Opština Bečej: Proces postepenog uvođenja rodno odgovornog budžetiranja

„Prethodnih nekoliko meseci u opštini Bečej formirana su dva ključna tela koja su neophodna za proces postepenog uvođenja rodno odgovorno budžetiranja u opštini Bečej, Komisija i Savet za rodnu ravnopravnost“ – rekao je na konferenciji za štampu Tot Ferenc koji je u kabinetu predsednika opštine Bečej zadužen za demografiju i populacionu politiku. On je naglasio da će od sledeće godine ova dva tela kontrolisati pripremu budžeta u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu koji prepoznaje i rodno odgovorno budžetiranje određenih aktivnosti i programa kao jedan od prioriteta.

Kada je negde još krajem prošle decenije u lokalnim samoupravama prvi put pokrenut i uslovno rečeno započet proces prelaska sa uobičajenog linijskog na programsko budžetiranje cilj je bio da to u potpunosti promeni praksu i način pripreme i formiranja opštinskih budžeta. Programski princip budžetiranja podrazumevao je da svaki trošak u budžetu može da se dovode u vezu sa konkretnim aktivnostima, ciljevima, odnosno rezultatima koje je potrebno ostvariti. Ta veza u programskoj strukturi budžeta trebalo bi da bude jasna i vidljiva i lako merljiva. Ili jednostavnije rečeno, budžet i izveštaj o izvršenju po programskim smernicama bi trebalo da nam da informaciju koji tačno problem rešavamo i kako, ili na koju potrebu odgovaramo u okviru nadležnosti, te koji će to imati krajnji efekat na živote građana i građanki. U kontekstu toga je lako moguće zamisliti i na koji način bi on mogao biti i potencijalno usmeren na rodno odgovorne programe rada budžetskih korisnika. To pod uslovom da čitava ideja o programski postavljenom budžetu zaista profunkcioniše tako da bude usklađena i sa operativnim i strateškim dokumentima jedinice lokalane samouprave i vertikalno na gore do krovnih državnih strateških dokumenata koji bi trebalo da postavljaju ciljeve i programske aktivnosti razvoja opštine u svim oblastima. Dakle bez tih strateških planova i dokumenta (na bilo kom nivou a posebno na lokalnom), bez jasno postavljenih dugoročnih i kratkoročnih ciljeva nije moguće ni formirati programski budžet a samim tim je i proces rodno odgovornog budžetiranja kao svojevrsna nadgradnja na to moguća samo u nekoj pilot formi.

Već nekoliko godina unazad opštinski direktni korisnici (javne ustanove, preduzeća i sl) pripremaju budžet u tabelama koje imaju i tabelarni deo za programske ciljeve i indikatore sa projekcijama za sledeće tri godine unapred. Taj deo koji se odnosi na programske ciljeve ima već unapred ponuđene generičke (opšte) ciljeve vezane za pojedinačne oblasti rada svakog preduzeća, isti je slučaji i sa već ponuđenim indikatorima za te ciljeve. Da se zaista ciljevi baziraju na konkretnim strateškim planovima opštine iz svake pojedinačne oblasti finansiranja iz opštinskog budžeta i ciljevi i indikatori bili bi specifični za tu opštinu i samim tim bilo bi moguće „rodno odgovorno“ ih definisati. To svakako nije slučaj ovde kod nas a verovatno ni u jednoj jedinici lokalne samouprave u celoj Srbiji.

Poslednjih nekoliko godina neki od tih generičkih ciljeva i indikatora u tabelama koji su unapred ponuđeni odnose se i na rodno senzibilisane planove rada, uglavnom se to odnosi na broj zaposlenih u ustanovama i preduzećima i eventualno broj korisnika usluga. Naravno taj deo se u tabelama uglavnom popunjava tako što se koriste samo ponuđeni ciljevi i indikatori i na to se dalje ne obraća mnogo pažnja pri formiranju budžeta. Drugim rečima budžet je objektivno i dalje linijski ali u drugačijoj tabeli.

Za sada smišljen je sistem „postepenog uvođenja“ rodno odgovornog budžetiranja što podrazumeva da se ono primenjuje trenutno samo u tri oblasti budžetskog finansiranja (sport, kultura i privredni razvoj) i to za samo po jednu aktivnost koja se obavlja u nekoj od ustanova iz ovih oblasti. Samo ta jedna aktivnost će biti praćena i o njoj će se izveštavati. Koliko je sve to „vežbanje“ korisno s obzirom da postoji toliko preduslova da se uopšte dođe do programski baziranog budžeta sa projekcijom od najmanje tri godine koji će između ostalog biti i rodno odgovoran ostaje da se vidi u narednom periodu.
U svakom slučaju Tot Ferenc je najavio da će bar izveštavanje o tome biti redovno i da će Komisija i Savet biti odgovorni da prate rad u okviru tih aktivnosti koje su izabrane kao pilot aktivnosti a da će on lično kooridnisati procesom „postepenog uvođenja“ rodno odgovornog budžetiranja u opštini Bečej. To sve pod uslovom da takav budžet ima ko da potpiše jer opština Bečej nema načelnika finansija već skoro godinu dana.