Пројекат: „Причајмо отворено о јавним просторима“: Градски паркови и зелене површине (3 део)

Иако у самом граду, када су јавни урбани простори у питању, како смо до сада утврдили, није било много иницијатива грађана чини се да је оних „зелених“ ипак било мало више. Једна од последњих била је и „Озеленимо Бечеј“. Родно место било јој је донекле интернет и била је у неку руку „испровоцирана“ тадашњим реконструкцијама градских улица где су често страдали дрвореди  и зеленило за потребе градње најчешће паркинга али је та иницијатива имала и неке мало дубље корене. За час се након отварања фејсбук странице на интернету скупио поприличан број што волонтера и активиста спремних да помогну и ухвате се ашова и изађу да учине нешто конкретно што оних који су кликали и подржавали акције. Једно време акције сађења садница одржавале су се редовно, скоро сваке недеље у време када је сађење дозвољено и због природних циклуса препоручено од стране стручњака. Успостављена је и сарадња са надлежним службама за одржавање зеленила …. но, ових неколико месеци уназад све је мало утихнуло.

Разговарали смо са Синишом Томићем који је био један од иницијатора ове групе и један од првих волонтера који се и прихватио ашова али и набављао саднице, преговарао са службама, сакупљао податке …

Пре неколико година направили сте групу, иницијативу под називом „Озеленимо Бечеј“. Шта је била основна идеја иза те иницијативе?

Основна идеја је била да скренемо фокус стручне јавности, локалне самоуправе, привреде и обичних грађана на проблем, који сматрамо, тренутно, највећим. Проблем недостатка ветрозаштитних и пољозаштитних појасеве, који су неопходни како би сачували плодну земљу. У нашој општини је остало око 60 цм плодне земље, црнице, са садашњим јаким ударима ветра на отвореном простору ерозијом овај слој се смањује 1 цм годишње, а минимална дубина црнице која је неопходна за интензивну ратарску производњу је 30 цм. Што значи да ако ништа не предузмемо за 30 година нећемо моћи да производимо храну, што нам је основна делатност. Други велики проблем је недостатак зеленила у насељеним местима у којима мерења квалитета ваздуха показују да је он веома лош, често се не препоручује физичка активност на отвореном, све већи је и број случајева људи оболелих од канцера, оних који имају проблема са респираторним органима …. Не може више да се чека, пошто, ипак морамо да дишемо. Дрво је природни филтер ваздуха.

Имате ли неке прецизније податке до којих сте успели да дођете, колико нам недостаје зеленила, шума, која су ваша сазнања о томе и каква је тренутно ситуација?

Војводина је најслабије пошумљена регија у Европи, са око 6% пошумљености, у њој се налази и 6 општина које имају пошумљеност мању од 1% а међу којима је Бечеј. То је поразно. Да би само дошли до неког минимума од 2%, на којем се на жалост налази држава Србија, нама је фалило почетком ове године 703 ха под шумама и парковима. Како је летос општина још 18 ха шума преименовала у грађевинско земљиште за толико се и повећао недостатак до тог минимума. Само ради поређења, неки стручњаци тврде да би минимум за нормалан жи-вот био 14% пошумљености.

Урадили сте неколико акција пошумљавање локалних паркова, колико сте засејали садница и на којим површинама?

Кроз ову нашу иницијативу са „Озеленимо Бечеј“ засадили смо укупно око 2500 садница. У Бечеју у Доњем парку и парку код Дечијег диспанзера, простор између ватрогасаца и Живинопромета, око јеврејског гробља, и још на две локације у Новом Селу. Мимо тога обнављан је парк у Радичевићу око стадиона и допуна других пошумљених простора. Посађен је дрворед у Бачком Петровом Селу код вашаришта, у Пољаници су посадили дрвореде на периферији села и посадили паркић у ком они планирају да праве дечије игралиште. Ми смо делили и саднице грађанима и помагали да посаде саднице на својим поседима а неколико садница је посађено и у дворишту забавишта.

Да ли сте се обраћали надлежнима, општинским службама и јавним комуналним предузећима и да ли сте добили адекватну подршку за ваше акције?

Пре две године смо иницирали један округли сто на ком су били присутни представници стручне јавности, локалне самоуправе и НВО, где смо дошли до заједничког закључка да је неопходно садити што већи број дрвећа јер је то основ живота. За сваку нашу акцију смо се прво обратили катастру и тражили дозволе, које смо и добијали, без надокнаде, као и инструкције како да вршимо садњу у консултацијама и са ЈП „Комуналац“, што смо и поштовали. Осим што нам није наплаћено да посадимо дрва, „Комуналац“ је на нашој првој акцији помогао нам и ископавањем око 300 рупа, а Канцеларија за младе је помогла одржавање округлог стола и позивала волонтере у више наврата да нам помогну у акцијама садње. Колико смо дозвола добијали, толико смо и успевали да посадимо уз наведену подршку.

На које сте све проблеме наилазили током акција?

Највећи проблем је била незаинтересованост наших суграђана за конкретну акцију, код велике већине људи који овде живе, без обзира да ли су обични грађани, службена лица, привредници или функционери. Најбитнији практични проблем је што нисмо успевали да се изборимо за то да се већим површинама преименује намена са грађевинског земљишта или ливаде у шуме и паркове, иако смо предлагали већи број парцела у самом граду, само за једну смо добили дозволу за садњу. Што се тиче осталих парцела, за још две нам је речено да ће се можда променити намена па да ће моћи да се формира парк, неке од њих се више не спомињу, а неке су у међувремену приватизоване.

Да ли сте имали адекватну подршку јавности, локалних медија и др.?

Дешавало се да ми посадимо у једној акцији 1400 садница, купљених од нашег новца и донација неколицине наших суграђана, и на моје зивкање лично новинара, успемо да будемо споменути у неколико медија. После месец дана ЈП „Комуналац“ посади 14 дрва и буде на свим насловним странама локалних медија. Што се тиче подршке садњи од стране ЈП „Комуналац“ и локалне самоуправе, ја то подржавам, али могу и да приметимо да новинари, кад хоће, могу да подрже и промовишу неку акцију и са мало више ентузијазма.

У којој фази је та иницијатива данас, да ли још планирате да организујете акције?

Ову јесен пропуштамо са садњом, али ћемо се опет активирати. Тренутно ми који смо често главни иницијатори и организатори имамо сви личних обавеза пуно, ипак је тај наш активизам, што би каз`ли, хоби. А, морам признати и мало нам је и опао морал, пошто нисмо успели да покренемо суграђане да мало више о свему томе размишљају и реагују,  пре свега како би сутра овде било лепше живети и здравије. Ипак, морам да нагласим да смо ми увек спремни да помогнемо и даље. Ако неко има неку иницијативу, било ко, друга нека екипа, удружење или јавно предузеће, локална самоуправа, нека друга институција или предузеће, наши волонтери, а ми ћемо се потрудити да их скупимо што више, стојимо им на располагању. Имамо и искуства.

Колико мислите да је важна подршка заједнице (и локалне самоуправе али и суграђана) за овакве иницијативе?

Све док причамо о подршци, од овог нема редовног посла. Ми сви заједно морамо почети да мислимо и радимо на томе да спасемо ову нашу општину, заједницу. Подршку може да да онај ко физички не може да ради, али свако ко може да ископа рупу дубине 30 цм, на било који начин, нек то обавезно уради и у ту рупу стави неку младицу, те да је добро залије водом. Свако ко има мало пара вишка, може да купи саднице, и ако нема где да посади, може да подели суграђанима. Сваки просветни радник може деци да прича о неопходности садње, као и чувања природе. Стручна јавност може пуно тога да иницира … Свако на свој начин требало би да се активира. Ја сам ове године лично посадио 20 младица, ако се не рачунају акције озелењавања, и мислим да свако од нас мора да посади макар једно дрво сваке године … и да се одрекне по једне најлонске кесе сваки дан.

Шта ако изостане та подршка, та општа акција? Шта даље…?

Нема подршке, нема ентузијазма, нема средстава, нема акције, нема дрва, нема живота. Наша екипа је увек била чудна, већина нам искрено каже да нисмо нормални, али опет ћете нас видети како садимо или чистимо парк већ ускоро, са „подршком“ или без ње, свако мора бити свестан да нам сама прича неће помоћи, него само конкретна акција. Свима поручујемо: „Крени од себе“.