Прорадио систем „Пронађи ме” у Србији

Систем „Пронађи ме” је систем за хитно обавештавање јавности у случају нестанка малолетника и коначно је је од 1. новембра активан и у Србији. Наша верзија система који је у свету познат под називом „Amber alert”, требало би да буде кључни механизам у проналажењу нестале деце.

У пракси, као што је то случај и у другим земљама које користе сличан систем обавештавања нестанке то ће значити буквално „бомбардовање” информацијама, за сада медија пре свега, до коначног проналаска несталог детета.

Игор Јурић, оснивач Фондације „Тијана Јурић” и директор Цен-тра за несталу и злостављану децу је био један од иницијатора за увођење овог система у Србији још пре неколико година. Увођење овог систем након неколико година лобирања од стране ове фондације коначно је уродило плодом и успостављени су механизми да се читав процес увођења у рад овог система и званично покрене.

Како ће цео тај систем функционисати у Србији?

Од момента када се пријави нестанак детета, а то обично уради родитељ или старатељ, полиција одмах предузима све мере из своје надлежности, у складу са Законом о полицији. Полиција излази од-мах на лице места, проверава све околности нестанка, прикупља што више информација, проверава где би дете евентуално могло да буде, проверава болнице, проверава код Центра за социјални рад, и уколико утврди да је нестанак малолетног лица повезан са извршењем кривичног дела отмице или трговине људима, консултује се са јавним тужиоцем надлежним за ту територију, и онда начелник полицијске управе доноси одлуку да се систем покрене. Грађани на 192 пријављују нестанак, а затим следе претходно наведени кораци.

По правилу цео тај процес пријаве и полицијске реакције би требало веома кратко да траје, у наредних 15-ак минута полиција би требало да има скоро сва сазнања која су битна да донесе овакву врсту одлуке.

Након тога криминалистички инспектор приступа платформи, то је посебан програм који је назван у Србији „Пронађи ме“. На тој платформи постоје 4 форматирана обрасца која полицијски службе-ник попуњава, и када он то све уради, а треба му отприлике два минута, он ту информацију шаље командно-оперативном центру.

Шеф смене у командно-оперативном центру проверава да ли је све унето како треба, верификује и сам програм то шаље на 490 ентитета, а то су медији, аутобуске и железничке станице, аеродроми, Путеви Србије и мобилни оператери.

У првих 8 сати од старта самог система на сваких 30 минута прекидају се програми. Након истека тих 8 сати, а до 48 сата, на сваких сат времена, и након 48 сата медији више немају обавезу да прекидају програме, осим уколико то полиција не затражи.

У случају да отмичар покуша да пређе границу да полиција ко-ристи и своје системе. Они укључују и обавештавају и граничну полицију и сви аутоматизовано добијају поруку са фотографијом несталог лица, то се ради и пре него што се обавести јавност.

Већ сада и према постојећем систему, наводе из полиције,  99,2 одсто је број пронађене нестале деце у Србији када су у питању пријављени нестанци. Прошле године је пријављено 1.523 нестанка и 1.518 је обустављена потрага, петоро деце на крају године нису пронађена и још увек се траже.

Како све то засад функционише? Већ првог дана један део грађа-на добио је обавештење о систему, углавном корисника мрежа MTS и Yettel али је након тога сајт МУП-а преко којег читав систем иде био тешко доступан.