говорио је и о утицајима на поезију Лазе Костића који су на њега имали песници тог периоду у Европи, као и остали српски романтичари, његова путовања и доживљај Венеције али и његови пријатељи и породица, између осталог и породица Дунђерски.
У књизи драмских текстова Зорана Суботичког под називом „Чудесни свет Дунђерских“, књизи која је доживела сада већ четврто издање, сва четири драмска текста повезана су судбинама чланова те породице. Он је такође током предавање рекао да су све ове драме, иако романтизована фикција, везане за неке приче из живота породице, да су сведочанство пре свега значајног утицаја породице на историјски и духовни контекст једног времена на прелазу векова и у првој половини прошлог века, пре свега на живот у Војводини у оквиру Аустро-Угарске монархије али и касније у краљевини Србији.
Суботички је такође говорио и о наслеђу које је за собом оставила породица Дунђерски, о материјалној имовини која је после Другог светског рата углавном национализована, о дворцима и имањима које су оставили за собом. Чланови породице Дунђерски су били веома вешти у трговини, пољопривреди и другим пословима којима се бавили и већина од њих створили су богатство и самим тим и велик утицај на политику држава у којима су живели. Посебан део предавања односио се на четири дворца које за собом оставио Лазар Дунђерски и један Богданов, Фантаст.
“Тема овог предавања је једна велика породица, породица Дунђерски, мој покушај да то сублимишем кроз неке различите духовне постулате и форме. Дакле да посматрамо ту ситуацију и културолошки и кроз призму туризма, развоја привреде, развоја локалне заједнице. Ја се шетам по тим темама на један онако комотан начин јер је тако публици можда и најзанимљивије, да не улазим сада превише строго у неку књижевно критичку раван.“
Зоран Суботички је додао да се у другој књизи која је представљена током овог предавања, „За вечита времена“ он бавио материјалним наслеђем Богдана Дунђерског, да су у књизи објављена и два тестамента Богдана Дунђерског као и да су они, написани на начин да су попут скоро драмског текста, сами по себи једна врста сведочанства духа тог времена у којем су настали али и културолошки феномен с обзиром на однос према српском наслеђу и очувању националне културе и духовности, које произилазе из Богданове „последње воље“, из једног још увек романтичарског погледа на духовност али са јасном и реалном визијом будућности.
„Ја помно пратим судбину свих двораца Дунђерских, свих 5 двораца, четири дворца Лазара Дунђерског и овај један Богдана. Ради се, колико може да се ради на повраћају, на реституцији. Што се Фантаста тиче мислим да је ту Јелена Веселинов управница послова Матице српске заозбиљно заорала читаву ту материју и покренула и сама на неки начин врло важне потезе када је повраћај дворца у питању. Ми се надамо да су сада жалбени поступци завршени и да сада следи неки период када ћемо можда коначно доћи до неког решења. Макар и парцијално јер се ради о неком парцијалном враћању (ПИК потражује део ергеле, тј. неке зграде које су биле укњижене на то предузеће и то током трајања процеса – прим.аут.). Да се прво врати дворац, па онда земља, па кућа у центру Бечеја итд. Не знам из ког разлога се то тако ради али битно је да се бар дворац по хитно врати како би се он заштитио од пропадања. – рекао је Суботички.
