Обележена годишњица рације

Централним поменом жртвама у недељу на Тиси у Бечеју на спомен обележју Зид смрти је обележена 77. годишњица јануарске рације која је спроведена 27. јануара 1942. године. Након интонирања химне Републике Србије на самом почетку су прочитана имена свих страдалих а затим се присутнима најпре обратио Драган Тошић, председник општине Бечеј.
“Данас, 77 година након страдања преко 200 Срба и мађарских Јевреја, Рома дошли смо да се заједнички поклонимо жртвама, ми представници српског, мађарског и јеврејског народа. Мултиетничка Војводина и мултиетнички Бечеј морају да на овакав начин обележен овај датум да нас вишевековни заједнчки живот на овим проторима обједињуји у осуди злочина. Постоје датуми који нису само део историје него су и велика животна лекција за све нас. Овај датум нас учи да се никада не понови фашистичко безумље. Свесни смо да прошлост не можемо да променимо, али можемо да учинимо да она промени нас да овде више никада не буде места за мржњу и нетолеранцију. Данас смо овде да се сетимо свих жртава које су због безумља фашистичке идеологије, због мржње међу народима који су страдали, иако су пре и после тог крвавог рата живели у слози. Нека је вечна слава свим страдалим жртвама у рацији 1942. године.” – рекао је Тошић
Након Драгана Тошића присутнима се обратио и председник организације СУБНОР-а општине Бечеј, Милан Башић који је нагласио да су невине жртве у рацији били без разлике мушкарци, жене, деца, да су то били радници, земљорадници, лекари, учитељи, свештена лица и да се сви злочини морају, ма ко их је чинио, обележавати на овај начин да нам се истрија не би поновила.
Представник Јеврејских општине Србије и Јеврејске општине Нови Сад, Иван Ујахази је рекао: “Свако од нас овде присутних у својим срцима носи веће или мање ожиљке од страшних догађања који су се у Јужној Бачкој десили пре 77 година. Читав људски век је прошао од тих дана 1942. година, када су фашисти завили у црно Бечеј баш као и Нови Сад и Шајкашку неколико дана раније. Нацистичка немачка идеологија тог времена произвела је невиђена зла која су уз помоћ држава сателита широм поробљене Европе резултирала ратом, пљачком и систематски организованим убиствима цивила. Генерална скупштина Уједињених нација је 2005. године прогласила 27. јануар за Међународни дан сећања на жртве холокауста, дан када је пре 74 године ослобођен Аушвиц. Шта за нас Јевреје начи на десетине убијених наших сународника у Бечеју, на стотине у Новом Саду, на хиљаде у Србији, на десетине хиљада у тадашњој Југославији, на милионе у Европи … то је хладна статистика која нормалном људском уму је непојмљива зато је овде важна давно изречена мудрост да је спашавање једног невиног човека, именом и презименом, спашавање човечанства као што је и убиство једног невиног човека убиство човечанства. Због тога је величанствен и дубоко потресан осећај када се по ко зна који пут овде на овом месту 27. јануара чују имена настрадалих у рацији у Бечеју. Најважнија поука са овог јавног часа је до ког нивоа нечовечности људски род може пасти због националне и верске мржње засноване на предрасудама чему сви заједно морамо смоћи снаге и супротставити се ревизији историје.” Иван Ујхази је такође говорио и о оним безименим жртвама које нису поименце забележена у меморијалима, па је према неким подацима и у бечејској рацији за три дана убијено много више људи, скоро дупло више од претходно познатог записа, око 400. Овим жртвама се према његовим речима мора такође одати дужно поштовање морају бити поменути и остати незаоборављени.
Након ових обраћања гдин Дејан Станојев, архијерејски намесник Бечеја одржао је парастос жртвама, затим се присутнима обратио и декан римокатоличке цркве у Бечеју Ласло Фудерер, а на крају је представник Јеврејске општине Суботица очитао молитву на хебрејском, посвећену жртвама холокауста и бечејске рације.
На крају је након полагања венаца од стране државних институција, политичких странака и цивилног сектора представник Друге месне заједнице положио венац у Тису и тиме је завршен овогодишњи помен жртвама Бечејске рације.

Бечејска рација на обали Тисе где је преко двеста Бечејаца бачено у замрзнуту реку била је својеврсна кулминација фашистичког пира у граду који је трајао од средине тог веома хладног јануара и одиграла се између 26. и 28. јануара. На основу пресуде шефа генералштаба Ференца Сомбатељија која је издата 15. јануара којом је наређено да се рација која је претходно спроведена у Новом Саду и Шајакашкој и другим местима прошири и на Бечеј, од 16. до 18. јануара десет бечејских омладинаца је осуђено на смрт и погубљено 20. јануара. Крвави јануар у нашем граду започео је када је пуковник Ласло Деак 25. јануара са својим штабом из Жабља стигао у Бечеј. Ту су га дочекали општински бележник Ђула Берец, председник Среског суда Иштван Ходиј, председник општине Имре Карачоњи, срески начелник Карољ Ђере и још десетак истакнутих Мађара. Инсистирали су да чишћење почне што пре и да се наредба спроведе.
Наводни повод за погром оваквих размера пронађен је у откривању Шајкашког партизанског одреда у Жабаљском риту на Пустајићевом салашу. Код ове групе пронађено је 17 пушака. Одред је откривен 4. јануара 1942. године од стране патроле мађарских жандарма и граничних ловаца, који су их напали. У самоодбрани, убијена су два граничара и два жандарма, а неколико их је рањено. Овај догађај су мађарске окупационе власти прогласиле за „устанак” и искористиле овај мањи инцидент како би радикализовале своју политику у Бачкој. Прави циљ рације је била кампања етничког чишћења усмерена против српских и јеврејских цивила (укључујући жене, децу и старе), као и пљачка њихове имовине.
„Објава“ слична новосадској, осванула је у понедељак, 26. јануара. Сабирни центар за Србе и Јавреје био је бечејски хотел „Централ“, а у 21 час неколицина мушкараца, жена и деце одведени су до преводнице и бачени под лед. Сутрадан на исто место такође у ноћи, бечејски Срби и Јевреји, њих 200, приведени су и доведени на обалу Тисе око девет часова увече. Тог 27. јануара, започела је масовна егзекуција која је трајала до четири сата ујутру 28. јануара 1942. За то време, побијено је преко 208 особа, мушкараца, жена, деце. Жртве су, по смрзнутом снегу насипа изнад Уставе, махом боси, чекали да на њих дође ред и да их, узаном стазом, једног по једног, одведу до места где су убијени. Рација у Бечеју окончана је 29. јануара, а у њој је убијено оно што је забележено 215 Бечејаца, међу којима и тринаесторо деце. Дан касније, генерал Ференц Сомбатхељи Кнаус, издао је наредбу следеће садржине: „Са 30. јануаром обустављам делатности органа унутрашње безбедности у Бачкој. Команда 5. армије нека повуче своје јединице у мирнодопске гарнизоне“. Сваког 27. јануара обележава се годишњица овог погрома у Бечеју.