Потисје-Бечеј доо: Експериментални процес хлађења депоније

Руководство комуналног предузећа „Потисје Бечеј“ одржало је конференцију за штампу на којој је прва и основна тема био заједнички пројекат са фирмом Линде Гас који се односи на експериментални процес хлађења унутрашњих слојева депоније у Ботри убацивањем охлађеног угљен диоксида. Конференцији је, поред представника „Потисја-Бечеј“ доо, директора Золтана Фејеша, правника Петра Јеленића, еколога Велимира Цвејанова и техничког руководиоца Звонка Дајевић присуствовао и представник Линде Гаса Сабо Тамаш. 

Директор Фејеш је на самом почетку подсетио новинаре да је и претходне године рађено термално снимање депоније пре свега због евентуалне опасности од могућих пожара. Да су ти показатељи показали да је стање депоније прилично стабилно пре свега због свих облика превенције које се раде у складу са прописима. Ове године одлучили су се да заједно са Линде Гасом ураде овај експериментални процес хлађења са термалним мерењем пре и после третмана да би се тачно утврдила ефикасност читавог процеса. 

Нешто ближе шта подразумева овај процес новинарима је објаснио Сабо Тамаш: 

Наша идеја је да искористимо физичке особине угљен диоксида у оквиру овог процеса. Оно што нам је било потребно да га реализујемо је оно што ми имамо овде у Бечеју на депонији, а то је довољан број биотрнова (чак 27) које ћемо употребити. Ти биотрнови нам омогућавају да лако можемо да дођемо до дубљих слојева отпада и у тој дубини можемо лако да елиминишемо и кисеоник и гасове који се стварају распадањем органских материја у дубљим слојевима и често  узрокују пожар. На тај начин моћи ћемо да урадимо добру превенцију од могућих пожара.  Угљен диоксид који убацујемо у тело депоније у дубље слојеве је јако хладан, он је на минус 76 степени. Поред тога тај угљен диоксид када прелази у гасно стање врши и промену своје запремине што додаје још један процес који је користан а то је инертизација и избацивање запаљивих гасова.“ -рекао је Сабо Тамаш. Директор Фејеш је напоменуо да се у оквиру тог процеса истовремено врши и нека врсту дератизације јер се на тај начин уништавају и глодари на депонији који праве те метанске џепове у телу депоније.

Ми смо први и за сада једини у Србији и у ширем региону који радимо хлађене тела депоније на овај начин. Ако питате за цену читавог процеса да, то кошта доста пара али свакако кошта хиљаду пута мање колико би коштало да се упали депонија, да се ватра прошири  … па чак ако се брзо угаси, што је веома тешко урадити на депонијама, штета би била велика и даље како на еколошки систем у околини депоније тако и од загађења за целу територију града.“ – напоменуо је Фејеш.   

„Потисје-Бечеј“ у сарадњи са фирмом Теком из Београда урадиће оба снимања, и пре и после убацивања сувог леда. 

Тренутно у целом телу депоније немамо нигде температуру већу од 30 степени, опасност од пожара постоји оног момента када региструјемо температуру од око 60 степени у телу депоније, то већ може да значи да има неки пожар доле да тиња.“ – кажи представници овог комуналног предузећа. 

Ово снимања би требало и радиће се сваких месец дана у овом летњем периоду да би утврдили да ли је поново потребно поновити поступак хлађења. 

„Наша предност је што имамо велики број активних биотрнова па је овакав поступак превентиве могућ. У сваком случају ми мислимо да је лакше урадити добру превенцију него после се борити са пожарима. Ми смо у смислу превенције радили још доста тога, прскали смо споља депонију средством под називом Фипрот, то је хемикалија са којом смо прскали траву и околину депоније да у случају ако се деси пожар он се дање не шири. Та хемикалија спречава да пожар захвати растиње около. Та трава је потпуна здрава чак и за сточну исхрану након тог третмана јер средство није штетно по здравље, постоји и сертификат за то. На тај начин спречавамо и површинске пожаре. Грубо гледано заједно са овим сада пројектом средства које користимо за превенцију то  на годишњем нивоу крећу се негде око 300.000 динара улагања. Поред тих третмана, када је превенција од пожара у питању, ми радимо према свим правилима и не одлажемо велике количине отпада без да прекријемо тај слој земљом или песком. Већ десет година имамо систем одлагања смећа где на сваких 60 цм до метар смећа нанесемо 20 до 40 цм земље или песка. Тако би требало све депоније да се раде.“ – додао је Звонко Дајевић.  

Након представљања овог пилот пројекта директор предузећа Золтан Фејеш је образложио новинарима и повећање цена услуга овог предузећа које су ступиле на снагу почетком месеца. Он је рекао да је повећање цена било неопходно јер су повећани трошкови због повећања минималне цене рада као и цена енергената, одржавање возила и др. Он је додао да су и поред овог повећања и даље цене у Потисју-Бечеј још увек ниже него у општинама у окружењу. Укупно повећање цене за све услуге је негде на нивоу од 18 посто. 

Петар Јеленић, правник у предузећу Потисје- Бечеј позвао је сва привредна предузећа, посебно оне који су скоро отворили фирме да се обавезно јаве и да им се у договору са комуналним утврди тачна квадратура пословног простора на основу које  ће плаћати рачун за одношење смећа да не би плаћали и за простор који не користе. Процедуре је таква да уколико се не потпише заједнички споразум Потисје-Бечеј наплаћује квадратуру према званичним подацима из катастра.  

Када је у питању систем рециклаже и примарна селекција отпада еколог Велимир Цвејанов је рекао да су успели сад када је цео град покривен контејнерима за рециклажу да ускладе руте и ходограме и да су утврдили да ће им ипак бити потребна још једна количина контејнера за фреквентнија места. Он је такође рекао да ће до краја јула набавити из донација привредног сектора још 30 жутих контејнера који ће бити постављени на места где је то потребно.