Општина Бечеј: Процес постепеног увођења родно одговорног буџетирања

„Претходних неколико месеци у општини Бечеј формирана су два кључна тела која су неопходна за процес постепеног увођења родно одговорно буџетирања у општини Бечеј, Комисија и Савет за родну равноправност“ – рекао је на конференцији за штампу Тот Ференц који је у кабинету председника општине Бечеј задужен за демографију и популациону политику. Он је нагласио да ће од следеће године ова два тела контролисати припрему буџета у складу са Законом о буџетском систему који препознаје и родно одговорно буџетирање одређених активности и програма као један од приоритета.

Када је негде још крајем прошле деценије у локалним самоуправама први пут покренут и условно речено започет процес преласка са уобичајеног линијског на програмско буџетирање циљ је био да то у потпуности промени праксу и начин припреме и формирања општинских буџета. Програмски принцип буџетирања подразумевао је да сваки трошак у буџету може да се доводе у везу са конкретним активностима, циљевима, односно резултатима које је потребно остварити. Та веза у програмској структури буџета требало би да буде јасна и видљива и лако мерљива. Или једноставније речено, буџет и извештај о извршењу по програмским смерницама би требало да нам да информацију који тачно проблем решавамо и како, или на коју потребу одговарамо у оквиру надлежности, те који ће то имати крајњи ефекат на животе грађана и грађанки. У контексту тога је лако могуће замислити и на који начин би он могао бити и потенцијално усмерен на родно одговорне програме рада буџетских корисника. То под условом да читава идеја о програмски постављеном буџету заиста профункционише тако да буде усклађена и са оперативним и стратешким документима јединице локалане самоуправе и вертикално на горе до кровних државних стратешких докумената који би требало да постављају циљеве и програмске активности развоја општине у свим областима. Дакле без тих стратешких планова и документа (на било ком нивоу а посебно на локалном), без јасно постављених дугорочних и краткорочних циљева није могуће ни формирати програмски буџет а самим тим је и процес родно одговорног буџетирања као својеврсна надградња на то могућа само у некој пилот форми.

Већ неколико година уназад општински директни корисници (јавне установе, предузећа и сл) припремају буџет у табелама које имају и табеларни део за програмске циљеве и индикаторе са пројекцијама за следеће три године унапред. Тај део који се односи на програмске циљеве има већ унапред понуђене генеричке (опште) циљеве везане за појединачне области рада сваког предузећа, исти је случаји и са већ понуђеним индикаторима за те циљеве. Да се заиста циљеви базирају на конкретним стратешким плановима општине из сваке појединачне области финансирања из општинског буџета и циљеви и индикатори били би специфични за ту општину и самим тим било би могуће „родно одговорно“ их дефинисати. То свакако није случај овде код нас а вероватно ни у једној јединици локалне самоуправе у целој Србији.

Последњих неколико година неки од тих генеричких циљева и индикатора у табелама који су унапред понуђени односе се и на родно сензибилисане планове рада, углавном се то односи на број запослених у установама и предузећима и евентуално број корисника услуга. Наравно тај део се у табелама углавном попуњава тако што се користе само понуђени циљеви и индикатори и на то се даље не обраћа много пажња при формирању буџета. Другим речима буџет је објективно и даље линијски али у другачијој табели.

За сада смишљен је систем „постепеног увођења“ родно одговорног буџетирања што подразумева да се оно примењује тренутно само у три области буџетског финансирања (спорт, култура и привредни развој) и то за само по једну активност која се обавља у некој од установа из ових области. Само та једна активност ће бити праћена и о њој ће се извештавати. Колико је све то „вежбање“ корисно с обзиром да постоји толико предуслова да се уопште дође до програмски базираног буџета са пројекцијом од најмање три године који ће између осталог бити и родно одговоран остаје да се види у наредном периоду.
У сваком случају Тот Ференц је најавио да ће бар извештавање о томе бити редовно и да ће Комисија и Савет бити одговорни да прате рад у оквиру тих активности које су изабране као пилот активности а да ће он лично коориднисати процесом „постепеног увођења“ родно одговорног буџетирања у општини Бечеј. То све под условом да такав буџет има ко да потпише јер општина Бечеј нема начелника финансија већ скоро годину дана.