Obeležena godišnjica racije

Centralnim pomenom žrtvama u nedelju na Tisi u Bečeju na spomen obeležju Zid smrti je obeležena 77. godišnjica januarske racije koja je sprovedena 27. januara 1942. godine. Nakon intoniranja himne Republike Srbije na samom početku su pročitana imena svih stradalih a zatim se prisutnima najpre obratio Dragan Tošić, predsednik opštine Bečej.
“Danas, 77 godina nakon stradanja preko 200 Srba i mađarskih Jevreja, Roma došli smo da se zajednički poklonimo žrtvama, mi predstavnici srpskog, mađarskog i jevrejskog naroda. Multietnička Vojvodina i multietnički Bečej moraju da na ovakav način obeležen ovaj datum da nas viševekovni zajednčki život na ovim protorima objedinjuji u osudi zločina. Postoje datumi koji nisu samo deo istorije nego su i velika životna lekcija za sve nas. Ovaj datum nas uči da se nikada ne ponovi fašističko bezumlje. Svesni smo da prošlost ne možemo da promenimo, ali možemo da učinimo da ona promeni nas da ovde više nikada ne bude mesta za mržnju i netoleranciju. Danas smo ovde da se setimo svih žrtava koje su zbog bezumlja fašističke ideologije, zbog mržnje među narodima koji su stradali, iako su pre i posle tog krvavog rata živeli u slozi. Neka je večna slava svim stradalim žrtvama u raciji 1942. godine.” – rekao je Tošić
Nakon Dragana Tošića prisutnima se obratio i predsednik organizacije SUBNOR-a opštine Bečej, Milan Bašić koji je naglasio da su nevine žrtve u raciji bili bez razlike muškarci, žene, deca, da su to bili radnici, zemljoradnici, lekari, učitelji, sveštena lica i da se svi zločini moraju, ma ko ih je činio, obeležavati na ovaj način da nam se istrija ne bi ponovila.
Predstavnik Jevrejskih opštine Srbije i Jevrejske opštine Novi Sad, Ivan Ujahazi je rekao: “Svako od nas ovde prisutnih u svojim srcima nosi veće ili manje ožiljke od strašnih događanja koji su se u Južnoj Bačkoj desili pre 77 godina. Čitav ljudski vek je prošao od tih dana 1942. godina, kada su fašisti zavili u crno Bečej baš kao i Novi Sad i Šajkašku nekoliko dana ranije. Nacistička nemačka ideologija tog vremena proizvela je neviđena zla koja su uz pomoć država satelita širom porobljene Evrope rezultirala ratom, pljačkom i sistematski organizovanim ubistvima civila. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2005. godine proglasila 27. januar za Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, dan kada je pre 74 godine oslobođen Aušvic. Šta za nas Jevreje nači na desetine ubijenih naših sunarodnika u Bečeju, na stotine u Novom Sadu, na hiljade u Srbiji, na desetine hiljada u tadašnjoj Jugoslaviji, na milione u Evropi … to je hladna statistika koja normalnom ljudskom umu je nepojmljiva zato je ovde važna davno izrečena mudrost da je spašavanje jednog nevinog čoveka, imenom i prezimenom, spašavanje čovečanstva kao što je i ubistvo jednog nevinog čoveka ubistvo čovečanstva. Zbog toga je veličanstven i duboko potresan osećaj kada se po ko zna koji put ovde na ovom mestu 27. januara čuju imena nastradalih u raciji u Bečeju. Najvažnija pouka sa ovog javnog časa je do kog nivoa nečovečnosti ljudski rod može pasti zbog nacionalne i verske mržnje zasnovane na predrasudama čemu svi zajedno moramo smoći snage i suprotstaviti se reviziji istorije.” Ivan Ujhazi je takođe govorio i o onim bezimenim žrtvama koje nisu poimence zabeležena u memorijalima, pa je prema nekim podacima i u bečejskoj raciji za tri dana ubijeno mnogo više ljudi, skoro duplo više od prethodno poznatog zapisa, oko 400. Ovim žrtvama se prema njegovim rečima mora takođe odati dužno poštovanje moraju biti pomenuti i ostati nezaoboravljeni.
Nakon ovih obraćanja gdin Dejan Stanojev, arhijerejski namesnik Bečeja održao je parastos žrtvama, zatim se prisutnima obratio i dekan rimokatoličke crkve u Bečeju Laslo Fuderer, a na kraju je predstavnik Jevrejske opštine Subotica očitao molitvu na hebrejskom, posvećenu žrtvama holokausta i bečejske racije.
Na kraju je nakon polaganja venaca od strane državnih institucija, političkih stranaka i civilnog sektora predstavnik Druge mesne zajednice položio venac u Tisu i time je završen ovogodišnji pomen žrtvama Bečejske racije.

Bečejska racija na obali Tise gde je preko dvesta Bečejaca bačeno u zamrznutu reku bila je svojevrsna kulminacija fašističkog pira u gradu koji je trajao od sredine tog veoma hladnog januara i odigrala se između 26. i 28. januara. Na osnovu presude šefa generalštaba Ferenca Sombateljija koja je izdata 15. januara kojom je naređeno da se racija koja je prethodno sprovedena u Novom Sadu i Šajakaškoj i drugim mestima proširi i na Bečej, od 16. do 18. januara deset bečejskih omladinaca je osuđeno na smrt i pogubljeno 20. januara. Krvavi januar u našem gradu započeo je kada je pukovnik Laslo Deak 25. januara sa svojim štabom iz Žablja stigao u Bečej. Tu su ga dočekali opštinski beležnik Đula Berec, predsednik Sreskog suda Ištvan Hodij, predsednik opštine Imre Karačonji, sreski načelnik Karolj Đere i još desetak istaknutih Mađara. Insistirali su da čišćenje počne što pre i da se naredba sprovede.
Navodni povod za pogrom ovakvih razmera pronađen je u otkrivanju Šajkaškog partizanskog odreda u Žabaljskom ritu na Pustajićevom salašu. Kod ove grupe pronađeno je 17 pušaka. Odred je otkriven 4. januara 1942. godine od strane patrole mađarskih žandarma i graničnih lovaca, koji su ih napali. U samoodbrani, ubijena su dva graničara i dva žandarma, a nekoliko ih je ranjeno. Ovaj događaj su mađarske okupacione vlasti proglasile za „ustanak” i iskoristile ovaj manji incident kako bi radikalizovale svoju politiku u Bačkoj. Pravi cilj racije je bila kampanja etničkog čišćenja usmerena protiv srpskih i jevrejskih civila (uključujući žene, decu i stare), kao i pljačka njihove imovine.
„Objava“ slična novosadskoj, osvanula je u ponedeljak, 26. januara. Sabirni centar za Srbe i Javreje bio je bečejski hotel „Central“, a u 21 čas nekolicina muškaraca, žena i dece odvedeni su do prevodnice i bačeni pod led. Sutradan na isto mesto takođe u noći, bečejski Srbi i Jevreji, njih 200, privedeni su i dovedeni na obalu Tise oko devet časova uveče. Tog 27. januara, započela je masovna egzekucija koja je trajala do četiri sata ujutru 28. januara 1942. Za to vreme, pobijeno je preko 208 osoba, muškaraca, žena, dece. Žrtve su, po smrznutom snegu nasipa iznad Ustave, mahom bosi, čekali da na njih dođe red i da ih, uzanom stazom, jednog po jednog, odvedu do mesta gde su ubijeni. Racija u Bečeju okončana je 29. januara, a u njoj je ubijeno ono što je zabeleženo 215 Bečejaca, među kojima i trinaestoro dece. Dan kasnije, general Ferenc Sombathelji Knaus, izdao je naredbu sledeće sadržine: „Sa 30. januarom obustavljam delatnosti organa unutrašnje bezbednosti u Bačkoj. Komanda 5. armije neka povuče svoje jedinice u mirnodopske garnizone“. Svakog 27. januara obeležava se godišnjica ovog pogroma u Bečeju.