Potisje-Bečej doo: Eksperimentalni proces hlađenja deponije

Rukovodstvo komunalnog preduzeća „Potisje Bečej“ održalo je konferenciju za štampu na kojoj je prva i osnovna tema bio zajednički projekat sa firmom Linde Gas koji se odnosi na eksperimentalni proces hlađenja unutrašnjih slojeva deponije u Botri ubacivanjem ohlađenog ugljen dioksida. Konferenciji je, pored predstavnika „Potisja-Bečej“ doo, direktora Zoltana Feješa, pravnika Petra Jelenića, ekologa Velimira Cvejanova i tehničkog rukovodioca Zvonka Dajević prisustvovao i predstavnik Linde Gasa Sabo Tamaš. 

Direktor Feješ je na samom početku podsetio novinare da je i prethodne godine rađeno termalno snimanje deponije pre svega zbog eventualne opasnosti od mogućih požara. Da su ti pokazatelji pokazali da je stanje deponije prilično stabilno pre svega zbog svih oblika prevencije koje se rade u skladu sa propisima. Ove godine odlučili su se da zajedno sa Linde Gasom urade ovaj eksperimentalni proces hlađenja sa termalnim merenjem pre i posle tretmana da bi se tačno utvrdila efikasnost čitavog procesa. 

Nešto bliže šta podrazumeva ovaj proces novinarima je objasnio Sabo Tamaš: 

„Naša ideja je da iskoristimo fizičke osobine ugljen dioksida u okviru ovog procesa. Ono što nam je bilo potrebno da ga realizujemo je ono što mi imamo ovde u Bečeju na deponiji, a to je dovoljan broj biotrnova (čak 27) koje ćemo upotrebiti. Ti biotrnovi nam omogućavaju da lako možemo da dođemo do dubljih slojeva otpada i u toj dubini možemo lako da eliminišemo i kiseonik i gasove koji se stvaraju raspadanjem organskih materija u dubljim slojevima i često  uzrokuju požar. Na taj način moći ćemo da uradimo dobru prevenciju od mogućih požara.  Ugljen dioksid koji ubacujemo u telo deponije u dublje slojeve je jako hladan, on je na minus 76 stepeni. Pored toga taj ugljen dioksid kada prelazi u gasno stanje vrši i promenu svoje zapremine što dodaje još jedan proces koji je koristan a to je inertizacija i izbacivanje zapaljivih gasova.“ -rekao je Sabo Tamaš. Direktor Feješ je napomenuo da se u okviru tog procesa istovremeno vrši i neka vrstu deratizacije jer se na taj način uništavaju i glodari na deponiji koji prave te metanske džepove u telu deponije.

„Mi smo prvi i za sada jedini u Srbiji i u širem regionu koji radimo hlađene tela deponije na ovaj način. Ako pitate za cenu čitavog procesa da, to košta dosta para ali svakako košta hiljadu puta manje koliko bi koštalo da se upali deponija, da se vatra proširi  … pa čak ako se brzo ugasi, što je veoma teško uraditi na deponijama, šteta bi bila velika i dalje kako na ekološki sistem u okolini deponije tako i od zagađenja za celu teritoriju grada.“ – napomenuo je Feješ.   

„Potisje-Bečej“ u saradnji sa firmom Tekom iz Beograda uradiće oba snimanja, i pre i posle ubacivanja suvog leda. 

„Trenutno u celom telu deponije nemamo nigde temperaturu veću od 30 stepeni, opasnost od požara postoji onog momenta kada registrujemo temperaturu od oko 60 stepeni u telu deponije, to već može da znači da ima neki požar dole da tinja.“ – kaži predstavnici ovog komunalnog preduzeća. 

Ovo snimanja bi trebalo i radiće se svakih mesec dana u ovom letnjem periodu da bi utvrdili da li je ponovo potrebno ponoviti postupak hlađenja. 

„Naša prednost je što imamo veliki broj aktivnih biotrnova pa je ovakav postupak preventive moguć. U svakom slučaju mi mislimo da je lakše uraditi dobru prevenciju nego posle se boriti sa požarima. Mi smo u smislu prevencije radili još dosta toga, prskali smo spolja deponiju sredstvom pod nazivom Fiprot, to je hemikalija sa kojom smo prskali travu i okolinu deponije da u slučaju ako se desi požar on se danje ne širi. Ta hemikalija sprečava da požar zahvati rastinje okolo. Ta trava je potpuna zdrava čak i za stočnu ishranu nakon tog tretmana jer sredstvo nije štetno po zdravlje, postoji i sertifikat za to. Na taj način sprečavamo i površinske požare. Grubo gledano zajedno sa ovim sada projektom sredstva koje koristimo za prevenciju to  na godišnjem nivou kreću se negde oko 300.000 dinara ulaganja. Pored tih tretmana, kada je prevencija od požara u pitanju, mi radimo prema svim pravilima i ne odlažemo velike količine otpada bez da prekrijemo taj sloj zemljom ili peskom. Već deset godina imamo sistem odlaganja smeća gde na svakih 60 cm do metar smeća nanesemo 20 do 40 cm zemlje ili peska. Tako bi trebalo sve deponije da se rade.“ – dodao je Zvonko Dajević.  

Nakon predstavljanja ovog pilot projekta direktor preduzeća Zoltan Feješ je obrazložio novinarima i povećanje cena usluga ovog preduzeća koje su stupile na snagu početkom meseca. On je rekao da je povećanje cena bilo neophodno jer su povećani troškovi zbog povećanja minimalne cene rada kao i cena energenata, održavanje vozila i dr. On je dodao da su i pored ovog povećanja i dalje cene u Potisju-Bečej još uvek niže nego u opštinama u okruženju. Ukupno povećanje cene za sve usluge je negde na nivou od 18 posto. 

Petar Jelenić, pravnik u preduzeću Potisje- Bečej pozvao je sva privredna preduzeća, posebno one koji su skoro otvorili firme da se obavezno jave i da im se u dogovoru sa komunalnim utvrdi tačna kvadratura poslovnog prostora na osnovu koje  će plaćati račun za odnošenje smeća da ne bi plaćali i za prostor koji ne koriste. Procedure je takva da ukoliko se ne potpiše zajednički sporazum Potisje-Bečej naplaćuje kvadraturu prema zvaničnim podacima iz katastra.  

Kada je u pitanju sistem reciklaže i primarna selekcija otpada ekolog Velimir Cvejanov je rekao da su uspeli sad kada je ceo grad pokriven kontejnerima za reciklažu da usklade rute i hodograme i da su utvrdili da će im ipak biti potrebna još jedna količina kontejnera za frekventnija mesta. On je takođe rekao da će do kraja jula nabaviti iz donacija privrednog sektora još 30 žutih kontejnera koji će biti postavljeni na mesta gde je to potrebno.