Опет о мосту …

Несуђени бечејски мост је опет актуелан у јавности. Наиме, ових дана је у на основу ревизије правосудне пресуде према којој је Бечеј најпре требало да плати 60 милиона на име судских трошкова (па затим смањено на 40 милиона) сада укинута та пресуда и цео поступак је према одлуци Врховног касационог суда враћен на почетак и упућен поново Привредном суду у Новом Саду на разматрање. Општина Бечеј је према обавезама дефинисаним у претходној пресуди почела да исплаћује један део главнице и камата (исплаћено је око 5 милиона а рок је био 30. јуни) али су након ове усвојене ревизије према саопштењу Светлане Вулетић, чланица општинског Већа задужене за управу и прописе све даље исплате стопиране сада кад је покренут поступак поново. Преме речима Вулетић у Општини се надају да ће овог пута пресуда бити донета у корист Општине Бечеј јер неке од веома важних чињеница код доношења прве пресуде нису узете у обзир а пре свега да је средства за мост и инфраструктуру око моста требало да обезбеди држава преко покрајинских органа јер су за то била намењена средства из приватизације у бечејској и новобечејској општини. Поред овог наду даје и чињеница (која такође није узета у обзир) да су се, према протоколу који је потписан у току “предаје” моста Ади и Чоки ове две општине обавезале да ће сносити трошкове. Општина Бечеј је тужила Аду и Чоку за непоштовање договора из овог протокола, овај спор је још увек у току.

Ово је потенцијално добра вест за растерећење општинског буџета од дугова али се из непознатих разлога у вези са овим случајем није огласило у јавности општинско руководство званично или бар општинско правобранилаштво да обавести грађане (локална самоуправа је та која у  име пореских обвезника управља буџетом) о овој значајној могућој уштеди у општинској каси, него је у име Општине иступио ОО СНС-а на конференцији за штампу да обавести јавност да је њиховим залагањем овај случај почео повољно да се решава у корист наше општине, зашта су они као носиоци власти у граду заслужни јер решавају проблем које су претходне власти својим “нечињењем” направили. Очигледно је да су политичке конотације овог случаја и данас једнако актуелне као и пре, као и сви судски спорови око њега, и то скоро десет година од како је мост отпловио узводно. Случај “бечејског” моста је био и остао компликован политички проблем који је иделна полога за тумачење, манипулацију.   Мост који  је добијен на поклон одмах у старту није имао шансу јер улетео у изборни циркус у року од неколико месеци па је лако постао колатерална штета политичких калкулација, смена власти, изборних кампања и других стандардних неподопштина које код нас обично доноси изборни циклус који је већ деценију и нешто много важнији од самог мандата власти јер је кампања перманентно стање. Сама чињеница да се и данас о томе прича и расправља на страначким конферецијама за штампу је назнака да вероватно креће нова кампања па што не искористити ето један (једини до сада) релативно позитивни помак у случају. У сваком случају последице афере око несрећног моста се вуку до данас, нико се више баш тачно не сећа ко је крив (у овом тренутку онај ко „носиоцима власти“ тренутно одговара) а „шта би било да је било другачије“ и да је мост направљен (то данас може да буде тема за политичке калкулације у Ади и Чоки) поприма облик мита или бар облик  никад превазиђене теме за политичко поткусуривање. Део тог политичког мита је прича која је била део кампање када је требало промовисати изградњу моста, прича о “спајању два града у један бачко/банатски метрополис” који никада нисмо дочекали. Неки виновници целе те ујдурме су покојни, неки су политички покојни али има и оних који су и данас веома и физички и политички живи. На крају остаје нам уз мало среће да се уздамо у наше „независно судство“ да донесе праву одлуку без политичких утицаја па да нам тих 40 милиона како кажу у ОО СНС-а остане за нове инвестиције и да, сад већ давно расформирана Дирекција за изградњу града (тужена) добије овај спор и једном заувек да се прича о мосту заврши.