“Prepiska Marine Cvetajeve i Borisa Pastenaka” za početak sezone
Kao i svake godine Gradsko pozorište Bečej pre početka Befemona sredinom oktobra otvori pozorišnu sezonu sa jednom atraktivnom predstavom na velikoj sceni. Ove godine bila je to predstava u produkciji PIP-a „Prepiska Marine Cvetajeve i Borisa Pasternaka“ za koju je adaptaciju teksta i režiju uradila Vida Ognjenović. U predstavi su igrali Jovana Todorović kao Marina i Slobodan Bešić kao Pasternak. Prepiska ova dva velika umetnika smatra se jednom od najlepših ljubavnih priča u epistolarnoj formi. Ako se pogleda posećenost predstave sam početak ove sezone nije bio impresivan, publika je bila malobrojna verovatno je potrebano malo vremena da se bečejska publika vrati u pozorišnu salu posle letnje pauze ali pred tom malobrojnom publikom su Slobodan Beštić i Jovana Todorović odigrali ovaj veoma zahtevan tekst nadahnuto i uspeli ne samo da održe pažnju publike nego i da zasluže buran aplauz. Sam tekst prati nekoliko godina dopisivanja velikih ruskih pesnika nakon samo jednog ili dva površna susreta i ljubavnu priču koja je prepuna strasti i zanosa bez obzira što je suštinski platonska. Njihovo prepoznvanje kao srodnih duša najviše se ogleda u apsolutnom zanosu u kojem govore o poeziji jedno drugog ali i u samoći koju osećaju bez obzira što nisu zaista sami u svom paralelnom životu koji vode u realnosti. U toku tog perioda i Marina i Pasternak su u braku, rađaju im se deca ali je njihova veza preko pisama jača i značajnija nego njihov odnos sa životnim partnerima. Kroz njihovu prepisku smenjuju se obraćanja na Vi i Ti, persiranje je deo poetične forme koju u pismima koriste kada žele da govore o uzvišenim osećanjima, kada govore o svakodnevnom životu i banalosti fizičke razdvojenosti ili o životnim okolnostima i o svojim životnim saputnicima koriste ličniji, prisniji ton. Kroz njihovu priču provlače se i okolnosti koje su deo njihove priče u odnosu na život u Rusiji nakon Revolucije kao i njena emigrantska priča u pregrađu Praga, provlači se u naznakama i priča o celoj toj jednoj generaciji umetnika i pesnika koji su u Rusiji teško doživeli promenu političkog sistema ali i sistema vrednosti. U jednom periodu kada su se mešali ostaci romantizma i modernistički trendovi oni su pripadali toj jednoj izgubljenoj i nesrećnoj generaciji pesnika sa Majakovskim, Jesenjinom, Mandeljštamom …
Pozorišna sezona je u Gradskom Pozorištu otvorena, sledi sedmi festival monodrame „Befemon“.
