Пољопривреда: Након е-аграра и попис газдинстава до краја године

Попис пољопривреде Србије обавиће се од 1. октобра до 15. децембра ове године, изјавио је директор Републичког завода за статистику (РЗС) Миладин Ковачевић, преноси Бета. Прелиминарни ретултати биће објављени најкасније до 31. јануара 2024. године, а коначни, сукцесивно до краја 2025. године – казао је он на конференцији за новинаре.

Навео је да је финансирање пописа обезбеђено из буџета Србије, али и претприступних фондова ЕУ ИПА 2018.

Како је истакао, у попису ће учествовати укупно 4.000 људи, од чега 3.000 пописивача, а биће обухваћено око 680.000 домаћинстава, правних лица и предузетника који се баве пољопривредном производњом.

„Пописом се обезбеђује свеобухватни, међународно упоредиви преглед структурних карактеристика националне пољопривреде, као и основ за креирање одрживе аграрне политике“ – рекао је Ковачевић.

Шеф Одељења за сарадњу ЕУ Делегације у Србији Никола Бертолини казао је да је ЕУ за попис пољопривреде обезбедила 20 милиона ЕУР. Он је навео да је тај попис значајан за целокупну економију Србије, коју је похвалио да је достигла висок ниво стандардизације података, важних за израду даље аграрне политике.

Државна секретарка Министарства пољопривреде Милица Ђурђевић прецизирала је да ће пописом бити обухваћена пољопривредна газдинства, породична пољопривредна газдинства, као и носиоци пољопривредних газдинстава који су уписани у регистар пољопривредних газдинстава.

„Према подацима Регистра пољопривредних газдинстава, који води Управа за аграрна плаћања Министарства пољопривреде, тренутно је регистровано 466.000 газдинстава, од чега су 462.000 породична газдинства“ – казала је она.

Додала је да је највећи број носилаца пољопривредних газдинстава старији од 70 година, док укупно пријављена обрадива површина износи око 2,6 милиона хектара.

“Пописом пољопривреде очекујемо да добијемо свеобухватни преглед карактеристика националне пољопривреде, како би могле да се израде базе података и основни статистички регистар пољопривредних газдинстава којим се обезбеђује оквир за истраживања” – казала је Ђурђевић.

Навела је да ће подаци унапредити креирање агране политике Србије на републичком и локалном нивоу.

“Подаци који се добију у попису допринеће стицању знања у вези са реалним стањем у пољопривреди Србије. Чиме располаже и шта је потребно. То је неопходно како би газдинста могла да планирају пољопривредну поизводњу, да се пријављује код националних и европских фондова за подршку и сазнају у коју би пољоприовредну грану требало више уложити” – рекла је Ђурђевић.

Начелница Одељења статистике пољопривреде и шумарства РЗС Драгана Марковић рекла је да ће од свих пољопривредних газдинстава бити прикупљени подаци о земљишту, врстама стоке, радној снази, органској производњи, док ће се на узорку прикупити карактеристике о садњи воћних врста, наводњавању, употреби ђубрива, начину држања стоке, механизацији, опреми и објектома и обради и одржавању жемљишта.

Додала је да ће газдинствима у валсништву правних лица од 1. јуна бити понуђено да се сами попишу, уносом података у упитник, док ће део података бити преузет из евиденције Министарства пољопривреде који се односе на органску производњу и примењене мере руралног развоја.

На конференцији је речено и да је први општи попис пољопривреде и и газдинстава у Србији спроведен 1931. године, а да је последњи попис пољопривреде био 2012. године, док је Анкета о структури пољопривредних газдинстава урађена 2018. године.

Према резултатима те анкете, као последњег структурног истраживања, у Србији је било 565.000 пољопривредних газдинстава, од којих су 1.645, односно 0,29 одсто, била газдинства правних лица и предузетника.

Према тој анкети, једно пољопривредно газдинство у просеку је користило 6,2 хектара пољопривредне површине и имало је 0,56 условних грла стоке. Једним трактором се просечно обрађивало 7,7 хектара, а од укопног броја трактора 86 било је старије од 20 година. Највећи број, 65% пољопривредних газдинстава, имало је једног до два члана, преноси Бета.

Анкета је показала и да је укупни просечни годишњи нето приход газдинства у Србији био 8.610 ЕУР, четири пута нижи него просек ЕУ.

Нижу вредност прихода имала је тада само Румунија – 3.528 РУР, а највећи нето приход су имала газдинства у Холандији – 414.638 ЕУР, као Данској и Белгији са више од 200.000 ЕУР.

Извор: агенција Бета