Обележавање 80. година од велике бечејске рације

На спомен обележју на Тиси који је посвећен жртвама јануарске Велике рације у Бечеју је и ове године одржана комеморација 27. јануара. Пре 80 годне на томе месту је 219 наших суграђана, углавном Срба, Јевреја и Рома, невиних жртава, убијено и бачено под лед. Међу њима било је 15 деце.

Ове године на спомен обележју на Тиси су најпре прочитана имена свих пострадалих у рацији а након тога су се окупљеним грађанима обратили заменица председника општине Бечеј, Светлана Вулетић као представница локалне самоуправе, представник бечејског огранка СУБНОР-а, Милун Чокоровић а молитве и парастос служио је свештеник Црквене општине Бечеј Слободан Лазић, потом је декан Римокатоличке цркве Ласло Фудерер изговорио молитву жртвама, а у име Јеврејске заједице молитву на хебрејском изговорио је преставник Јеврејске општине Суботица Роберт Ковач.

У Бечеју рација је почела тог 27. јануара 1942. године у Хотелу Централ одакле су грађани Бечеја одвожени камионима, голи и боси на Тису на -25 степени. Тог дана је 128 мушкараца, 86 жена, од тога 19 старих особа и 15 деце бачено у залеђену реку.

Светлана Вулетић, заменица председника општине следећим речима одала је пошту страдалима:
„Постоје датуми који нису само ствар сећања нас који живимо у Бечеју већ велика животна лекција за све генерације, овај датум нас учи да не дозволимо да се икада више понови фашистичко безумље. Прошло је 80 година од када су фашистичке хорде марширале кроз наш Бечеј наносећи му тугу која се не лечи јер такав злочин никада не застарева, сведоци смо једне сурове истине која представља болан сегмент у историји народа на овим просторима. До какве трагедије могу довести мржња и нетрпељивост доказ су стравични злочини над хиљадама људи само зато што су припадали другој нацији или верској заједници. Истина је кадкада болна и страшна али ослобађа од било које стеге. Само на истини се граде стварни добросуедски односи и мир међу људима: од историје не можемо сакривати поглед, поверење је суштина оног због чега смо данас овде заједно Њиховим сенима ми се данас најдубље клањамо на овом месту на којем као да се још чују њихови јауци и који од незаборава који заслужују сви страдалници. Њихове душе вапе за нашим вечним сећање и ми смо им дужни и због њих и због себе самих јер ко заборави злочин осуђен је да злочин понови да у њему буде жртва или што је још горе да га поново почини. А ми не желимо ниједно ни друго. Све оне генерације које долазе после нас да наставе да граде и развијају општину Бечеј морамо да јасно и недвосмислено учимо вредностима, да их учимо да цене мир и да је слобода светиња. Само љубав и поштовање, заједништво и уважавање морају бити увек матрица нашег понашања. Сећање на наше суграђане обавезује нас да будемо још бољи и то је наша лекција за будућност.“

Након ових обраћања положени су венци код спомен обележја и пуштен је венац низ реку у знак сећања на жртве рације.