„Пошумимо Војводину“: Општина нема планове пошумљавања

Истраживање мреже „Пошумимо Војводину“ показује да војвођанске општине готово у потпуности немају годишње и вишегодишње планове пошумљавања, ни извештаје, нити планирају средства за ове намене, наводи се на сајту удружења грађана „Станиште“. Ово важи и за општину Бечеј.

Мрежу „Пошумимо Војводину“ је у јануару 2020. године основало 24 удружења и покрета грађана. Мрежа делује на повећању утицаја јавности на доносиоце одлука, затим на развијању свести о важности очувања шума и пошумљавања на заштиту природе, пољопривреду, економију, те на медијској видљивости чињеница и проблема у вези пошумљавања, као и начина за њихово решавање.

Ова мрежа организација тражила је на увид од свих општина и градова у Војводини документе које су локалне власти законски обавезне да усвоје и доставе Министарству пољопривреде. То су годишњи Програм коришћења средстава од накнаде за коришћење шума и шумског земљишта за период 2019-2021, затим извештај о коришћењу ових средстава, те извештај о спровођењу програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта за период 2016-2020. Тражени су и локални средњорочни (вишегодишњи) планови пошумљавања, чије усвајање није законска обавеза, али сматрамо да без њих планског пошумљавања не може бити. Од 45 војвођанских општина и градова, у последњих шест година њих 29 до 37 имало је приходе од накнаде за коришћење шуме, у збирном износу од око 265 милиона динара, што је недовољно за значајније пошумљавање. Износи прихода међу општинама веома су различити, од неколико хиљада, све до неколико милиона динара годишње, што зависи од вредности посечене шуме. Општине и градови мале шумовитости, самим тим и са већом потребом за пошумљавањем, имају ниске приходе од накнаде, стога и мање средстава за пошумљавање.

Истраживање је показало и озбиљан недостатак докумената. Иако око три четвртине општина и градова приходује од накнада, само општина Ковин имала је законом прописани Програм коришћења ових средстава за 2019. и 2020. годину. Извештаје о коришћењу средстава у 2020. години имало је шест општина, и то након инсистирања Управе за шуме за достављањем докумената. Што се тиче средњорочних планова пошумљавања, неки облик овог документа има само три општине (Апатин, Србобран и Темерин). Када локалне самоуправе немају ни основне планске документе, какво се пошумљавање може спроводити, осим стихијског и маркетиншког, какво смо виђали претходних година широм Војводине.

Када је ова тема у питању у извештају ове организације каже се да Изменама Закона о шумама треба прописати обавезу да локалне самоуправе израде вишегодишње планове пошумљавања на својој територији.

У оквиру израде ових планова, општине и градови би средиле имовинско-правне односе и стање у катастру, издвојиле површине и одредиле врсте за садњу, прописале мере неге и узгоја, са предмером и предрачуном. Израда планова могла би се суфинансирати из Фонда за шуме АП Војводине, а након усвајања, из истог фонда могло би се суфинансирати и подизање нових шума. Управа за шуме би требало интензивније захтевати од општина и градова достављање програма и извештаја, као и да ове документе, за сваку општину, јавно објављује на свом сајту.

Не користе се довољно ни могућности из Закона о пољо-привредном земљишту. Програмом заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, који се спроводи средствима од закупа земљишта, једна од предвиђених мера је подизање ветрозаштитних и пољозаштитних појасева. Међутим, мали је број општина и градова у Војводини које имају у својим програмима ову активност, са минималним износима, који су сваке године све мањи. Тако је у 2016. години 11 општина и градова за подизање ветрозаштитних појасева потрошило око 49 милиона динара, да би у 2020. години ово спало на три општине са око 16 милиона динара. С тим што се, осим износа новца, у извештајима не наводе подаци о површинама ни посађеним врстама.

-На основу ових чињеница закључујемо да су локалне самоуправе у АП Војводини за пошумљавање готово потпуно неприпремљене и прилично незаинтересоване. Зато би главни импулс за покретање ових активности морао доћи из Покрајинске владе, кроз функционални и делотворан Фонд за шуме, наводи се у тексту објављеном на сајту Станишта.

Овај фонд се у општини Бечеј смањује из године у годину драстично али се свакако не користи у горе наведене сврхе. Фонд се користи или за финансирање градње отресишта, за неке инвестиције у наводњавању и сл.

Извор: Станиште