“Преписка Марине Цветајеве и Бориса Пастенака” за почетак сезоне

Као и сваке године Градско позориште Бечеј пре почетка Бефемона средином октобра отвори позоришну сезону са једном атрактивном представом на великој сцени. Ове године била је то представа у продукцији ПИП-а „Преписка Марине Цветајеве и Бориса Пастернака“ за коју је адаптацију текста и режију урадила Вида Огњеновић. У представи су играли Јована Тодоровић као Марина и Слободан Бешић као Пастернак. Преписка ова два велика уметника сматра се једном од најлепших љубавних прича у епистоларној форми. Ако се погледа посећеност представе сам почетак ове сезоне није био импресиван, публика је била малобројна вероватно је потребано мало времена да се бечејска публика врати у позоришну салу после летње паузе али пред том малобројном публиком су Слободан Бештић и Јована Тодоровић одиграли овај веома захтеван текст надахнуто и успели не само да одрже пажњу публике него и да заслуже буран аплауз. Сам текст прати неколико година дописивања великих руских песника након само једног или два површна сусрета и љубавну причу која је препуна страсти и заноса без обзира што је суштински платонска. Њихово препознвање као сродних душа највише се огледа у апсолутном заносу у којем говоре о поезији једно другог али и у самоћи коју осећају без обзира што нису заиста сами у свом паралелном животу који воде у реалности. У току тог периода и Марина и Пастернак су у браку, рађају им се деца али је њихова веза преко писама јача и значајнија него њихов однос са животним партнерима. Кроз њихову преписку смењују се обраћања на Ви и Ти, персирање је део поетичне форме коју у писмима користе када желе да говоре о узвишеним осећањима, када говоре о свакодневном животу и баналости физичке раздвојености или о животним околностима и о својим животним сапутницима користе личнији, приснији тон. Кроз њихову причу провлаче се и околности које су део њихове приче у односу на живот у Русији након Револуције као и њена емигрантска прича у преграђу Прага, провлачи се у назнакама и прича о целој тој једној генерацији уметника и песника који су у Русији тешко доживели промену политичког система али и система вредности. У једном периоду када су се мешали остаци романтизма и модернистички трендови они су припадали тој једној изгубљеној и несрећној генерацији песника са Мајаковским, Јесењином, Мандељштамом …

Позоришна сезона је у Градском Позоришту отворена, следи седми фестивал монодраме „Бефемон“.