Одржана радионица поводом међународног дана особа са инвалидитетом

Поводом обележавања Међународног дана особа са инвалидитетом, 3.децембра уз подршку Канцеларије за младе општине Бечеј организована је интерактивна радионица „Игром преко предрасуда!“, чији је главни циљ био да упознамо младе са животом слепих особа у Бечеју, стога је поред мене гост и едукатор пројекта био суграђанин Бечеја, Бојан Бига.

Како сам назив налаже, предрасуде су најизазовнија ствар с којом се особе са хендикепом суочавају, па смо решили да покушамо да победимо предрасуде кроз игру.

Учесници пројекта имали су прилике да виде и прокоментаришу кратак филм „Моје ципеле“, из 2012. године, након чега смо прешли на мало практичније и према утисцима присутних занимљивије активности; игре.

Користећи пластелин, сви присутни су са повезом преко очију, правили разне облике које смо им редом задавали( коцка, срце, звезда, кључ.), а након петнаестак минута, нашим вајарима су се прикључили и помагачи, који нису имали повез, како би им помогли да направе тањир, кашичицу, шољицу и аутомобил.

Након ове, прешли смо на наредну активност, погађања предмета додиром. Све ствари које је ређао и по свом нахођењу стављао у кутију учесницима. Предмети су били из свакодневног живота( кључ за шрафљење, бургија, шраф и типла, кључ за врата, кашика,отварач за конзерве, поклопац за теглу, грицкалица за нокте, пинцета и аутић), а присутни су успешно погодили скоро све што им је Бојан задао.

Хоће ли игре победити предрасуде?

Искрена да будем, не могу да будем сигурна да хоће, али Бојан и ја смо се сложили да о животима маргинализованих група, као што су особе са хендикепом треба што више причати и обрађивати на прави начин.

„Едукација овог типа би требало да се организовати чешће, као реклама за телефон, нон-стоп. Требало би да буде што више тог контакта да људи схвате да неко ко је слеп не мора да има и ментални инвалидитет“, каже Бојан Бига и додаје да су све особе са инвалидитетом стављене у исту групу, што је погрешно, јер истиче да се живот слепих особа разликује од особе до особе.

Како изгледа свакодневница Бојана Биге?

„Устајем, вежбам, пијем, кафу, једем, слушам радио, компјутер ми чита новине, користим телефон.“, објашњава Бојан.

Поред сасвим нормалних активности занима се у браварију, столарију, тесарске послове,механику: мобиле телефоне и компјутере. Тренирао је џудо у клубу „Младост“ око осам година и освојио две златне и једну сребрну медаљу у овом спорту.

Кроз разговор са Бојаном дотакли смо се и назива који се често приписује особама са хендикепом, а то је -особа са посебним потребама. –

„Неком требају колица неком, бели штап, тако да бих рекао можда особе са додатним помагалима, јер потребе сви имамо исте“, закључује Бига.

Међу тим помагалима, наглашава он, постоји читав спектар ствари помоћу којих би још лакше функционисао; детектор боје, топлоте, нивоа воде у чаши или посуди, топломер, метар.

Ипак, морам да додам да сам стекла утисак да ми када кажемо да би нам било лакше, људи одмах виде ону економску страну, или просто речено питају се колико би то пара коштало.

Наша жеља овом радионицом уопште није била да неке ствари захтевамо, већ да начинимо први корак, забављамо се разговарамо и направимо конекцију, како би дефиниција Светске здравствене организације била испуњена.

Јулијана Палинкаш

Слике: Канцеларија за младе општине Бечеј