Primarna selekcija otpada i dalje je prioritet

U ponedeljak 13. maja održana je konferencija za štampu u komunalnom preduzeću “Potisje-Bečej” doo na kojoj su se novinarima i javnosti obratili direktor Zoltan Feješ, šef operative Jovan Cenc i komercijalista Tatjana Rajlić.

“Imamo dva razloga zašto smo želeli da se obratimo danas i to je da pojasnimo i najavimo raspored odnošenja džakova za sekundarnu sirovinu do kraja ove godine i da najavimo da će građani na adrese da dobiju obaveštenja. Obaveštenja su uočljiiva, narandžasta i molimo građane da obrate pažnju. Pored toga u medijima ćemo i na mesečnom nivou objavljivati datume koji su to datumi kada se odnose džakovi sa sekundarnim sirovinama, informacije će biti i na sajtu Potisja ažurirane svakog meseca.” – rekao je na početku konferencije direktor Feješ

O tome kako teče prikupljanje reciklažnog otpada govorio je šef operative Jovan Cenc:  „Običan komunalni otpad je sada skoro 65 posto u džakovima za reciklažu. Povećao se procenat verovatno je i zato što je sezona košenja. Hteli smo skrenemo građanima pažnju i zamolio bih naše sugrađane da malo više obrate pažnju i da se potrude oko sakupljanja i redovnog razvrstavanja otpada. Često je problem je što građani još uvek ne znaju šta sve pripada u sekundarne sirovine mada piše i nacrtano je na svakom džaku. To su pre svega plastične ambalaže, staklene ambalaže, limenke od pića, kartonska ambalaža i to je to što mi sada možemo da razvrstamo jer to je ono što naši operateri primaju za dalje odvoženje i preradu. Za sada je tako, gledaćemo da ubuduće proširimo program i da i ostalu ambalažu možemo da prerađujemo za sekundarne sirovine i dalje da distribuiramo. Moram da napomenem da za sada običan papir, novine, ubruse ne recikliramo, samo karton. Običnu pet plastiku operateri takođe ne distribuiraju dalje, ne preuzimaju ambalažu od praška za sudove, šampona, omekšivača, mleka ili jogurta.”  

“Veoma je važno da građani znaju koja je ambalaža u pitanju jer to zbunjuje ljude a onda je i prikupljanje i razvrstavanje kod nas na deponiji komplikovanije.  Kada mi ispresujemo u balu 50 kg peta i samo dve flaše od  jogurta upadnu oni vrate nazad celu balu, ne preuzimaju, mi pokušavamo da nađemo operatera koji će i svu pet ambalažu da preuzme jer zakon tumači da je sve za reciklažu ali u Srbiji trenutno ima nekoliko velikih operatera koji neće to da preuzmu, oni npr. preuzimaju limenke od pića ali neće da preuzme konzerve. Od plastičnih flaša idu samo providne i neprovidne koje nisu masne iznutra tj. pet ambalaža  od sokovia, kisele vode, piva (i braon flaše od piva i plava/zelena flaša od kisele vode)  ne preuzimaju flaše koje su iznutra masne ili je u pitanju neka hemikalija jer još uvek nemaju mogućnosti da tretiraju taj pet” – rekao je Zoltan Feješ

“Naš trenutno najveći problem je što građani zelene džakove za sekundarne sirovine koriste za obično smeće i molimo još jednom građane da razvrstaju smeće i stave komunalno obično i baštensko smeće u crne džakove, mi ćemo sve odneti i ono što je pored kanti. To je sve zakonska obaveza građana a za sada je sve to bez sankcija, što ne znači da ih jednog dana neće biti. Na Zapadu su za to velike kazne i građani ih plaćaju, nama to nije cilj nego da ljudi nauče. Mi svakako od te reciklaže još uvek nemamo zaradu. Razgovarali smo sa austrijskom firmom Bratner koji rade tu kod nas u Banatu u komšiluku (Novi Bečej, Opovo…) oni to već 11 godina rade (prikupljanje) i još uvek su na nuli, nemaju zaradu od toga. Molimo i građane da poštuju ovaj raspored i da ne ostavljaju džakove dugo i preko noći ispred kuća jer alternativni sakupljači  ih otvore, proberu šta im odgovara (često su “specijalizovani” za određenu vrstu sirovina) pa ostatak ostave razbacano. Planiramo da ponovo napravimo novi letak za edukaciju građana i da ga distribuiramo. Pokušavamo da pronađemo i neke volontere iz ekoloških organizacija da nam pomognu da podele letke i da idu od domaćinstva do domaćinstva da edukuju građane ali nam baš to ne uspeva. Moraće opet to naši radnici da sami odrade. Molićemo i medije da jednom mesečno proprate naše edukacije, možda od jeseni uradimo i neku kampanju sa nagradnim akcijama koristeći iskustva nekih markentiških firmi iz Beograda …” – rekao je direktor Feješ

Kada je u pitanju broj kontejnera u gradu Zoltan Feješ je rekao: “Prošle godine smo za sekundarne sirovine postavili 30 kontejnera, do kraja jula postavićemo još 13. Pisali smo neke projekte i planiramo da nabavimo negde oko 1000 kontejnera, to je prilično velika cifra i to ne možemo tako lako da obezbedimo iz sopstvenih sredstava. Prošle noći je još jedan plastični kontejner kod gradske apoteke upaljen i to nije slučajno nego namerno. Cena jednog takvog kontejnera od 1.100 litara je 30.000 i do sada je u ovoj kalendarskoj godini već dva izgorelo, uništeno, građani su razbili i oko 40 kanti od 120 litara i 38 onih drugih, ukupna vrednost štete do sada je preko 200 hiljada dinara. Građani neodgovorno koriste i plastične kante jer stavljaju i građevinski šut u njih, previše teškog smeća  a nosivost tih kanti je 80 kilograma pa pucaju i lome se kad se prazne. Pored toga u gradu postoji i 11 kontejnera koji su zaključani i na to su građani su imali primedbu ali u pitanju su kontejneri koje koriste radnici Komunalca za čišćenje javnih i zelenih površina i zaključani su da bi radnici imali uvek dovoljno mesta da mogu da odlože sakupljeni otpad.”

Zoltan Feješ je posredno odgovorio i na temu koja je bila aktuelna na društvenim mrežama, na otpad oko marketa, posebno na parkingu novootvorenog marketa Idea: “Kada je u pitanju problem koji je ovih dana bio aktuelan sa smećem na parkingu nevootvorenog marketa Idea mi smo sa njima o tome razgovarali jer u pitanju je bila velika količina ambalaže, kartona i sl. kad su popunili radnju ali oni na nivou cele Srbiije imaju ugovor sa firmom Umka iz Beograda i oni taj svoj otpad nose za Beograd, ne predaju ga nama a što se tiče trule hrane i drugog otpada mi smo ih molili da koriste kontejnere i redovno odlažu otpad u njih ne pored, mi se trudimo da čim se kontejner napuni praznimo. U ovom trenutku još čekamo ugovor iz Beograda da vidimo i dinamiku ali bez obzira što još nemamo ugovor mi im redovno praznimo kontejnere, sakupimo i ono što je pored kontejnera. Da bude sve čisto zavisi sve, ipak, od njihovih radnika i poslovođa. Oni znaju da i mimo redovne dinamike koja bude dogovorena ako napune kontejner mogu da nas nazovu i u roku od dva sata će kontejner biti ispražnjen i sve će biti odnešeno. Mi ćemo smeće odneti ali od nas ne zavisi da li će smeće biti bačeno u kontejner ili pored kontejnera. To je na njima. Za ambalažni otpad moraju da nabave dovoljno mesta i dovoljno kontejnera ako to ne predaju nama.”

O stanju na deponiji i o uređenju prostora u kojem rade radnici na razvrstavanju sekundarne sirovine direktor je rekao “Kada je naša deponija u pitanju, standardno je svakim danom sve opremljenija. Sad u subotu je završeno betoniranje oko kupatila, od juna meseca će početi da se koriste i kupatila da radnici imaju mesto gde će moći da se istuširaju. Plato je završen na deponiji, pravi se druga faza one nadstrešnice, svakog meseca nešto novo uradimo.”