Народна библиотека: Промоција нове књиге Бориса Лозанова

Јодна бања и Тиса.

У Народној библиотеци је одржана промоција још једне књиге Бориса Лозанова под називом „Јодна бања и река Тиса – прича о нама“. Народна библиотека Бечеј је и издавач ове књиге. Ова књига је историјски документ али и део личних сећања које се односе на оснивање и рад Јодне бање у Бечеју као и на купалиште које се налазило у послератном периоду на Тиси.

Као и претходне књиге Лозановог и ова књига је комбинација личних сећања, неких основних историјских података и већег броја аутентичних и личних фотографија из периода на који се односи књига.

Јодна бања је основана на самом почетку 20. века (1904. године) од стране Кароља Шоша који је своје знање и искуство које стекао у мађарским термалним бањама пренео и овде у Бечеј. С обзиром на сличан квалитет термалних вода, као и оних у Мађарској, убрзо је и ова бања постала веома популарна као туристичка дестинација али и као популарно стециште за локално становништво. Овај објекат је радио све до пре неколико година а стационар који је био у склопу комплекса је срушен током 80-тих година када се градио Спортски центар.

„После Кароља Шоша који је оснивач купатила мењали су се власници. Власништво је наследило акционарско друштво Молнар Ач а на челу тог акционарског друштва је био Стевица Сиротановић који је купио купатило од Шоша. Карољ Шош је пореклом из мађарског места Ходмезешвашархеј које је познато по чувеној бањи и термалним водама. Он је своје знање оданде пренео овде у Бечеј. У склопу Јодне бање постојао је и функционисао и млин. У оквиру бање било је различитих врста и величина базена, спољњих и затворених, ту се одвијала терапија, лечили су водом људе. Ту је постојао и стационар за боравак гостију и пацијената. Данас та Јодна бања више није у функцији.

Део књиге односи се и на Тиско купалиште.

„Река Тиса је понос нашег Бечеја. Ту су се збивале културне и забавне манифестације. Ја сам у књизи описао само оне лепе ствари које су дешавале поред Тисе тих 50-тих и 60-тих године прошлог века. Данас млади неће моћи ни да замисле колико је живот на Тиси тих година био феноменалан. Друштвени живот града одвијао се уз купање, забаву, роштиљање. Лађе су пловиле Тисом. Од Сегедина до Земуна је 30-тих година прошлог века саобраћала оригинална „Бела Лађа“ и пристајала је у бечејско пристаниште. И након рата, ја се сећам тог периода током 50-тих и 60-тих година, је саобраћала водена линија од Бечеја до Новог Бечеја такође, ми смо и тај брод звали „Бела лађа“. Био је то један мали бродић у приватном власништву, на жалост он је током једног невремена потонуо. Мени је то све остало у срцу, све те успомене и та сећања и да на овај начин пренесем људима“ – рекао је Лозанов.

Књигу можете набавити и књижари „Стил“.