Органска башта породице Николовски

Ако сте редован посетилац базара и фестивала у Бечеју у последњих годину, две сигурно сте већ одавно стекли навику да на тезги Саше Николовског – Скаја снабдете се са салсама, умацима и сушеним парадајзом као и сушеним зачинима бар за једно краће време (јер брзо се то потроши) … или бар до следећег „тезгарења“ у граду. Саша Николовски већ неколико година уназад са много љубави и константног експериментисања и учења успешно ради на усавршавању своје еко баште у дворишту породичне куће. Њихова породична башта је већ одавно попримила џејмиоливерски облик где је све употребљиво у кулинарству и у домаћинству одмах, спремно да директно “са земље” заврши као ручак. Има ту већ одавно свега што би сваки гурман пожелео, али и производа који су намењени и свима онима који у сваком моменту заиста желе да знају какав је квалитет хране које једу. Саша неколико година уназад своју башту усавршава на начин да сви производи буду органског порекла и за то се труди да, пре него што их пусти на тржиште, добије све релевантне анализе. Но, није све то било тако лако у нашим условима урадити, није све од „јуче“. Према речима Николовског врхунско органско поврће и сви готови производи од баштенског поврћа и зачинских биљака су плод скоро двадесетогодишњег планирања, премишљања како би се на том релативно малом простору заокружио читав један мали еко систем. Саша Николовски и његова супруга Наташа раде као професори у школи па је башта, која је на почетку можда изгледала као добра и здрава релаксација или хоби, постала сад већ озбиљан посао који захтева време и много рада, посебно сада кад је уз уобичајене пољопривредне радове потребно уклопити некако редован посао у школи са производњом готових производа (кување салси, сушење зачина, парадајза, паприке) и то све у кућним условима као и припреме и пласман на тржишту, промоције, продају, путовања и дистрибуцију.

“У породичној башти узгајамо разнолико поврће, воће, зачинско и лековито биље, а од 2013. године, у потпуности у духу и по принципима органске производње. Величина баште нам је ограничавајући фактор, а предност је што у околини има мало башти, махом у старачким домаћинствима, на којима се узгој врши на традиционалан начин, тако да изолованост, делимично, гарантује „чистоту“ наших производа. Сталан асортиман нам је шпаргла, рукола, питома лобода-француски спанаћ, кудрава метвица, мента, матичњак, мајчина душица, мајоран, боражина, бели и црни лук, лук влашац, чери парадајз, чили паприка, различите сорте салата (у сталној сам потрази за традиционалним-примитивним сортама) итд. Од поврћа и зачинског биља, узгојеног у нашем врту, производимо велики број сосова и умака аутентичног и јединственог укуса.” – рекао нам је Саша Николовски о башти.

О генези настанка баште, о томе колико му је овај начин живота који је потпуно различит од оног свакодневног посла у школи променио животну филозофију и начин схватања еко система, наше (људске) зависности од земље, сунца, биолошког окружења: “Узгајам поврће већ више од двадесет година. Пре шест сам ушао у причу са био-баштом, после неколико неуспелих покушаја. Од тада се држим свих принципа органског узгоја поврћа. У почетку сам мислио да је довољно само заменити класичне, конвенционалне препарате за заштиту и прихрану биљака, органски прихватљивим препаратима, али тек када сам научио да морам променити целокупан поглед узгоја, почео сам остваривати резултате. Да је тешко, тешко је. Да ми је падало на памет да одустанем, падало је. Понекад имам осећај да сам тек загребао тематику, и да заправо ништа не знам. Дубоко сам уверен да је то прави начин. Ми као човечанство, реално, још увек не знамо узајамне везе и узрочности између различитих биљака и животиња. Када нека врста ишчезне, тек тада сагледавамо узроке, до којих ће доћи њеним нестанком. Органским принципима надахнута пољопривреда, као и природна пољопривреда, покушавају проникнути у те везе, које заправо повезују сва бића на планети земљи. Једна од главних ставки коју сваки пољопривредник, који се одлучио на узгој овог типа, мора научити је узајамни однос различитих биљака које се саде заједно – на пример, сетва мркве поред лука позитивно утиче на обе биљке. Наиме, мрквина мува не подноси мирис лука, док лукова мува, не може осетити мирис лука, који је привлачи, од мириса лишћа мркве. Такође, обе биљке имају потребе за различитим микроелементима из земљишта, тако да не угрожавају раст једне друге… Таквих је примера безброј, и важно је проникнути у њих. После извесног времена, башта сама почиње пазити на себе, моје је само да јој пружим све потребне елементе за здрав раст.”

Ипак производња готових производа за тржиште је потпуно друга прича, овде није само довољно бити вредан и радан , одржавати башту, заливати и учити. За овај део посла била је неопходна пре свега креативност али и гурманлук, љубав према укусима, храни, лепом.

“Како се појавио вишак производа у башти, почео сам, наравно, размишљати о томе како их прерадити и сачувати за доцније. Тако се појавила идеја о сосовима, а како сам гурман, желео сам пробати нове укусе и зачине, тако да сам и њих почео узгајати. То је довело до рађања, познатих, али и аутентичних умака. Када сам их понудио у продаји, не мало сам био затечен позитивном реакцијом људи. Прошле године сам направио око седам стотина тегли, а остало ми је још мање од стотину. Морам признати, да то ипак нисам очекивао. Наравно, све то утиче на најпозитивнији начин на мене, тако да желим повећати производњу, али и обогатити понуду новим производима.”

Иако већ одавно пласирање ових производа није ограничено само на Бечеј, Саша Николовски са својом путујућом “тезгом” са укусним салсама и зачинима наступа на скоро свим фестивалима, базарима где се продају локални производ у градовима у окружењу као Породично пољопривредно газдинство оригиналног назива “Иза баштенског зида”. Када је Бечеј у питању потражите их на следећем фестивалу или базару већ за месец, два … или кад мало отопли.